Индонезија
Координате: 11°ЈГШ - 6° СГШ, 95°-141° ИГД
| Република Индонезија Republik Indonesia |
||
|---|---|---|
| Крилатица: Bhinneka Tunggal Ika Јединство у разноликости |
||
| Химна Indonesia Raya (Велика Индонезија) |
||
.svg) |
||
| Главни град | Џакарта |
|
| Службени језик | индонежански | |
| Облик државе | Република | |
| — Председник | Џоко Видодо | |
| — Заменик | Јусуф Кала | |
| Независност | ||
| — Проглас | 17. август 1945. | |
| — Призната | 27. децембар 1949. | |
| Површина | ||
| — укупно | 1.904.569 km² (15) | |
| — вода (%) | 4,85 | |
| Становништво | ||
| — 2013. |  247.424.598 [1] (4) |
|
| — густина | 116/km² (61) | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2005 | |
| — укупно | $977.4 милијарди (82.) | |
| — по глави становника | $4.458 (110.) | |
| Валута | Рупија | |
| — код валуте | IDR |
|
| Временска зона | UTC +7 до +9 | |
| Интернет домен | .id | |
| Позивни број | +62 |
|
Индонезија (ид. Indonesia), или званично Република Индонезија (ид. Republik Indonesia) је пространа држава у југоисточној Азији [2] чији је главни главни град Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део).
По броју становника (251.160.124, процена из 2013), Индонезија је четврта највећа држава на свету. Чланица је: УН, Асоцијације нација Југоисточне Азије.
Садржај
Историја[уреди]
Историја Индонезије почиње око 2500. п. н. е. када на Јави и Суматри настаје више држава подстакнутих трговинском разменом. Од 1511. године почиње колонијално раздобље индонезијске историје када је заузимају Португалци, а нешто касније Енглези и Холанђани. Колонијално раздобље престаје завршетком Другог светског рата 1945. године када су Индонежани прогласили независност, а Сукарно постао први председник. Његов наследник, бивши генерал Сухарто, обележио је новију историју зауставивши привредно пропадање.
Влада[уреди]
Индонезија је од 2004. вишестраначка унитарна председничка република. Председник државе је врховни заповедник војске и сам бира савет министара (владу). Мандат му траје 5 година, а може га једном поновити.
Дводомни парламент (Народна консултативна скупштина, Majelis Permusyawaratan Rakyat) састоји се из народне и регионалне скупштине. Народна скупштина има 550 посланика и одговорна је за доношење закона. Регионална скупштина са 128 посланика бави су регионалним питањима.
Географија[уреди]
Индонезија се налази у Малајском архипелагу, највећем архипелагу на свету, између Индокине и Аустралије, и између Индијског и Тихог океана
Положај[уреди]
Екваторијални архипелаг Индонезије је и по површини и по становништву највећа држава Југоисточне Азије, највећа острвска држава света, и са око 225 милиона становника четрврта најбројнија нација света. Територија Индонезије се састоји из 17.508 острва, од којих је 6000 насељено. У правцу север-југ Индонезија се протеже од 6° сгш до 11° јгш, што је растојање од 1875 киломатара. У правцу исток-запад протеже се од 95° до 141° игд, дужином од преко 5000 киломатара.
Северно од Индонезије налазе се Малезија, Сингапур, Филипини и Палау, источно је Папуа Нова Гвинеја и Источни Тимор, јужно је Аустралија, док је Индијски океан јужно и западно од Индонезије. Од Малајског полуострва (на коме су западни део Малезије и Сингапур) Индонезију дели мореуз Малака. Од Филипина је дели Целебеско море.
Јаванско море је смештено у средини архипелага, и на југу је мореузима Сунда и Ломбок повезано са Индијским океаном. Друга већа унутрашња мора Индонезије су Флореско море и Банда море. Индонезијски део острва Нова Гвинеја на северу излази на Пацифик, док је на југу Арафурско море и Тиморско море на југозападу.
Индонезији припадају Велика (изузев северног дела Борнеа) и Мала Сундска острва (изузев Источног Тимора), као и Молучка острва. Њој припада и западна половина острва Нова Гвинеја (провинције Папуа и Западна Папуа која је пре имала име Иријан Џаја). Стога, Индонезија се не налази само у Азији, већ и у Океанији.
Геологија[уреди]
Положај Индонезије на спојевима пацифичке, евроазијске и аустралијске тектонске плоче, узрок је постојања великог броја вулкана и честих земљотреса. Индонезија има најмање 150 активних вулкана, од којих су Кракатау и Тамбора чувени по својим ерупцијама из 19. века. Скорашње природне катастрофе које су задесиле овај архипелаг су цунами из 2004. који је усмртио 167.736 људи на северној Суматри, и земљотрес у Јогјакарти 2006. Вулкански пепео је веома плодан, тако да доприноси густој насељености острва Јаве и Балија.
Највиши врх Индонезије је Пунчак Џаја на Новој Гвинеји (4.884 метара).
Клима[уреди]
-
Климатски дијаграм Медан (Суматра)
-
Климатски дијаграм Сурабаја (Јава)
-
Климатски дијаграм Макасар (Целебес)
-Indonesien.png)
Индонезија је једно од најзначајнијих светских подручја џунгле. На Борнеу, Суматри, Западној Јави, Папуи, Молучким острвима и Целебесу влада влажна тропска клима без сушних раздобља. Температуре се током године мало мењају и у просеку су између 25 °C и 27 °C. Релативна влажност ваздуха је око 90 %. Годишња количина падавина је између 2000 mm и 4000 mm.
У већем делу Јаве и на Малим Сундским острвима клима је монсунска. Већином високе температуре у овој зони могу у року од 24 сата да падну за 6 °C до 12 °C. Монсун са североистока (зимски монсун, децембар до марта) доноси са собом суво време. Југозападни монсун (јун до септембра) доноси влажност са мора и доводи до честих киша. Оваква клима погодује такозваним монсунским шумама.
Биљни и животињски свет[уреди]
Воласова линија, која пролази између Балија и Јаве или Ломбока, а северно између Борнеа и Целебеса, дели флору и фауну на азијске и аустралијске врсте. Ова линија је добила име по енглеском природњаку Алфреду Воласу, који је на својим путовањима 1854—1862. утврдио да се одређене азијске животињске врсте (слонови, тигрови, тапири, орангутани) могу наћи на Суматри, Јави и Балију, али да их нема на Целебесу, Молучким острвима и Малим Сундским острвима.
У приобалним морима Индонезије, између Малезије, Филипина, Нове Гвинеје и северне Аустралије, живи 75% светских врста корала. Ту је и 3000 врста рибе, делфини, раже, корњаче, китови итд.
Административна подела[уреди]
| За више информација погледајте чланак Административна подела Индонезије. |
Република Индонезија је подељена на 33 провинције. Пет провинција имају посебан статус.
- Аћех
- Северна Суматра
- Западна Суматра
- Бенгкулу
- Ријау
- Џамби
- Јужна Суматра
- Лампунг
- Острва Ријау
- Бангка Белитунг
Јава
Мали Сунди
Калимантан
Сулавеси
Молуци
Нова Гвинеја
Привреда[уреди]
Индонезија је друга по величини земља по извозу земног гаса. Главне пољопривредне културе су пиринач, чај, зачини итд. Од укупне површине Индонезије само је 12% обрадиво.[3]
Становништво[уреди]
Индонезија је по броју становника 4. земља у свету и највећа исламска земља. Само у периоду између 1997 и 2000 број становника се увећао за 10 милиона. Индонежани већином припадају малајској групи народа и деле се на преко 300 етничких група, који говоре око 500 различитих језика, и дијалеката (акцената). Због тога је уведен један званичан језик, који је свима разумљив (Индонежански језик). Становништво је неравномерно распоређено. Острво Јава заузима само 7% површине Индонезије, а на њему живи преко 60% становништва Индонезије, док на Иријан Џаји живи само 1% становништава Индонезије. Индонезија има 5 милионских градова. Највећи је главни град Џакарта, а затим градови: Бандунг, Сурабаја, Медан, Семаранг.
Религија[уреди]
Индонежани су углавном муслимани (88%).[4] Од њих, највећи део припада сунитској подгрупи, док шиита има око 100.000. Многи Индонежани поштују синкретистичке облике ислама.
Са преко 191 милион исламских верника, Индонезија је држава са највећим муслиманским становништвом у свету. И порег тога ислам није државна религија. По државној идеологији („панкасила“) сви грађани се морају определити за једну од пет светских вера: ислам, католичанство, јеванђелизам (протестантизам), хиндуизам или будизам (признат је још и конфучијанизам). Неке етничке групе у Индонезији се изјашњавају као муслимани, а у стварности прктикују анимизам. Двадесеттри милиона Индонежана су хришћани, што чини 9% становништва (6% протестаната и 3% католика)[5]. За ове вернике такође важи да неки од њих практикују анимизам. Већина католика живи на Молучким острвима и Малим Сундским острвима (Флорес, западни Тимор), где се хришћанство појавило у 16. и 17. веку. Протестанти живе на северу Суматре и Целебеса. Велики број хришћана живи и у великм градовима Суматре и Јаве.
Сукоби између муслимана и хришћана 1999. изазвали су више од 10.000 жртава.
На западној Новој Гвинеји присутна су анимистичко-хришћанска веровања. Многи Индонежани поштују култ предака и верују у духове, иако су номинално муслимани, хришћани или будисти.
Хиндуисти чине 1,8% становништва (Бали, Ломбок), а 1% су будисти (највише их припада кинеској мањини).
Етничке групе[уреди]
По попису из 2001. у Индонезији живи преко 300 етничких група, од којих су већина малајског порекла. Највећи народи међу њима су:
Јаванци (41,7 %), Сунди (15,4 %), Малајци (3,4 %), Мадурци (3,3 %), Батак (3,0 %), Минангкабау (2,7 %), Бетави (2,5 %), Бугис (2,5 %), Бантенези (2,1 %), Банџареси (1,7 %), Балинежани (1,5 %), Сасак (1,3 %), Макасареси (1,0 %) други.
Народи малајског порекла чине већину на Суматри, Јави, Целебесу, Балију, а досељавањем су постали већина на Борнеу. На истоку земље живи мешавина домородаца Меланежана и дошљака Малајаца.
Најбројнији народ Индонезије су Јаванци који доминирају у њеном политичком животу. Острво Јава је пренасељено (око 1.000 становника по километру квадратном), па држава спроводи политику пресељавања становништва на Борнео и Целебес. Ово је довело до сукоба са домаћим становништвом у неким случајевима.
У Индонезији живи 7,89 милиона људи кинеског порекла, већином на острву Јава. Већина их је овамо стигла у време холандске колонијалне власти. Они се традиционално баве трговином и занатством и представљају богатији слој друштва. После остварења независности Индонезије, права Кинеза су ограничавана, а касније се сматрало да су комунисти. Председник Сухарто је 1967. кренуо у реализацију политике „решавања кинеског питања“ (прибуми), када је забранио кинеске школе, књиге, писмо, имена и већину облика културе. Политика дискриминације Кинеза је званично укинута указом председника Јусуфа Хабибија 1998.
Језици[уреди]
Званични национални језик је индонежански. Користи се у школама, политичком животу, економији, трговини, медијима. Скоро сви Индонежани разумеју овај језик. Индонежански језик је веома сличан малајском језику. Промовисали су га националисти 1920их, а постао је званичан стицањем независности 1945. Већина Индонежана говори и неке од стотина локалних језика. Међу њима је најзначајнији јавански, као језик највеће и најутицајније етничке групе[6].
На западној Новој Гвинеји, регији са свега 2,7 милиона становника, говори се више од 500 домородачких папуанских и аустронезијских језика.
Социјална структура[уреди]
Преко 27 % становништва живи у сиромаштву, при чему постоје велике регионалне разилке. На Јави, главном популационом средишту, број сиромашних је 23 %, док је тај број у провинцијама на истоку до 44 %.
Сиротињска насеља су карактеристична за велике градове попут Џакарте. На Јави живи 1,7 милиона деце бескућника. Распрострањено сиромаштво ствара услове за појаву радикалних исламистичких покрета.
Густина становништва[уреди]
Густина становништва на индонезијским острвима је веома разнолика, па чак и у оквиру истог острва. Док је у Западној Папуи и Молучким острвима густина становништва до 30 особа по километру квадратном, на Борнеу 10–100, на Суматри 30–300, на Јави живи и до 1000 становника по километру квадратном (провинције Џакарта, Јогјакарта). Јава је овако густо насељена због плодног земљишта. Влада спроводи политику планске миграције становништва у мало насељене области.
Највећи градови[уреди]
 Џакарта  Сурабаја  Бандунг  Бекаси |
Поредак | Град | Покрајина | Број становника |  Медан  Депок Семаранг |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Џакарта | Џакарта | 9.588.198 | ||
| 2 | Сурабаја | Источна Јава | 2.765.487 | ||
| 3 | Бандунг | Западна Јава | 2.394.873 | ||
| 4 | Бекаси | Западна Јава | 2.334.871 | ||
| 5 | Медан | Северна Суматра | 2.097.610 | ||
| 6 | Тангеранг | Бантен | 1.798.601 | ||
| 7 | Депок | Западна Јава | 1.738.570 | ||
| 8 | Семаранг | Централна Јава | 1.555.984 | ||
| 9 | Палембанг | Јужна Суматра | 1.455.284 | ||
| 10 | Макасар | Јужни Салавеси | 1.338.663 | ||
| 11 | Јужни Тангеранг | Бантен | 1.290.322 | ||
| 12 | Богор | Западна Јава | 950.334 | ||
| 13 | Батам | Острва Риау | 944.285 | ||
| 14 | Пеканбару | Риау | 897.767 | ||
| 15 | Бандар Лампунг | Лампунг | 881.801 | ||
| 16 | Паданг | Западна Суматра | 833.562 | ||
| 17 | Маланг | Источна Јава | 820.243 | ||
| 18 | Денпасар | Бали | 788.589 | ||
| 19 | Самаринда | Источни Калимантан | 727.500 | ||
| 20 | Ташикмалаја | Западна Јава | 635.464 | ||
| Statistics Indonesia (2010)[7] |
Референце[уреди]
- ↑ „Indonesia”. International Monetary Fund. Приступљено 27. 10. 2013..
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ↑ Svet u brojkama 2007, 148. strana. ISBN 978-86-7668-055-9.
- ↑ Länderinformationen des Auswärtigen Amtes zu Indonesien, Приступљено 8. 4. 2013.
- ↑ Schweizer Bundespräsidentin trifft Religionsführer, Приступљено 8. 4. 2013.
- ↑ Indonesia - The World Factbook. Retrieved on 2007-08-14.
- ↑ http://www.datastatistik-indonesia.com/component/option,com_tabel/task,/Itemid,165/
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||
|
||||||||||
