9. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
9. септембар (9.9.) је 252. дан у години по грегоријанском календару (253. у преступној години). До краја године има још 113 дана.
Догађаји[уреди]
септембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |
- 9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије.
- 337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог Константин II, Констанције II и Констанс I су се прогласили за августе.
- 1776. — Амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније.
- 1894. — Кинески револуционар Сун Јат Сен основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству.
- 1907. — Завршен шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка победом Акибе Рубинштајна.
- 1914. — У Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.
- 1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи.
- 1945. — Трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе.
- 1952. — у Београду, на ушћу Саве у Дунав због невремена потонуо брод „Ниш“ који је превозио путнике на линији до Земуна, удавиле се 104 особе
- 1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.
- 1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.
- 1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдонг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено.
- 2001. — На председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко.
- 2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.
Рођења[уреди]
- 214. — Аурелијан, римски цар, један од највећих владара 3. века.
- 1585. — Арман Жан де Плеси Ришеље, француски државник, кардинал.
- 1737. — Луиђи Галвани, италијански лекар и физичар.
- 1772. — Јоаким Вујић, српски књижевник и позоришни писац.
- 1828. — Лав Николајевич Толстој, руски писац.
- 1858. — Карл Ауер, аустријски хемичар. († 1929.)
- 1907. — Благоје Моша Марјановић , југословенски фудбалер. († 1984.)
- 1941. — Денис Ричи, амерички информатичар.
- 1944. — Абдулах Сидран, босанскохерцеговачки песник и филмски сценариста.
- 1959. — Станко Суботић Цане, српски контроверзни бизнисмен.
- 1963. — Роберто Донадони, италијански фудбалски репрезентативац и тренер.
- 1966. — Адам Сандлер, амерички глумац.
- 1971. — Тони Пратс, шпански фудбалер.
- 1972. — Горан Вишњић, хрватски глумац.
- 1972. — Ћави Пасквал, шпански кошаркашки тренер.
- 1984. — Андреј Сиљнов, руски скакач у вис.
- 1985. — Лука Модрић, хрватски фудбалер.
- 1987. — Милан Станковић (певач), учесник Евровизије 2010.
- 1987. — Андреа Петковић, немачка тенисерка српског порекла.
- 1991. — Оскар, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1992. — Стипе Мандалинић, хрватски рукометаш.
Смрти[уреди]
- 1087. — Вилијам I, нормански војвода и енглески краљ.
- 1513. — Џејмс IV Стјуарт, шкотски краљ.
- 1898. — Стефан Маларме, француски писац. (*1842).
- 1901. — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар и графичар. (*1864.)
- 1961. — Васа Поморишац српски сликар, професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду
- 1970. — Лојзе Долинар је био југословенски и словеначки вајар.
- 1976. — Мао Цедунг, кинески револуционар и државник.
- 1997. — Предраг Лаковић, српски и југословенски филмски и позоришни глумац (1929.)
- 2001. — Ахмад Шах Масуд, лидер авганистанске опозиционе Северне алијансе.
- 2003. — Едвард Телер, амерички физичар мађарског порекла. (*1908).
Празници и дани сећања[уреди]
- 1948. — После повлачења совјетске војске на северу корејског полуострва проглашена Демократска Народна Република Кореја с главним градом Пјонгјангом.
- 1991. — Совјетска република Таџикистан прогласила независност.
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|