16. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. март (16.03) је 75. дан у години по грегоријанском календару (76. у преступној години). До краја године има још 290 дана.
Догађаји[уреди]
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.
- 1244. — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара.
- 1521. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.
- 1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.
- 1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom's Journal“.
- 1851. — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве.
- 1861. — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер.
- 1926. — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 метара удаљености за 2,5 секунде.
- 1934. — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије.
- 1935. — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем.
- 1953. — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата.
- 1967. — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца.
- 1968. — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај.
- 1978. —
- Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили.
- Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“.
- 1985. — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва.
- 1988. — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака.
- 1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.
- 1993. — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи.
- 1998. — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII.
- 1999. — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958.
- 2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.
- 2004. — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године.
- 2006. —
- Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација...
- Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.
- 2014.- За овај дан су најављени парламентарни избори у Србији и локални избори у Београду.
Рођења[уреди]
- 1750. — Каролин Хершел, британски астроном. († 1848.)
- 1787. — Георг Симон Ом, немачки физичар, аутор закона о електричном отпору. († 1854.)
- 1839. — Рене Франсоа Арман Сили Придом, француски књижевник, први добитник Нобелове награде за књижевност. († 1907.)
- 1859. — Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. († 1906.)
- 1923. — Васа Поповић је био писац, новинар, сатиричар, хумориста († 2007.)
- 1941. — Бернардо Бертолучи, италијански филмски редитељ и сценариста, добитник Оскара.
- 1965. — Белен Руеда, шпанска глумица.
- 1970. — Рафаел Пасквал, шпански одбојкашки репрезентативац.
- 1979. — Лука Тенкати, италијански одбојкаш.
- 1980. — Фелипе Рејес, шпански кошаркашки репрезентативац.
- 1984. — Александар Рашић, српски кошаркаш.
- 1989. — Тео Волкот , енглески фудбалер.
Смрти[уреди]
- 37. — Тиберије, римски цар. (* 42.)
- 455. — Валентинијан III, римски цар. (* 419.)
- 1736. — Ђовани Батиста Перголези, италијански музичар. (* 1710.)
- 1923. — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. (* 1847.)
- 1930. — Мигел Примо де Ривера, шпански генерал. (* 1870.)
- 1940. — Селма Лагерлеф, шведска књижевница, нобеловац. (* 1858.)
- 1945. — Ана Мари Франк, један од најпознатијих јеврејских жртава холокауста. (* 1929.)
- 1985. — Милутин-Тине Живковић, хармоникаш. (* 1918.)
- 1998. — Бенџамин Спок, амерички педијатар, психијатар, хумориста, идејни творац хипи-покрета. (* 1903.)
- 2002. —
- Данило Бата Стојковић, српски филмски и позоришни глумац. (* 1934.)
- Јован Деретић је био српски историчар књижевности (* 1934.)
- 2010. —
- Ксенија Пајчин, српска певачица (* 1977.)
- Филип Каписода, црногорски манекен (* 1982.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|