Море
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Тачност података изнетих у овом чланку или одељку је оспорена. Молимо Вас погледајте одговарајућу расправу на страни за разговор. |
Море чине водене масе на површини Земље просечно једнаких физикалних и хемијских својстава, које су у међусобној вези. Сва мора припадају једном од четири океана: Тихог, Атлантског, Индијског и Северног Леденог. Мора се могу поделити према степену изолованости на:
- унутрашња (средоземна, између континената)
- ивична (уз рубове континената) и
- међуострвска (између архипелага).
Највећи део мора чине ивична мора смештена уз континенте.
Садржај
Боја[уреди]
Боја морске воде зависи од инсолације, речних наноса, дубине, вегетације на обали, органске материје итд. Топлија мора, сиромашнија органском материјом, имају нијансе плаве боје. Хладна мора често имају сиву боју или нијансе зелене боје што одражава богатство у планктону.
Нека мора се називају по бојама. Црно море је добило име по негостољубивости, а према другој верзији названо је „црним“ због одсуства органске материје у његовим дубљим деловима. Црвено море је названо по боји алги које га делимично прекривају, или по црвеном песку у околним пустињама. Према Херодоту, стране света се обележавају бојама. Тако је север црн (Црно море), а југ црвен (Црвено море). Бело море је названо према изгледу у већем делу године - море се периодично леди, а обале су најчешће прекривене снегом. Постоји теорија у вези имена овог мора и белих манастира на његовим обалама. Жуто море својим изгледом највише оправдава назив. Боја му зависи од наноса реке Хоангхо („Жуте реке“).
Екстратерестричка мора[уреди]
Лунарна мора су огромне базалтне равни на Месецу за које су рани астрономи сматрали да су водене масе, па су их називали „морима“.
Сматра се да је текућа вода присутна испод површина неколико сателита од којих је најзначајнији Европа.
Течни угљоводоници су вероватно присутни на Титановој површини, иако би било исправније их описати као „језера“ него као „мора“. Подела текућих подручја боље ће се разумјети након повратка сонде Касини.
Наука[уреди]
Термин „море“ се такође користи у квантној физици. Дираково море је тумачење стања негативне енергије које вакуум садржи.
Списак мора подељених по океанима[уреди]
Тихи океан[уреди]
- Берингово море
- Аљаски залив
- Кортезово море (назив Калифорнијски залив)
- Охотско море
- Јапанско море
- Источнокинеско море
- Јужнокинеско море
- Сулуско море
- Целебеско море
- Бохолско море
- Филипинско море
- Флореско море
- Бандско море
- Арафурско море
- Тиморско море
- Тасманово море
- Жуто море
- Соломоново море
- Кораљно море
- Карпентаријски залив
- Росово море
Атлантски океан[уреди]
- Северни ледени океан
- Хадсонов залив
- Бафинов залив
- Залив Св. Лауренц
- Карипско море
- Мексички залив
- Саргашко море
- Северно море
- Ирско море
- Келтско море
- Средоземно море
- Бискајски залив
- Гвинејски залив
- Веделово море
Индијски океан[уреди]
- Црвено море
- Аденски залив
- Персијски залив
- Омански залив
- Арапско море
- Бенгалски залив
- Тајландски залив
- Јаванско море
- Велики аустралијски залив
- Залив Св. Винсент
- Залив Спенсер
- Андаманско море
Види још[уреди]
- Хидрологија
- Океанографија
- Географија
- Увала
- Међународна поморска организација
- Океан
- Морска со
- Светски дан океана
Спољашње везе[уреди]
|