Пећина Ласко
Координате: 45° 2' 57" СГШ, 1° 10' 34" ИГД
Преисторијска налазишта и декорисане пећине у долини реке Везер* | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
|
|
Држава | Француска |
Врста | културна |
Критеријум | i, iii |
Референца | 85 |
Регија† | Европа |
Историја уписа у светску баштину | |
Упис | 1979. (3. седница) |
* Име као на званичној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
Пећина Ласко (фр. Grotte de Lascaux) налази се на југозападу Француске и чувена је по својим полихромним цртежима из доба касног палеолита. Пећина се налази у близини места Монтињак у департману Дордоња. Укупна површина пећине је око 120 м². Сматра се да су цртежи у пећини Ласко стари 17.300 година.[1][2] На цртежима су представљене велике животиње, од којих се за већину може анализом фосила потврдити да су живеле у овом крају. То су: коњи, бизони, говеда, јелени и планинске овце, а ређе: медведи, носорози и крупне мачке.
Године 1979. пећина Ласко је, заједно са другим преисторијским налазиштима у долини реке Везер, стављена на УНЕСКО листу Светске баштине.[3]
Сматра се да су палеолитски људи у пећинама вршили магијске ритуале. Последњих година представљена је теорија да цртежи у пећини Ласко представљају праисторијске слике сазвежђа.[4]
Садржај
Историја пећине од поновног открића у 20. веку[уреди]
У позно лето 1940. осамнаестогодишњи Марсел Равида (фр. Marcel Ravidat) је открио улаз у пећину Ласко. Касније се вратио у њу са три пријатеља. Њих четворица су открили да су зидови пећине прекривени представама животиња.[5][6] Пећина је отворена за јавност 1948.[7] До 1955. угљен-диоксид, који су производили око 1200 посетилаца на дан, видљиво је оштетио цртеже. Пећина је затворена за јавност 1963, цртежи су рестаурирани у оригинално стање, а пећина је стављена под стални надзор стручњака.
Реплика две најзначајније дворане пећине, велике дворане бикова и галерије слика, под именом Ласко II (Lascaux II), отворена је 1983, 200 метара од оригиналне пећине.[6] Репродукције осталих цртежа из пећине Ласко су приказане у Центру за преисторијску уметност у Ле Тоту.
Од 1998. пећину су заразиле гљивице. Разлог за ово би могао бити систем за проветравање, јако осветљење, или превелики број посетилаца.[8] Године 2008. установљено је присуство гљивице Stachybotrys коју стручњаци покушавају да одрже на одстојању од цртежа. Данас приступ пећини има само неколико стручњака, и то само по пар дана месечно. Процедуре које су коришћене за уклањање гљивица оставиле су тамне мрље на зидовима и оштетиле пигменте.[9]
Археолошка открића[уреди]
Међу откривеним предметима налазе се 403 камене алатке, 28 алатки од кости, 113 фрагмената алатки биљног порекла, 10 комада накита од пробушених шкољки, и бројни трагови боја и смола (ћилибара). Поред лампи, боја и остатака хране, пронађени су врхови стрела, стругачи и сечива. Судећи по малом броју пронађених алатки, у пећини се није становало.
Боје са цртежа у пећини анализиране су електронским микроскопом. Црне боје су оксиди мангана, док су жути, наранџасти и црвени пигменти оксиди гвожђа. Сви они су коришћени у чистом облику, без мешања са другим минералима и без термичке обраде.[10].
Галерија[уреди]
Види још[уреди]
Викимедијина остава има мултимедијалне датотеке везане за Пећина Ласко. |
Референце[уреди]
- ↑ Capelo, Holly (July 2010). „Symbols from the Sky: Heavenly messages from the depths of prehistory may be encoded on the walls of caves throughout Europe.”. Seed Magazine. Приступљено January 2011.
- ↑ merlynne6 (2009). „What the Lascaux Cave Paintings Tell Us About How Our Ancestors Understood the Stars”. Приступљено January 2011.
- ↑ „Prehistoric Sites and Decorated Caves of the Vézère Valley”. UNESCO World Heritage Center. Приступљено 30. 12. 2012..
- ↑ Whitehouse, David (9. 8. 2000.). „Ice Age star map discovered”. BBC News. Приступљено 30. 12. 2012..
- ↑ Thomas Jr., Robert McG. (31. 3. 1995.). „Marcel Ravidat is Dead at 72; Found Lascaux Paintings”. The New York Times. Приступљено 30. 12. 2012..
- ↑ 6,0 6,1 Bahn 2007, стр. 81–85
- ↑ Littlewood 2005, стр. 296
- ↑ Lichfield, Paul (12. 7. 2008.). „Six months to save Lascaux”. The Independent. Приступљено 30. 12. 2012..
- ↑ Moore, Molly (1. 7. 2008.). „Debate Over Moldy Cave Art Is a Tale of Human Missteps”. The Washington Post. Приступљено 30. 12. 2012..
- ↑ Chalmin E., Menu M., Pomiès M.-P., Vignaud C., Aujoulat N. et Geneste J.-M. Les blasons de Lascaux / / L'Anthropologie, 2004. T. 108. R. 571-592.
Литература[уреди]
- Littlewood, Ian (2005). Justin Wintle. ed. The timeline history of France. New York: Barnes & Noble. pp. 296. ISBN 978-0-7607-7975-0.
- Bahn, Paul G. (2007). Cave Art: A Guide to the Decorated Ice Age Caves of Europe. London: Frances Lincoln. pp. 81–85. ISBN 978-0-7112-2655-5.