2. март

2. март (02.03) је 61. дан у години по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 537. — Острогоска војска краља Витигеса је почела опсаду Рима
• 986. — Луј V је постао краљ Франака.
• 1458. — Јиржи Подјебрадски је изабран за краља Бохемије.
• 1807. — Амерички Конгрес је усвојио закон о забрану увоза робова, којим је ван закона стављен увоз нових робова у САД.
• 1836. — Република Тексас је прогласила независност од Мексика.
• 1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.
• 1855. — Александар II је постао цар Русије.
• 1867. — Амерички Конгрес је усвојио први закон о реконструкцији.
• 1901. — Амерички Конгрес је усвојио Платов амандман којим је ограничена аутономија Кубе, што је био услов за повлачење америчких војника.
• 1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лавова.
• 1919. — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССР-а, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију.
• 1921. — Проглашена је Лабинска република током побуне истарских рудара против надолазеће италијанске фашистичке политике.
• 1941. — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.
• 1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца.
• 1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом "Б-50" прелетео 37.742 километра.
• 1955. — Краљ Камбоџе Нородом Сиханук је абдицирао у корист свог оца Нородома Сурамарита.
• 1956. — Француска признала независност Марока.
• 1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.
• 1965. — Америчко и Јужновијетнамско ваздухопловство су започели операцију Котрљајући гром, трогодишњу кампању бомбардовања Северног Вијентама.
• 1969. — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури.
• 1969. — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда.
• 1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
• 1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.
• 1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији.
• 1998. — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
• 1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени.
• 2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.
• 2002. — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста.
• 2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.
• 2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.

Рођења

• 1459. — Адријан Флорисзон, холандски свештеник. († 1523.)
• 1793. — Сем Хјустон, амерички државник. († 1863.)
• 1824. — Беџих Сметана, чешки композитор, диригент и пијаниста. († 1884.)
• 1900. — Миливоје Живановић, српски глумац. († 1976.)
• 1927. — Тихомир Огњанов бивши југословенски фудбалски репрезентативац. († 2006.)
• 1931. — Михаил Горбачов, руски државник.
• 1962. — Џон Бон Џови, амерички музичар.
• 1968. — Данијел Крејг, енглески глумац.
• 1970. — Сиријако Сфорца, швајцарски фудбалер и тренер.
• 1972. — Маурицио Покетино, аргентински фудбалер и тренер.
• 1973. — Дејан Бодирога, бивши српски кошаркаш.
• 1979. — Дејмијен Даф, ирски фудбалер.
• 1982. — Кевин Курањи, немачки фудбалски репрезентативац.
• 1982. — Томаш Скленак, чешки рукометаш.
• 1983. — Лисандро Лопез, аргентински фудбалер.
• 1988. — Марко Кешељ, српски кошаркаш.
• 1993. — Богдан Радивојевић, српски рукометаш.
• 1994. — Лазар Марковић, српски фудбалер.

Смрти

• 855 — Лотар I, краљ Италије и цар Светог римског царства (* 795.)
• 1835 — Франц I, први аустријски цар (*1768.)
• 1855 — Николај I Павлович, руски цар (* 1796.)
• 1895 — Берта Моризо, француска сликарка. (* 1841.)
• 1921 — Никола I Петровић Његош, црногорски краљ, војсковођа и писац српског порекла (* 1840.)
• 1923 — Сара Бернар, француска глумица. (* 1844.)
• 1939 — Хауард Картер, британски археолог
• 1988 — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста, амбасадор добре воље УНЕСЦО -а. (* 1918.)
• 2005 — Цадик Данон, врховни Рабин Југославије (* 1918.)
• 2012 — Новица Симић, генерал-пуковник Војске Републике Српске у пензији (* 1948.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква прославља:
  • Светог великомученика Теодора Тирона
  • Преподобног Теодосија Бугарина и Романа ученика Теодосијевог
  • Свету Маријамну

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар