1980

Ovo je članak o godini 1980.

Milenijum:	2. milenijum
Vijekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine:	1977 1978 1979 – 1980 – 1981 1982 1983

1980 u drugim kalendarima

Gregorijanski	1980 MCMLXXX
Ab urbe condita	2733
Islamski	1400 – 1401
Iranski	1358 – 1359
Hebrejski	5740 – 5741
Bizantski	7488 – 7489
Koptski	1696 – 1697
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2035 – 2036
- Shaka Samvat	1902 – 1903
- Kali Yuga	5081 – 5082
Kineski
- Kontinualno	4616 – 4617
- 60 godina	Yang Metal Majmun (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11980
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1980 (MCMLXXX) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Promenom u švedskom Zakonu o nasleđivanju princeza Victoria postaje naslednik prestola umesto mlađeg brata.
• 2. 1. - SR Hrvatska uvodi obvezne mirovine za zemljoradnike.
• 3. 1. - Josip Broz Tito primljen u Klinički centar u Ljubljani zbog problema sa krvnim sudovima na nozi ("Titova poslednja bitka").
• 5. 1. - SAD uvode žitni embargo prema SSSR-u zbog invazije u Afganistan.
• 6. 1. - U 00:00 sati UTC počela epoha Globalnog pozicionog sistema.
• 6. 1. - Ubijen Piersanti Mattarella, regionalni predsednik Sicilije - počinilac je mafija.
• 13. 1. - Zvaničan nastanak benda Električni orgazam.
• 13. 1. - Tanjug izveštava da predsednik Tito dobro reaguje na operaciju leve noge, ali konzilijum sutradan kaže da nije postignut "željeni efekt".
• 17. 1. - New York Times izveštava da je Titovo stanje "prilično loše" i da je "prekasno" za amputaciju noge.
• 20. 1. - Titu amputirana noga, kako bi se sprečilo širenje gangrene, objavljuje konzilijum, nakon čega mu se stanje popravilo.
• 20. 1. - Bojan Križaj u Wengenu ostvario prvu pobedu u Svetskom kupu.
• 26. 1. - Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose.
• 31. 1. - Građanski rat u Gvatemali: u policijskom jurišu na špansku ambasadu u Gvatemali, koju su zauzeli seljaci, došlo do požara i pogibije 36 osoba.
• januar - Vojska i milicija u povišenoj gotovosti, hapšenja političkih protivnika (u vezi sa sovjetskom invazijom na Afganistan i Titovom bolešću). Albanija za solidarnost s Jugoslavijom u slučaju sovjetske intervencije.

Februar/Veljača

• 4. 2. - Abulhasan Banisadr imenovan za predsednika Irana.
• 4. 2. - SFRJ: u Međurepubličkom komitetu za tržište i cene Savezne skupštne postignut dogovor o kontroli cena.
• 7 - 9. 2. - Simpozijum "SKJ i socijalistička revolucija" na Bledu, član predsedništva CK SKJ Branko Mikulić pominje ideje sa Šestog kongresa (1952) o "edukativnoj" umesto "komandnoj" ulozi partije.
• 10. 2. - Konzilijum: Tito ima problema sa bubrezima i varenjem; sutradan izvešteno i o srčanoj slabosti.
• 13. 2. - Povišena gotovost JNA usled daljeg pogoršanja Titovog stanja (kritično stanje u jednom trenutku tokom noći).
• 14 - 23. 2. - Zimske Olimpijske igre u Lake Placidu.
• 21. 2. - Titu nešto bolje, šalje poziv na detant Karteru i Brežnjevu.
• 22. 2. - Tito na dijalizi, takođe ima zapaljenje pluća.
• 22. 2. - "Čudo na ledu": hokejaška reprezentacija SAD pobedila favorizovani SSSR sa 4:3 (druga trećina završena 2:3).
• 25. 2. - U Briselu parafiran sporazum o trgovini i saradnji između SFRJ i Evropske ekonomske zajednice (ratifikovan 1983).
• 25. 2. - Vojni udar u Surinamu, na vlast dolazi Dési Bouterse.
• 27. 2. - Papa imenovao Alojzija Šuštara za ljubljanskog nadbiskupa.
• 27. 2. - Konzilijum: Tito ima unutrašnje krvarenje.
• 27. 2. - "Pokret 19. aprila" u Kolumbiji zauzeo dominikansku ambasadu.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Prva vežba i zvanični nastanak benda Idoli.
• 3. 3. - Pierre Trudeau ponovo kanadski premijer.
• 4. 3. - Robert Mugabe izabran za premijera Zimbabvea.
• 6. 3. - Marguerite Yourcenar postala prva žena član Francuske akademije.
• 8. 3. - Počinje rok festival u Tbilisiju, prvi u SSSR.
• 14. 3. - Titovim problemima se pridružuje i visoka temperatura.
• 14. 3. - Pad aviona kod Varšave, poginuo 14-člani američki bokserski tim i još 73 osobe.
• 14. 3. i 18. 3. - Plenumi CK-ova SK Srbije odn. SK Hrvatske - za kolektivno rukovodstvo, protiv "liderstva", zalaganja za ličnu inicijativu i odgovornost.
• 17. 3. - Eksplodirala bomba ispred kancelarije jugoslovenske banke u Njujorku (hrvatski emigranti prete sa još dve bombe ako se ne objavi njihovo pismo).
• 18. 3. - Eksplozija rakete Vostok na kosmodromu Pleseck, poginulo 50 osoba.

† Óscar Romero

• 20. 3. - U oluji potonuo brod Mi Amigo sa kojeg je emitovao piratski Radio Caroline (vraćaju se 1983).
• 21. 3. - A House Divided, završna epizoda druge sezone TV-serije Dallas u kojoj je protagonist J.R. Ewing ustrijeljen postaje najpoznatiji cliffhanger u historiji televizije.
• 21. 3. - Predsednik Karter objavio da će SAD bojkotovati Olimpijske igre 1980 u Moskvi.
• 23. 3. - Miting u Novom Sadu, želje za Titov oporavak.
• 24. 3. - Nadbiskup Óscar Romero ubijen tokom mise u San Salvadoru, na sahrani 30. 3. u pucnjavi ubijeno 42 ljudi - razgoreva se Salvadorski građanski rat.
• 26. 3. - Kavez lifta u rudniku zlata Vaal Reef u Južnoj Africi propao 1,9 kilometara - 23 mrtvih.
• 27. 3. - Pad norveške naftne platforme u Severnom moru, 123 poginulih.
• 27. 3. - Srebrni četvrtak: nagli pad cene srebra dovodi do panike na tržištu.
• 28. 3. - Počinje primanje akontacije za Juga (100.000 dinara).
• 28. 3. - U Jerusalimu otkriven Talpiotski grob
• 30. 3. - "Politika" izveštava da oko 50 kosovskih Albanaca u pritvoru očekuje suđenje zbog "antidržavne delatnosti".

April/Travanj

• 6. 4. - Titova pneumonija se povlači.
• 7. 4. - SAD uvele sankcije i prekinule odnose sa Iranom, zbog talačke krize.
• 7. 4. - Američka delegacija u poseti Jugoslaviji, razgovara se o saradnji.
• 12. 4. - Vojni udar u Liberiji - Samuel Doe, prvi domorodac na čelu zemlje, prekida 130 godina demokratske predsedničke sukcesije.
• 14. 4. - Iron Maiden izdaje prvi album.
• 15. 4. - Marielski egzodus - oko 125.000 Kubanaca napušta zemlju do kraja oktobra.
• 18. 4. - Zimbabve, ranija Južna Rodezija, stiče nezavisnost od UK.
• 20. 4. - Konzilijum: Tito sada ima problema i sa jetrom, stanje se pogoršava.
• 22. 4. - Uveče Titovo stanje postaje komatozno i "u šoku" je, ali se par dana kasnije malo popravlja.
• 22 - 25. 4. - Svetska sindikalna konferencija u Beogradu.
• 25. 4. - Operacija Eagle Clow, bezuspješni pokušaj spašavanja američkih talaca u Iranu, u sudaru dva helikoptera poginulo 8 američkih vojnika.
• 25. 4. - 4. 5. - U Beogradu Evropski šampionat u dizanju tegova.
• 30. 4. - Teroristi zauzimaju iransku ambasadu u Londonu, SAS-ovci je povraćaju pet dana kasnije.
• 30. 4. - Juliana, kraljica Holandije abdicirala u korist kćerke Beatrix.
• 30. 4. - Konzilijum izveštava da je Titu bolje.
• april - Jugoslavija potpisala sporazum sa EZ o uklanjanju ograničenja na jugoslovenski izvoz (naročito mesa i poljoprivrednih proizvoda); uključeni i krediti od 280 miliona dolara od Evropske investicione banke.
• april - Osnovan bend Šarlo Akrobata.
• april - Godišnja inflacija u SFRJ 26%

Maj/Svibanj

Kuća cveća

• 4. 5. - Na Kliničkom centru u Ljubljani oko 15:05 umro Josip Broz Tito, na čelu Jugoslavije od 1945.
• 5. 5. - Plavi voz sa Titovim telom stigao u Beograd.
• 7. 5. - Paul Geidel pušten iz zatvora u državi New York posle odsluženih skoro 69 godina.
• 8. 5. - Tito sahranjen u Kući cvijeća, uz dotada rekordno okupljanje svjetskih čelnika - 208 delegacija iz 126 zemalja svijeta (tek će sahrana pape Jovana Pavla II 2005. biti veća).
• 10. 5. - Kuća cveća otvorena za posetioce.
• 15. 5. - Cvijetin Mijatović (BiH) novi predsednik Predsedništva SFRJ nakon Lazara Koliševskog.
• 16. 5. - Izvešteno o osnivanju Saveta za Teritorijalnu odbranu u sklopu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (na čelu Saveta gen-puk. Stane Potočar).
• 18. 5. - Eksplozivna erupcija vulkana Mount Saint Helens u SAD-u - 57 mrtvih i 3 mlrd. dolara štete; četiri i po sata kasnije jak zemljotres na Kopaoniku (M 5.9, int. VIII), stradala sela opštine Raška i Brus, osetio se i u Beogradu i dalje.
• 20. 5. - Prvi referendum o nezavisnosti Kvebeka: 60% je za ostanak u Kanadi.
• 21. 5. - Premijera filma Star Wars Episode V: The Empire Strikes Back.
• 22. 5. - U Japanu objavljena igra Pac-Man.
• 25. 5. - U Beogradu održana priredba povodom Dana mladosti, prva posle smrti Josipa Broza Tita.
• maj - Manje demonstracije na Kosovu, odmah ugušene.

Jun/Juni/Lipanj

• jun - Narodna skupština Srbije usvojila zakon kojim se sa platnog spiska Beogradskog univerziteta skidaju profesori koji nisu radili dve godine, ako ne nađu novu poziciju u roku od šest meseci (biće upotrebljeno protiv "Praxisovaca" u decembru).
• 1. 6. - U Trbovlju osnovana grupa Laibach.
• 1. 6. - Zvanično krenuo CNN.
• 2. 6. - Eksplozija bombe pred kućom Vladimira Sinđelića, otpravnika poslova u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu; nema povređenih, odgovornost preuzeli "hrvatski borci za slobodu", predsednik Karter osudio napad.
• 3. 6. - Eksplozija u muzeju Kipa slobode, "hrvatski borci za slobodu" preuzimaju odgovornost.
• 6. 6. - MMF stavio Jugoslaviji na raspolaganje 445 miliona dolara za pomoć ekonomiji u problemima; dinar devalviran sa 21 na 27,3 za dolar (radi podsticanja izvoza i smanjenja uvoza).
• 6. 6. - 9. 6. - Peticija 36 beogradskih intelektualaca Predsedništvu SFRJ za amnestiju političkih zatvorenika u Jugoslaviji ("verbalni delikt"), prvi takav potez posle rata.
• 7. 6. - Osnovana zadužbina "Miloš Crnjanski".
• 9. 6. - Komičar Richard Pryor se zapalio dok je pušio (?) kokain.
• 11. 6. - Peticija 54 slovenačka intelektualca republičkom Socijalističkom savezu protiv "restaljinizacije" kulturnog života u Sloveniji.
• 12. 6. - 11. plenum CK SKJ - predsednik predsedništva CK SKJ umesto predsednika SKJ (tj. kolektivno rukovodstvo).
• 23. 6. - Predsedništvo CK SK Slovenije odlučilo da Anton Vratuša ustupi mesto predsednika RIV-a Janezu Zemljariču.
• 24. 6. - Američki predsednik Jimmy Carter u poseti Jugoslaviji (na Titovoj sahrani bio potpredsednik Walter Mondale).
• 27. 6. - Let Aerolinee Itavia 870 oboren tajanstvenom eksplozijom iznad Tirenskog mora.
• 29. 6. - Još jedan potres na Kopaoniku.
• 29. 6. - Vigdis Finnbogadottir izabrana za predsednicu Islanda - prva žena demokratski izabrana za šefa države.

• jun - septembar - Velika vrućina i suša u SAD, stradalo 1700 ljudi.

Jul/Juli/Srpanj

Krčki most

• 8. 7. - Počinju Lublinski štrajkovi 1980.
• 10. 7. - Potpisan petogodišnji trgovački ugovor između SFRJ i Albanije vredan 720 miliona dolara.
• 16. 7. - Ronald Reagan nominovan za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima.
• 19. 7. - Otvoren Krčki most (prvobitno "Titov most").
• 19. 7. - 3. 8. - Olimpijske igre u Moskvi. Zbog invazije na Afganistan, SAD i još neke zemlje su bojkotovali igre, ili su sportisti nastupali pod olimpijskom zastavom. Jugoslovenski sportisti su uzeli 2 zlatne (košarkaši i bokser Slobodan Kačar), 3 srebrne i 4 bronzane medalje.
• 24. 7. - Vladimir Bakarić, član predsedništava SFRJ i CK SKJ, primljen u vojnu bolnicu u Zagrebu, usled pogoršanja zdravstvenog stanja.
• 27. 7. - Bivši iranski šah Mohammed Reza Pahlavi umro u Kairu.
• 28. 7. - Vladimir Visocki sahranjen u Moskvi, ispraćen od velikog broja ljudi.
• 30. 7. - Vanuatu nezavisan od UK, ranije tokom godine Tafea pokušavala da se otcepi.
• 30. 7. - Izraelski Kneset doneo Zakon o Jeruzalemu kao glavnom gradu Izraela.
• jul - Sovjetska delegacija, na čelu sa potpredsednikom Vrhovnog Sovjeta Vasilijem Kuznjecovim, u poseti Jugoslaviji.
• jul - Napadi u štampi na Milovana Đilasa.

Avgust/August/Kolovoz

• 2. 8. - Teroristička bomba na železničkoj stanici u Bolonji ubija 85 ljudi.
• 14. 8. - Predsednik Jimmy Carter izabran za kandidata demokrata na izborima; Edward Kennedy bio protivkandidat.
• 14. 8. - Lech Wałęsa vodi prvi štrajk u brodogralištima Gdanjska, nakon što je vlada odobrila poskupljenje hrane.
• 17. 8. - U Poljskoj osnovan sindikat Solidarnost.
• 31. 8. - Potpisan Sporazum iz Gdanjska - Solidarnost postaje prva organizacija u Istočnom bloku koju ne kontroliše režim.

Septembar/Rujan

Iransko-irački rat

• 5. 9. - U Švicarskoj je pušten u promet 16,3 kilometara dugačak tunel kroz alpski masiv St. Gotthard.
• 12. 9. - Vojni udar u Turskoj okončava nasilje političkih bandi po cenu državnog nasilja - na vlast dolazi gen. Kenan Evren.
• 22. 9. - Iračkim napadom počinje Iračko-iranski rat.
• 23. 9. - 28. 10. - U Beogradu XXI generalna konferencija UNESCO-a, usvojena rezolucija o informisanju za koju Zapad kaže da će ograničiti slobodu štampe.
• 24. 9. - Margaret Thatcher je prvi britanski premijer u poseti Jugoslaviji (izuzimajući Titovu sahranu).
• 24. 9. - Potpisan Sovjetsko-jugoslovenski 10-godišnji trgovinski, ekonomski i tehnički sporazum.
• 25. 9. - Umro je Џон Хенри „Бонзо“ Бонам (енгл. John Henry "Bonzo" Bonham; Редич, 31. мај 1948 — Виндзор, 25. септембар 1980) је био британски бубњар и члан британске рок групе Лед зепелин
• 26. 9. - Eksplodirala bomba na Oktoberfestu u Minhenu, poginulo 13 osoba (počinilac ekstremni desničar, neki dovode u vezu sa Operacijom Gladio).
• 29. 9. - 13. plenum CK SKJ o ekonomskim problemima.

Oktobar/Listopad

• 2. 10. - Počela serijska proizvodnja Juga (biće okončana 2008).
• 8. 10. - Lakši zemljotres u mostarskom kraju, osetio se i na obali.
• 10. 10. - Margaret Thatcher održala govor na partijskoj konferenciji: The lady's not for turning, tj. neće se odustati od liberalizacije ekonomije (v. tačerizam).
• 20. 10. - Lazar Mojsov na čelu SKJ, nakon Stevana Doronjskog.
• 20. 10. - Grčka se posle šest godina vratila u vojno krilo NATO-a.
• 22 - 24. 10. - Nikolae Čaušesku, predsednik Rumunije, u poseti SFRJ.
• 25. 10. - Šef delegacije Afganistana na konferenciji UNESCO-a u Beogradu osudio sovjetsku invaziju i svoju vladu (kasnije prebegao na zapad).
• 30. 10. - Honduras i El Salvador potpisali mirovni sporazum (v. Fudbalski rat iz 1969.) i složili se da granični spor izlože pred Međunarodni sud pravde.
• oktobar - Pijanista Ivo Pogorelić zbog kontroverzne izvedbe nije prošao u finale Šopenovog takmičenja u Varšavi, ali dobio nagradu poljskog Saveza studenata.
• oktobar - novembar - Dobrica Ćosić i Ljubomir Tadić pokušavaju da pokrenu časopis "Javnost" ("slobodni i demokratski časopis").

Novembar/Studeni

Ronald Reagan

• 1. 11. - SIV liberalizovao cene oko jedne trećine industrijskih proizvoda (zamrznute avgusta 1979), ograničene cene mesa.
• 2. 11. - Komitet Pokreta nesvrstanih u Beogradu razgovara o Iransko-iračkom ratu.
• 3. 11. - Peticija 102 intelektualca u Beogradu (potpisana u oktobru) za ukidanje člana 133 Krivičnog zakona SFRJ ("neprijateljska propaganda" i "lažno predstavljanje situacije u zemlji").
• 4. 11. - Ronald Reagan izabran za predsjednika SAD pobedivši predsjednika Kartera - pobedio u 44 države, 50,7 prema 41% u narodnim glasovima; potpredsjednik je George H. W. Bush.
• 5 - 7. 11. - Grčki predsednik Konstantin Karamanlis u poseti SFRJ.
• 6. 11. - Jugoslovenski premijer Veselin Đuranović stigao u posetu Kini.
• 10. 11. - U Poljskoj zvanično registrovan sindikat Solidarnost.
• 11. 11. - U Madridu počinju sastanci Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (današnji OEBS).
• 12. 11. - Najbliži prilaz Voyagera 1 Saturnu (oko mesec dana kasnije počinje njegova međuzvezdana misija).
• 21. 11. - John Lennon i Yoko Ono izazvali skandal pozirajući nagi fotografu Alenu Tannenbaumu.
• 21. 11. - Epizoda serije "Dalas" u kojoj se očekivalo da će se videti ko je upucao J. R. Ewing-a, postaje najgledanija do tada (druga najgledanija ikad) u Americi.
• 21. 11. - Požar u hotelu MGM Grand u Las Vegasu, 84-oro poginulih.
• 23. 11. - Katastrofalni potres u južnoj Italiji ubio 4800 ljudi.
• 24. 11. - Sedmorica profesora "Praxisovaca" (Marković, Tadić, Životić, Golubović, Mićunović, Stojanović, Popov) obavešteni da od 2. 12. neće primati platu na Beogradskom univerzitetu (nisu predavali, dobijali 60% plate od '75.).
• 25. 11. - SSRNJ ne daje dozvolu za časopis "Javnost" (Ćosić, Tadić), slede napadi u štampi.
• 25. 11. - Četrdeset tri hrvatska intelektualca poslala memorandum Predsedništvu SFRJ za oslobađanje političkih zatvorenika (Ivan Supek, Franjo Tuđman, Vlado Gotovac...).
• 27. 11. - SFRJ dobija zajam od 250 miliona dolara od devet zapadnih i jedne moskovske banke (od početka godine 1,6 milijardi dolara, traži se još 400 miliona).

Decembar/Prosinac

† John Lennon

• 2. 12. - Odred smrti u El Salvadoru silovao i ubio američku misionarku Jean Donovan i tri časne sestre.
• 4. 12. - 15. plenum CK SKJ - ekonomska situacija opet glavna tema, uključujući njene "ideološko-političke aspekte".
• 4. 12. - Slučaj Camarate: u avionskoj nesreći ginu portugalski premijer Francisco de Sá Carneiro i ministar odbrane Adelino Amaro da Costa - kasnije se ispostavilo da se radilo o atentatu (vidi i Oktobarsko iznenađenje (teorija zavere)).
• 8. 12. - Ubijen John Lennon.
• 8. 12. - Jak sneg i vetar remete saobraćaj u Jugoslaviji.
• 10. 12. - Mitja Ribičič, lider slovenačkog Socijalističkog saveza, u "liberalnom" intervjuu "Startu": ne bi trebalo zabranjivati emigrantsku štampu, deo problema potiče od toga što savezna vlada nije dovoljno jaka; kasnije se ograđuje da je to njegovo "lično mišljenje" i kontrira.
• 12. 12. - Bijelo dugme izdalo album "Doživjeti stotu" u stilu Novog talasa.
• 13. 12. - Železnička nesreća kod Bosanske Krupe (teretnjak udario putnički voz), najmanje 14 mrtvih.
• 16. 12. - Solidarnost u Gdanjsku, pred hiljadama prisutnih, otkrila Spomenik palim radnicima brodogradilišta iz 1970.
• 16. 12. - Sastanak OPEC-a na Baliju, odlučeno da nafta poskupi 10%.
• 17 - 18. 12. - Predsednik predsedništva Cvijetin Mijatović i ministar ino. poslova Josip Vrhovec u poseti Italiji i Vatikanu.
• 18. 12. - Petorica Hrvata uhapšena u Njujorku pod optužbom za planiranje podmetanja bombi i ubistvo političkog protivnika.
• 24. 12. - Miodrag Vuković (Crna Gora) na čelu Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (nakon Vasila Tupurkovskog).
• 27. 12. - Savezna Skupština SFRJ donosi ekonomski plan koji želi rast BNP od 3-3,5%.
• 31. 12. - Predsednik Senegala Léopold Sédar Senghor je prvi afrički predsednik koji se dobrovoljno povukao s položaja, nasleđuje ga štićenik Abdou Diouf.

Kroz godinu

• Stanovništvo svijeta iznosi 4.434.682.000 ljudi.
• 1979-80 Pušteni u rad agregati C i D HE Zakučac kod Omiša. [1].
• Prosečna radnička plata u SFRJ 235 dolara (644 dolara iz 2011. prema Inflation Calculator).
• SFRJ: zbog podsticanja izvoza i suzbijanja uvoza javljaju se nestašice (kafa, meso, ulje, šećer).
• SFRJ: restrikcije električne energije zbog velike suše. (?)

U toku/tijeku

• Iransko-irački rat (prekinuti izvoz nafte dosta pogađa Jugoslaviju).
• Afgansko-sovjetski rat
• Iranska talačka kriza.

1980. u temama

• Stekli nezavisnost:

Zimbabve

Vanuatu

• Televizija: TV serije: "Velo Misto" 1980-81 (TV Zagreb), "Vruć vetar" (snim. 1979), "Bilo, pa prošlo", "Naše priče", "Pozorište u kući 4" (1980-81)", "Stočiću postavi se", "Tren", "Pripovedanja Radoja Domanovića" (snim. 1979?) (TV Beograd).

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 5. 1. - Davor Bernardić, hrvatski političar
• 17. 1. - Zooey Deschanel, glumica
• 19. 1. - Jenson Button, vozač F1
• 20. 1. - Philippe Cousteau, Jr., okeanograf
• 25. 1. - Xavi, španski fudbaler
• 27. 1. - Marat Safin, ruski tenisač
• 27. 1. - Đorđe Pantić, golman
• 29. 1. - Ivan Klasnić, hrvatski nogometaš
• 30. 1. - Jurica Vranješ, hrvatski nogometaš
• 30. 1. - Wilmer Valderrama, glumac

• 5. 2. - Petar Karađorđević (sin Aleksandra II)
• 7. 2. - Dalibor Bagarić, hrvatski košarkaš
• 10. 2. - Bruno Šundov, hrvatski košarkaš
• 12. 2. - Damir Burić, hrvatski vaterpolist
• 12. 2. - Juan Carlos Ferrero, španjolski tenisač
• 12. 2. - Christina Ricci, glumica
• 12. 2. - Tijana Čurović, glumica, TV voditeljka
• 21. 2. - Jigme Khesar Namgyel Wangchuck, kralj Butana
• 27. 2. - Chelsea Clinton, kćerka Billa i Hillary

• 7. 3. - Laura Prepon, glumica
• 14. 3. - Janko Popović Volarić, glumac
• 21. 3. - Ronaldinho, brazilski nogometaš

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 5. 4. - Mario Kasun, hrvatski košarkaš
• 9. 4. - Jerko Leko, hrvatski nogometaš
• 13. 4. - Jana Cova, erotski model, glumica
• 25. 4. - Alejandro Valverde, biciklista
• 28. 4. - Karolina Gočeva, pevačica

• 1. 5. - Zaz, francuska pevačica
• 4. 5. - Sonja Kolačarić, glumica
• 18. 5. - Michaël Llodra, francuski teniser
• 21. 5. - Gotye, muzičar, kantautor
• 30. 5. - Steven Gerrard, engleski nogometaš

• 1. 6. - Ivana Jovanović, glumica
• 3. 6. - Tamim bin Hamad Al Thani, emir Katara
• 17. 6. - Venus Williams, američka tenisačica
• 23. 6. - Francesca Schiavone, teniserka

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Ilija Marinković, srpski violinista
• 4. 7. - Selma Bajrami, bh. pjevačica
• 6. 7. - Pau Gasol, španski košarkaš
• 7. 7. - Michelle Kwan, američka klizačica
• 8. 7. - Robbie Keane, irski fudbaler
• 10. 7. - Jessica Simpson, američka pjevačica
• 18. 7. - Kristen Bell, glumica
• 20. 7. - Gisele Bündchen, supermodel
• 25. 7. - Rebeka Dremelj, pjevačica

• 7. 8. - Anomie Belle, američka muzičarka
• 8. 8. - Michael Urie, američki glumac
• 13. 8. - Anica Tomić, hrvatska kazališna redateljica i glumica
• 14. 8. - Bojana Ordinačev, glumica
• 18. 8. - Aljoša Kunac, hrvatski vaterpolist
• 26. 8. - Macaulay Culkin, američki glumac
• 26. 8. - Chris Pine, glumac
• 29. 8. - Marija Kilibarda, TV novinarka

• 8. 9. - Nenad Okanović, glumac
• 12. 9. - Yao Ming, kineski košarkaš
• 24. 9. - Victoria Pendleton, biciklistkinja
• 24. 9. - Mia Krajcar, glumica
• 25. 9. - Nikola Žigić, srpski fudbaler
• 25. 9. - Nataša Bekvalac, pevačica
• 30. 9. - Martina Hingis, švicarska tenisačica

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 2. 10. - Goran Bogdan, glumac
• 3. 10. - Ivan Turina, nogometni vratar († 2013)
• 15. 10. - Olja Karleuša, pevačica
• 21. 10. - Kim Kardashian, reality TV osoba
• 26. 10. - Cristian Chivu, rumunski fudbaler
• 29. 10. - Ben Foster, glumac

• 8. 11. - Ana Vidović, gitaristkinja
• 12. 11. - Ryan Gosling, glumac
• 13. 11. - Miloš Vujanić, srpski košarkaš
• 19. 11. - Vladimir Radmanović, košarkaš

• 3. 12. - Anna Chlumsky, glumica
• 7. 12. - Anita Lazić, glumica, novinarka
• 10. 12. - Skaj Vikler, srpski muzičar
• 18. 12. - Christina Aguilera, američka pjevačica
• 18. 12. - Marija Vicković, glumica
• 19. 12. - Jake Gyllenhaal, američki glumac
• 20. 12. - Ashley Cole, fudbaler
• 24. 12. - Stephen Appiah, fudbaler
• 25. 12. - Blaženko Lacković, rukometaš
• 31. 12. - Ivan Ljuba, pijanista, prvi pobednik srpskog Velikog brata

•  ? - Mladen Obradović, srpski političar
•  ? - Darko Kostić, modni kreator

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - Hrvoje Macanović, sportski novinar (* 1904)
• 8. 1. - John Mauchly, pionir računarstva (* 1907)
• 9. 1. - Svetislav Stefanović Ćeća, političar i narodni heroj (*1910)
• 17. 1. - Đorđije Pajković, učesnik NOB, društv.-pol. radnik SAP Kosovo, SR Crne Gore, narodni heroj i junak socijalističkog rada (* 1917)
• 18. 1. - Cecil Beaton, fotograf (* 1904)
• 23. 1. - Dušan Žanko, hrvatski pisac u emigraciji (* 1904)
• 27. 1. - Eli Finci, pozorišni i književni kritičar (* 1911)
• 29. 1. - Jimmy Durante, glumac, komičar (* 1893)

• 4. 2. - Stojan Aralica, srpski slikar (* 1883.)
• 8. 2. - Ivan Gošnjak, učesnik Španskog rata i NOB, general armije JNA, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1909)
• 12. 2. - Aleksandar Krstić, inženjer hortikulture (* 1902)
• 13. 2. - David Janssen, glumac (* 1931)
• 19. 2. - Bon Scott, pevač AC/DC (* 1946)
• 22. 2. - Oskar Kokoschka, slikar, književnik (* 1886)
• 29. 2. - Gil Elvgren, pin-up crtač (* 1914)

• 1. 3. - Wilhelmina Cooper, model (* 1939)
• 15. 3. - Marta Ehrlich, slikarica (* 1910)
• 18. 3. - Erich Fromm, njemački filozof, psiholog (* 1900)
• 18. 3. - Tamara de Lempicka, slikarica (* 1898)
• 24. 3. - Óscar Romero, nadbiskup San Salvadora (* 1917)
• 28. 3. - Milan Ajvaz, srpski glumac (* 1897)
• 31. 3. - Jesse Owens, američki atletičar, (* 1913.)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - Slobodan Dobrosavljević, mašinski inženjer, akademik (* 1903)
• 15. 4. - Jean-Paul Sartre, francuski filozof i književnik (* 1905)
• 21. 4. - Aleksandar Oparin, ruski biokemičar (* 1894.)
• 28. 4. - Andrija Anković, hrvatski nogometaš, zlatni olimpijac (* 1937.)
• 29. 4. - Alfred Hitchcock, američko-britanski filmski režiser (* 1899)

• 4. 5. - Josip Broz Tito, maršal, predsednik SFRJ, trostruki narodni heroj (* 1892)
• 12. 5. - Lillian Roth, pevačica, glumica (* 1910)
• 14. 5. - Hugh Griffith, glumac (* 1912)
• 16. 5. - Božo Težak, hrvatski kemičar (* 1907.)
• 16. 5. - Marin Preda, rumunski književnik (* 1922)
• 18. 5. - David A. Johnston, vulkanolog (* 1949)
• 18. 5. - Ian Curtis, frontmen Joy Division (* 1956)
• 23. 5. - Dušan Ćorković, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1921)
• 23. 5. - Mile Počuča, društv.-pol. radnik SRH i SFRJ, narodni heroj i junak socijalističkog rada (* 1899)

• 1. 6. - Viktor Starčić, srpski glumac (* 1901)
• 3. 6. - Vasja Pirc, šahovski velemajstor (* 1907)
• 7. 6. - Henry Miller, američki književnik (* 1891)
• 12. 6. - Masayoshi Ōhira, premijer Japana (* 1910)
• 17. 6. - Mate Jerković, admiral JNA, narodni heroj (* 1915)
• 23. 6. - John Laurie, glumac (* 1897)
• 23. 6. - Sanjay Gandhi, Indirin sin (* 1946)
• 24. 6. - Boris Kaufman, direktor fotografije (* 1897)
• 28. 6. - Dušan Dekleva, hirurg (* 1896)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 4. 7. - Gregory Bateson, antropolog, kibernetičar (* 1904)
• 17. 7. - Boris Delaunay, ruski matematičar, planinar (* 1890)
• 24. 7. - Peter Sellers, britanski filmski komičar i glumac (* 1925)
• 25. 7. - Vladimir Visocki, sovjetski kantautor, glumac (* 1938)
• 28. 7. - Muhamed-Reza Pahlavi, poslednji šah Irana (* 1919)
• 28. 7. - Milan Ajvaz, srpski glumac (* 1897)
• 28. 7. - Vjekoslav Afrić, glumac, reditelj, profesor (* 1906)

• 1. 8. - Patrick Depailler, vozač F1 (* 1944)
• 9. 8. - Jacqueline Cochran, avijatičarka (* 1906)
• 10. 8. - Yahya Khan, bivši predsednik Pakistana (* 1917)
• 12. 8. - Vojo Dimitrijević, slikar (* 1910)
• 14. 8. - Dorothy Stratten, model (* 1960)
• 26. 8. - Tex Avery, animator (* 1908)

• 2. 9. - Borivoje Mirković, novinar (* 1937)
• 3. 9. - Barbara O'Neil, glumica (* 1910)
• 3. 9. - Radoslav Vesnić, pozorišni glumac i reditelj (* 1891)
• 8. 9. - Willard Libby, fiziko-hemičar, nobelovac (* 1908)
• 12. 9. - Dušan Matić, srpski pesnik i mislilac (* 1898)
• 16. 9. - Jean Piaget, psiholog i filozof (* 1896)
• 17. 9. - Anastasio Somoza Debayle, bivši predsednik Nikaragve (* 1925)
• 25. 9. - John Bonham, bubnjar Led Zeppelin (* 1948)
• 25. 9. - Lewis Milestone, filmski režiser (* 1895)
• 30. 9. - Milan Čanak, botaničar, političar u SAP Vojvodina (* 1932)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Ernest Radetić, hrvatski književnik (* 1899.)
• 21. 10. - Hans Asperger, pedijatar (* 1906)
• 21. 10. - Vlko Červenkov, bivši premijer Bugarske (* 1900)
• 25. 10. - Virgil Fox, američki orguljaš (* 1912)
• 26. 10. - Marcelo Caetano, bivši premijer Portugala (* 1906)
• 27. 10. - Steve Peregrin Took, bivši član T. Rex (* 1949)

• 7. 11. - Steve McQueen, američki filmski glumac (* 1930)
• 9. 11. - Gloria Guinness, modna ikona (* 1912)
• 22. 11. - Mae West, američka filmska glumica (* 1893.)
• 24. 11. - George Raft, glumac (* 1901)

• 3. 12. - Oswald Mosley, britanski fašista (* 1896)
• 4. 12. - Francisco de Sá Carneiro, premijer Portugala (* 1934)
• 7. 12. - Darby Crash, panker iz The Germs (* 1958)
• 8. 12. - John Lennon, osnivač, gitarist i vokalist grupe The Beatles (* 1940.)
• 8. 12. - Petar Trifunović, šahovski velemajstor, (* 1910)
• 10. 12. - Milan Bajšanski, kompozitor i dirigent (* 1903)
• 16. 12. - Colonel Sanders, osnivač Kentucky Fried Chicken (* 1890)
• 16. 12. - Hellmuth Walter, pionir raketnih motora i gasnih turbina (* 1900)
• 18. 12. - Aleksej Kosigin, bivši premijer SSSR (* 1904)
• 18. 12. - Dobriša Cesarić, hrvatski pesnik. (r. 1902.)
• 22. 12. - Bogdan Babić, srpski dirigent (* 1921)
• 24. 12. - Karl Dönitz, veliki admiral Nemačke, nakratko predsednik (* 1891)
• 26. 12. - Stjepan Planić, arhitekt (* 1900)
• 31. 12. - Marshall McLuhan, filozof teorije komunikacije (* 1911)
• 31. 12. - Raoul Walsh, filmski režiser, glumac (* 1887)

•  ? - Agata Truhelka, hrvatska književnica (* 1890.)
•  ? - Radoslav Đurić, major JVuO, pukovnik JNA (* 1906)
•  ? - Tonko Šoljan, ihtiolog, akademik (* 1907)
•  ? - Svetomir Nastasijević, kompozitor (* 1902)
•  ? - Jakša Kušan, književnik (* 1900)
•  ? - Nika Milićević, knjiežvnik, novinar, kritičar (* 1897)

Nobelove nagrade

• Fizika: James Cronin i Val Fitch
• Kemija: Paul Berg, Walter Gilbert i Frederick Sanger
• Fiziologija i medicina: Baruj Benacerraf, Jean Dausset i George D. Snell
• Književnost: Czesław Miłosz
• Mir: Adolfo Pérez Esquivel
• Ekonomija: Lawrence Klein

Literatura/Reference

• Collier's Year Book za 1980 (Microsoft Encarta 2004)

Spoljne veze

• The Tito ERA in Yugoslavia, OSA-RFE Research
• Yugoslavia's Five Most Important Leaders After Tito, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe (napisano u januaru).
• How Should "Collective Leadership" in Yugoslavia Function After Tito?, S.Stanković, OSA-RFE
• Mijatovic: President of Yugoslavia's Collective State Leadership, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav-Soviet Polemics Over Afghanistan, S.Stanković, OSA-RFE
• Belgrade's Reaction to Afghanistan: "Stalinist Methods", S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Party Leader Emphasizes Anti-Stalinism, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Pianist: the Man "Who Killed Chopin", Zdenko Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Foreign Minister Vrhovec Visits Cuba, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Riposte to Hungarian Article Over Tito's Resistance to Stalin, Z.Antić, OSA-RFE
• International Awards for Yugoslav Authors, Z.Antić, OSA-RFE
• Vladimir Bakaric's Illness Causes Concern in Yugoslavia, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Author Calls for Democracy, Change of the System, Z.Antić, OSA-RFE
• Yugoslav Leader Promises More Democratization, S.Stanković, OSA-RFE
• Top Yugoslav Official Warns Opponents of "Collective Leadership", S.Stanković, OSA-RFE
• Ivan Gosnjak -- Tito's General -- Dies, S.Stanković, OSA-RFE
• Renewed Attacks on Djilas: No Hint of an Impending Arrest, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Mijatovic Visits the Vatican, Z.Antić, OSA-RFE
• Tito Expelled from the Cominform 32 Years Ago, S.Stanković, OSA-RFE

1980 na Wikimedijinoj ostavi