Rečna delta

За остале употребе, погледајте страницу Делта (вишезначна одредница).

Delta Nila snimljena iz satelita NASA-e

Rečnom deltom se naziva karakteristični oblik ušća reke. Najpoznatija delta je delta Nila, koja je dobila naziv po sličnosti oblika grčkom slovu delta (Δ) i time postala eponim za sve druge delte širom sveta.

Nastajanje

Nastajanje rečne delte je obeleženo odlaganjem sedimenta koji reka donosi sa sobom. Smanjenjem brzine toka vode kako se približava ušću, smanjuje se i snaga vode kojom nosi razne vrste sedimenta, koji se zbog toga taloži na dno i stvara prepreku. To opet dovodi do toga da voda menja smer kako bi zaobišla prepreku, ili se razdvaja na rukavce. Veće delte se sastoje od niza brže i sporije tekućih ili čak stojećih rukavaca. To, međutim, nije moguće kad reke završavaju u morima sa velikim razlikama između plime i oseke, umesto delte, kod tih se reka stvara levkasti estuari. Kako reka teče u pravilu prema moru odnosno jezeru, kad stigne do vode koja ne teče, odlaže sediment, i time svoju deltu neprekidno "gura" dalje u more. To je vrlo vidljivo na snimku delte Nila.

Vrste delti

Pored ovde navedene vrste delte, postoji još nekoliko drugačijih oblika delti:

• Unutrašnja delta
• Delta obeležena plimom i osekom
• Delta obeležena talasima
• Delta kojom dominira reka

Primeri

• Dunav (Delta Dunava; 4.000 km², Rumunija) - druga po veličini rečna delta u Evropi
• Gang-/Bramaputra (Delta Ganga Bangladeš; 80.000 km²)
• Ind (8.000 km²)
• Mekong (70.000 km²)
• Misisipi (Misisipi delta; 36.000 km²)
• Niger (Delta Nigera 24.000 km²) - u srednjem delu toka Niger pravi i unutrašnju deltu
• Nil (Delta Nila 24.000 km²)
• Iravadi (30.000 km²)
• Lena (45.000 km²)
• Orinoko (24.000 km²)
• Volga (Rusija) - najveća delta u Evropi
• Neretva (Delta Neretve, 120 km²) - jedina delta na prostoru bivše Jugoslavije

Spoljašnje veze

Rečna delta на Викимедијиној остави.