14. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. мај (14.05) је 134. дан у години по грегоријанском календару (135. у преступној години). До краја године има још 231 дана.
Догађаји[уреди]
мај | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
- 1607. — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун.
- 1610. — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона.
- 1643. — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен.
- 1796. — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије.
- 1811. — Парагвај прогласио независност од Шпаније.
- 1900. — У Паризу отворене друге модерне Олимпијске игре, на којима су први пут учествовале жене.
- 1940. — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама. Погинуло је око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа.
- 1948. — Проглашена Држава Израел.
- 1955. — У Варшави потписан уговор о оснивању Варшавског пакта. Уговор су потписале Албанија, Бугарска, Мађарска, Немачка Демократска Република, Пољска, Румунија, СССР и Чехословачка.
- 1962. — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година.
- 1968. — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг.
- 1973. — Лансирана прва америчка васионска лабораторија „Скајлаб I“.
- 1989. — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса.
- 1991.
- - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма
- - Самоубиство је извршила Ђанг Цхинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“.
- 1992. — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у Краља Милана.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову. Погинуло је 87 особа, међу којима је највећи број деце.
- 2001. —
- Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја.
- Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945.
- 2002. — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града.
- 2003. —
- Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка.
- Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина.
- Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари.
- После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења.
- 2008. — Жистин Енан, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса.
Рођења[уреди]
- 1316. — Карло IV Луксембуршки, краљ Чешке и римско-немачки цар.
- 1852. — Ђорђе Красојевић је био политичар и адвокат.
- 1909. — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (†1978.)
- 1922. — Фрањо Туђман (†1999.)
- 1925. — Љубомир Тадић. професор, члан САНУ
- 1944. — Џорџ Лукас, творац Ратова Звевда.
- 1965. — Овен Колфер, ирски књижевник.
- 1965. — Валерија Марини, италијанска глумица.
- 1969. — Кејт Бланчет, аустралијска глумица.
- 1970. — Мухамед Коњић, босански фудбалер.
- 1971. — Софија Копола, америчка глумица, продуценткиња, сценаристкиња и режисерка.
- 1982. — Андер Егерт, дански рукометни репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 1843. — књегиња Љубица, мајка кнеза Михаила Обреновића.
- 1912. — Аугуст Стриндберг, шведски писац.
- 1932. — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, историчар и економист, члан Српске краљевске академије. (*1842.)
- 1940. — Ема Голдман, литванска анархисткиња (*1869.)
- 1954. — Хајнц Гудеријан, немачки генерал и један од твораца тактике блицкрига. (*1888.)
- 1998. — Френк Синатра, амерички певач и филмски глумац.
- 1974. — Љубо Бабић, један од највећих хрватских и својевремено југословенских сликара и историчара уметности.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|