Talmud
Talmud (na hebrejskom: תלמוד) je zbirka rasprava koje su vodili rabini o jevrejskom pravu, etici, običajima i istoriji. Talmud se sastoji iz dva dela: Mišnah, koji predstavlja prvi pisani pregled jevrejskom usmenog prava: i Gemara, koja predstavlja raspravu o Mišnah i o srodnim Tanatičkim spisima koji često obrađuju raznorodne teme i široko tumače Tanakh. Izrazi Talmud i Gemara se često koriste naizmenično. Gemara je osnova za sve kodifikacije rabinskog prava i često se citira u rabinskoj literaturi. Ceo Talmud se često tradicionalno naziva Šas (hebrejska abveracija izraza "šišah sedarim" što se odnosi na "šest zapovesti" Mišnaha).
Prema jevrejskom učenju, podsredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog Zaveta. Svih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora.
Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jošui, a ovaj najstarijim Jevrejima, pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2.500 rabina punih petstotina godina, od 100. godina pre Hrista, do 400. godina posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.
Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo.
