1986

Ovo je članak o godini 1986.

Milenijum:	2. milenijum
Vijekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine:	1983 1984 1985 – 1986 – 1987 1988 1989

1986 u drugim kalendarima

Gregorijanski	1986 MCMLXXXVI
Ab urbe condita	2739
Islamski	1406 – 1407
Iranski	1364 – 1365
Hebrejski	5746 – 5747
Bizantski	7494 – 7495
Koptski	1702 – 1703
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2041 – 2042
- Shaka Samvat	1908 – 1909
- Kali Yuga	5087 – 5088
Kineski
- Kontinualno	4622 – 4623
- 60 godina	Yang Vatra Tigar (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11986
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1986 bila je redovna godina koja počinje u srijedu (link pokazuje kalendar).

• Međunarodna godina mira (UN)

Događaji

Januar/Siječanj

Challenger

• 1. 1. - Španija i Portugal se priključuju Evropskoj zajednici (današnja Evropska unija).
• 6. 1. - Franjo Komarica imenovan za biskupa.
• 19. 1. - Počinje širenje (c)Brain-a, prvog virusa za MS-DOS.
• 24. 1. - Voyager 2 u najbližem prilazu Uranu.
• 25. 1. - Gerilska armija Yowerija Musevenija preuzela vlast nad Ugandom posle petogodišnje borbe (položio zakletvu 29. 1.).
• 28. 1. - Space Shuttle Challenger se raspao 73 sekunde od lansiranja, gine 7 astronauta.
• januar - Beogradski okružni sud odustao od optužnice protiv Gordana Jovanovića i Vladimira Mijanovića (dvojica od "Beogradske šestorice").
• januar - Uhapšen sociolog Tomaž Mastnak zbog "povrede ugleda" mandatora vlade Branka Mikulića.
• januar - Peticija 212 beogradskih intelektalaca poslata saveznoj i republičkoj skupštini protiv "genocida nad Srbima" na Kosovu i drakonskog kažnjavanja mladih Albanaca, poziv na duboke društvene i političke promene.

Februar/Veljača

• 4. 2. - Umro Branko Pešić, potpredsednik Predsedništva SR Srbije i bivši gradonačelnik Beograda.
• 7. 2. - Jean-Claude Duvalier ("Baby Doc") pobegao sa Haitija posle 15 godina svoje i 28 godina porodične vladavine.
• 9. 2. - Halejeva kometa u perihelu, najbližoj tački Suncu, tokom druge posete Sunčevom sistemu u 20. veku.
• 12. 2. - Američke vlasti izručile Jugoslaviji Andriju Artukovića (proglašen ratnim zločincem 1946).
• 16. 2. - Čadsko-libijski konflikt: francuski avion gađao libijsku bazu Uadi Dum na severu Čada.
• 16. 2. - Kod Novog Zelanda potonuo sovjetski putnički brod "Mihail Ljermontov" uz pogibiju jednog člana posade.
• 17. 2. i 28. 2. - U Luksemburgu odn. Hagu potpisan Jedinstveni europski akt kojim je određeno stvaranje jedinstvenog tržišta do 31. 12. 1992. (stupio na snagu 1. 7. 1987, v. Delorova komisija).
• 19. 2. - SSSR lansira svemirsku stanicu Mir.
• 25. 2. - Revolucija narodne snage: na Filipinima zbačen Ferdinand Marcos posle 20 godina autoritarne vlasti.
• 25. 2. - Egipatski redarstvenici, nezadovoljni plaćom, pale hotele u blizini Piramida.
• 25. 2. - 6. 3. - XXVII kongres KPSS, generalni sekretar Mihail Gorbačov izlaže ciljeve partije, prvi put se pominje glasnost. Sekretar moskovske partije Boris Jeljcin prvi put privukao pažnju.
• 26. 2. - Grupa od 106 Srba sa Kosova dolazi u Skupštinu Jugoslavije (predvode ih Boško Budimirović i Miroslav Šolević).
• 28. 2. - Švedski premijer Olof Palme ubijen dok se vraćao iz bioskopa (proglašen mrtvim malo iza ponoći).

Mart/Ožujak

• mart (od januara?) - Peticija preko 200 srpskih intelektualaca Skupštini u kojima se osuđuju "genocidne" namere prema Srbima i ostalim ne-Albancima na Kosovu i traži čvršći stav prema separatistima .
• 3. 3. - Objavljen prvi rad koji opisuje mikroskopiju atomskim silama.
• 6. 3. - Počelo emitovanje Jutarnjeg programa na TV Beograd.
• 6. 3. - "Vjesnik" optužuje Kurta Valdhajma (bivšeg genseka UN, sada kandidata za predsednika Austrije) za učešće u operacijama protiv partizana.
• 8. 3. - Završeno svetsko rukometno prvenstvo u Švajcarskoj - Jugoslavija je prvak.
• 10. 3. - Vojislav Šešelj pušten iz zatvora (bio od 1984).
• 13. 3. - Okružno javno tužilaštvo u Gnjilanu smatra da nije dokazano da je Đorđe Martinović nasilno povređen 1985.
• 16. - 23. 3. - U Francuskoj održani parlamentarni izbori na kojima tijesnu većinu u Nacionalnoj skupštini osvaja desnica; s obzirom da socijalističkom predsjedniku Mitterandu mandat ističe tek 1988. godine, temeljem izbora nastaje prva kohabitacija u historiji Pete republike.
• 24. 3. - Peticija Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja između ostalog traži ukidanje člana 133 Krivičnog zakona ("širenje neprijateljske propagande" i "lažno predstavljanje stanja u Jugoslaviji").
• 25. 3. - 58. dodela Oskara, najbolji film je Out of Africa ("Moja Afrika", osvaja još šest nagrada).
• 26. 3. - Članak u New York Times-u optužuje Kurta Valdhajma za umešanost u zločine na Balkanu tokom Drugog svetskog rata. I "Večernje novosti" objavljuju da je Jugoslavija 1947. tražila Valdhajma kao ratnog zločinca.
• mart-april - Niz protestnih večeri u Udruženju književnika Srbije povodom zatvaranja novosadskog profesora Dragoljuba Petrovića, ali Kosovo glavna tema.

April/Travanj

• 3. 4. - IBM predstavio PC Convertible, prvi prijenosni računar
• 4. 4. - Hapšenje Koste Bulatovića i Radoja Spasića zbog peticije 2016 (započete prethodne jeseni) izaziva masovno okupljanje Srba u Kosovu Polju (Bulatović pušten sutradan).
• 5. 4. - Bomba u berlinskoj diskoteci La Belle koju često posećuju američki vojnici - 3 mrtvih i 230 ranjenih (od čega 2 odn. 79 vojnika).
• 7. 4. - Predsednik Predsedništva SR Srbije, Ivan Stambolić, posetio Kosovo Polje i Prištinu, gde je razgovarao sa kosovskim Srbima i pokrajinskim vlastima.
• 7. 4. - Par stotina kosovskih Srba zbog nacionalnih problema na Kosovu došlo u Beograd, gde ih je primio član saveznog predsedništva, Lazar Mojsov.
• 14. 4. - U bangladeškom distriktu Gopalganj padao grad/tuča od 1 kg - 92 mrtvih.
• 15. 4. - Operacija Kanjon El Dorado: američki avioni bombarduju Libiju (odmazda za bombu u La Belle).
• 17. 4. - Afera Hindawi - trudnoj Irkinji pre ukrcavanja u El Al-ov avion pronađena bomba, koju je navodno podmetnuo njen verenik Jordanac.
• 26. 4. - Černobilska katastrofa u Ukrajinskoj SSR, tragovi radijacije pronađeni u "skoro svakoj zemlji severne hemisfere". Kasnije u Jugoslaviji: gubici za poljoprivredu, protesti protiv nuklearne energije.
• april - Sastanak kosovskog SK - Fadilj Hodža nije kandidovan za CK SKJ, Azem Vlasi na čelu pokrajinske partije.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Predstavljen prijedlog za novčanicu od 10.000 dinara (lik Vuka Karadžića, ljubičasta nijansa) koja nije izdata.
• 3. 5. - Pesma Evrovizije: prva je numera iz Belgije, Doris Dragović ("Željo moja") je 11.
• 4. 5. - Mohammad Najibullah postaje generalni sekretar CK vladajuće partije Afganistana (do 1992).
• maj (4. 5.?) - Izbori za delegate u Savezno veće Skupštine SFRJ (poslednji).
• maj - Vojnik Bojan Plut pobegao iz ljubljanske kasarne sa automatskom puškom i municijom - tokom potere ubio dvojicu milicionera, na kraju izvršio samoubistvo.
• 7. 5. - Bukureštanska Steaua osvaja evropski Kup šampiona na penale protiv Barselone.
• 12. 5. - Zabranjen uvoz hrane u Evropsku zajednicu iz istočne Evrope (uklj. Jugoslaviju).

Branko Mikulić, predsjednik SIV 1986-89

• 14. 5. - Andrija Artuković, ministar unutarnjih poslova NDH, u Zagrebu osuđen na smrt za ratne zločine.
• 14. 5. - Svetski jevrejski kongres objavljuje dokumenta da je poručnik Kurt Waldheim povezan sa represalijama u Jugoslaviji oktobra 1944 (ali nije dokazano njegovo učešće).
• 14. 5. - FK Velež osvaja Kup Maršala Tita (pobeđen NK Dinamo Zagreb sa 3-1).
• 15. 5. - Rotacija u predsedništvu SFRJ, na čelu je Sinan Hasani nakon Radovana Vlajkovića.
  • Istovremeno na čelo Saveznog izvršnog veća dolazi Branko Mikulić, posle Milke Planinc.
• 18. 5. - Na proslavi 800-godišnjice Studenice, Kosta Bulatović traži promenu Ustava i ukidanje pokrajine Kosovo.
• 28. 5. - Na X Kongresu SK Srbije, Slobodan Milošević izabran za predsednika Predsedništva CK SK Srbije, Zoran Sokolović sekretar.
• 31. 5. - 29. 6. - U Meksiku Svetsko prvenstvo u fudbalu - dobija Argentina.
• maj - Osuđeno 46 kosovskih Albanaca za dela neprijateljske propagande i članstvo u nelegalnoj organizaciji.
• maj - Milan Kučan na čelu SK Slovenije.

Jun/Juni/Lipanj

• 8. 6. - Kurt Valdhajm izabran za predsednika Austrije, uprkos optužbama za učešće u ratnim zločinima u Jugoslaviji i Grčkoj za vreme Drugog svetskog rata.
• 20. 6. - Srbi najavljuju masovno iseljavanje sa Kosova, više hiljada ih kreće prema Beogradu, ali milicija ih zaustavlja kod Kosova Polja.
• 20. 6. - Predsedništvo FSJ na čelu sa Slavko Šajberom donosi odluku da se poništi poslednje kolo prvenstva 1985/86 i da se u sledećoj sezoni oduzme šest bodova timovima navodno povezanim sa nameštanjem utakmica. Crvena Zvezda postaje prvak umesto Partizana - ali posle odluke Ustavnog suda sledeće godine, Partizanu će biti vraćena titula.
• 22. 6. - Maradonina "Božja ruka" porazila Englesku u 1/4-finalu Mondijala.
• 22. 6. - Slovenački sociolog Dimitrij Rupel u intervjuu časopisu "Duga" (deo polemike sa Ljubomirom Tadićem o centralizovanosti Jugoslavije) implicitno odbacuje srpska prava na Kosovo - burne reakcije.

UNIS-ovi tornjevi u Sarajevu (obnovljeni nakon rata)

• 25 - 28. 6. - XIII Kongres SKJ u "sumornom" raspoloženju; podmlađen sastav Centralnog komiteta (127 novih članova od 165) i oredsedništvo partije (17 novih od 23).
• 25 - 30. 6. - Sastanak ministara OPEC-a na Brionima.
• 29. 6. - Finale Mondijala: Argentina - Zapadna Nemačka 3:2.
• jun - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja protestuje zbog preterane represije nad kosovskim Albancima, jer se time "namerno stvaraju mučenici".
• jun - Kongres Saveza književnika Jugoslavije u Mariboru; blokiran izbor srpskog kandidata Miodraga Bulatovića (ocenjen kao "velikosrpski nacionalista").

Jul/Juli/Srpanj

• Spoljna trgovina Jugoslavije u prvih sedam meseci 1986: uvoz 6,7 milijardi dolara, izvoz 5,6 milijardi.
• 3. 7. - Iran-Kontra afera: jedan teretni Boeing sa 23 tone američke vojne opreme za iransko vazduhoplovstvo navodno poleteo iz Rijeke.
• 5 - 20. 7. - U Moskvi se održavaju Igre dobre volje na kojima učestvuju i američki sportisti.
• 5 - 20. 7. - Svjetsko prvenstvo u košarci - Španjolska 1986.: SAD 1, SSSR 2, Jugoslavija 3; Dražen Petrović je MVP (Jugoslavija izgubila u produžecima od SSSR 91:90 17. jula).
• 7. 7. - U SSSR uhapšen dvostruki agent Dmitrij Poljakov (streljan 1988).
• 10. 7. - Pred kraj prelaznog roka, Dragan Stojković Piksi prelazi iz niškog Radničkog u FK Crvena Zvezda a Milko Đurovski iz Zvezde u Partizan.
• jul - Dr Marko Veselica pušten iz zatvora (bio tamo od 1981).
• jul - Savezni i republički organi nadziru istrage i presude u konfliktima između Albanaca i ostalih, Albancima uskraćeno pravo da kupuju imovinu od Srba i Crnogoraca (?).
• jul - Cena nafte u SAD pala u jednom trenutku ispod 10 dolara (oko 21 dolar iz 2014).
• 17. 7. - Miodrag Milić započinje odsluženje zatvorske kazne (1,5 godina), jedini od Beogradske šestorice.
• 23. 7. - Venčali se princ Andrew, vojvoda od Yorka i Sarah Ferguson (rastavili se 1992).

Avgust/August/Kolovoz

• 21. 8. - Katastrofa oko jezera Nyos u Kamerunu: oslobođeni ugljen-dioksid ubio 1700 ljudi.
• 23. 8. - U Madridu završeno svetsko prvenstvo u vaterpolu, Jugoslavija osvojila prvu titulu pobedivši Italiju 12:11 u zadnjoj sekundi četvrtog produžetka (Igor Milanović).
• 30. 8. - Zemljotres u istočnoj Rumuniji, osetio se i u Bugarskoj i istočnoj Jugoslaviji.
• 31. 8. - Sovjetski putnički brod "Admiral Nahimov" se sudario sa teretnjakom kod Novorosijska i potonuo - 423 mrtvih (objavljeno posle pet dana).
• 31. 8. - Teretnjak Khian Sea kreće iz Filadelfije, SAD, sa 14.000 tona toksičnog tereta - sledećih 16 meseci neće naći mesto istovara (pristajali i u Jugoslaviji).

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Zvaničan početak teretnog saobraćaja na pruzi Titograd-Skadar (putnički nikada nije uspostavljen).
• 6. 9. - Abu Nidalovi teroristi ubili 22 Jevrejina u istanbulskoj sinagogi Neve Šalom.
• 7. 9. - Desmond Tutu postaje prvi crni anglikanski biskup u Južnoj Africi.
• 7. 9. - Čileanski diktator Augusto Pinochet preživeo atentat, poginula petorica telohranitelja.
• 8. 9. - Prva emisija The Oprah Winfrey Show.
• 8. 9. - Bugarska atletičarka Jordanka Donkova postavila u Ljubljani jedan od svojih svetskih rekorda na 100 metara sa preponama (12,26 sekundi).
• 13. 9. - Zemljotres pogađa grčku Kalamatu.
• 18. 9. - Tri člana grupe Crvena jabuka doživeli saobraćajnu nesreću kod Jablanice - fatalnu za Dražena Ričla († 1. 10.) i Aljošu Buhu.
• 24 - 25. 9. - Beogradske Večernje novosti objavljuju nacrt Memoranduma SANU.
• 25. 9. - Operacija Ciklon: u Afganistanu prvi put upotrebljen "stinger" - oboren jedan Mil Mi-24, što se smatra prekretnicom rata.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Predsednik SAD Regan potpisao Goldwater–Nichols Act - važne promene u departmanu odbrane.
• 2. 10. - Počele su sankcije SAD protiv apartheida u Južnoj Africi.
• 9. 10. - U SAD pokrenuta Fox Broadcasting Company.
• 10. 10. - Zemljotres u El Salvadoru, 1500 mrtvih.
• 11 - 12. 10. - Samit u Rejkjaviku, drugi sastanak Regana i Gorbačova - Gorbačov predložio eliminisanje sveg nuklearnog oružja u roku od deset godina, pod uslovom da istraživanje za SDI bude ograničeno na laboratorije, što je Regan odbio.
• 12. 10. - Otvoren civilni aerodrom u Nišu ("Car Konstantin").
• 17. 10. - Beograd ne uspeva da dobije Olimpijske igre 1992. - u prva dva kruga glasanja su ispali Amsterdam i Birmingham, a Beograd je imao više glasova i od Brisbane-a. U trećem i odlučujućem krugu najviše glasova ima Barcelona, zatim Pariz, Brizbejn pa Beograd.
• 21. 10. - Maršalovi Otoci postaju suverena država u asocijaciji sa SAD.
• 24. 10. - U New York Times-u objavljen članak "Srbi žale svoju sudbinu u jugoslovenskoj federaciji": svi od domaćica do akademika se žale na ekonomski i politički položaj svog naroda.
• 27. 10. - "Big Bang" na londonskoj berzi: promena pravila, deregulacija, uvod u elektronsko poslovanje.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Požar u Sandozovom skladištu agrohemikalija kod Bazela izaziva ekološku katastrofu u Rajni (spekulacije o umešanosti KGB-a).
• 1. 11. - Izašao prvi broj Politikinog magazina "Ana" (ugašen 2008. godine)
• 2. 11. - Grupa Islamski džihad u Bejrutu oslobodila jednog američkog taoca.
• 3. 11. - Sjeverni Marijanski Otoci postaju komonvelt SAD (slično kao Portoriko).
• 10. 11. - U Frankfurtu ubijen Ljubomir Magaš - Ljuba Zemunac.
• 11. 11. - Sperry i Burroughs se ujedinili u Unisys.
• 20. 11. - Protesti u Kraljevu zbog fenola i teških metala u Ibru (vodosnabdevanje otežano od 1984).
• 25. 11. - Jak zemljotres u kninsko-grahovskom području.
• 26. 11. - Afera Iran-Kontra: predsednik Regan objavljuje stvaranje komisije koja će ispitati skandal i poriče svoju umešanost (o slučaju pisao jedan libanski magazin 3. 11.).
• 28. 11. - Održana zvanična proslava otvorenja visočke dvorane utakmicom između RK Bosna (Visoko) i RK Borac (Banja Luka).

Decembar/Prosinac

• 5. 12. - Narodna banka Jugoslavije će zbog visoke inflacije povući sitne kovanice iz opticaja i uvesti veću novčanicu.
• 7. 12. - Razoran zemljotres u bugarskoj Stražici.
• 13. 12. - "Naci žur" kod Isidore Bjelice u Sarajevu izaziva kontroverze.
• 19. 12. - Sovjetskom disidentu Andreju Saharovu dozvoljen povratak u Moskvu posle šestogodišnjeg unutrašnjeg egzila u Gorki.

Tokom godine

• Prosečna kupovna moć Jugoslovena se vratila u 1968. ("Večernje novosti")
• "Fond solidarnosti", prva svejugoslovenska nezavisna organizacija, čiji je cilj pomoć onima čija je "egzistencija ugrožena zbog kritičkih pogleda i socijalnog aktivizma".
• Cibona (Zagreb) odbranila evropsku košarkašku titulu (savladan Žalgiris).
• Metaloplastika (Šabac) odbranila evropsku rukometašku titulu.
• Izgrađene UNITIC poslovno upravne zgrade u Sarajevu.
• Početkom godine u bugarskim diskotekama dozvoljena muzika samo iz socijalističkih zemalja, a zabranjena romska i ona sa Zapada, uključujući i Jugoslaviju.
• Početkom godine, Manuel Pinto da Costa, predsednik Sao Tome i Principea, navodno hospitalizovan u Beogradu zbog frakture lobanje (nesreća u kadi).

1986. u temama

• Televizija. TV serije: "Sivi dom" (snim. 1984-85), "Noć punog meseca", "Frka", "Odlazak ratnika, povratak maršala", "Smešne i druge priče", "16 puta Bojan", "Daj mi krila jedan krug" (snim. 1985), "Znamenite žene srpske prošlosti" (TV Beograd); "Dosije", "Putovanje u Vučjak" 1986-87 (TV Zagreb); "Misija majora Atertona", "Mak i Zak", "Vrijeme prošlo - vrijeme sadašnje", "Znak" (TV Sarajevo).

Rođenja

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 2. 1. - Asa Akira, glumica, model
• 3. 1. - Nikola Peković, crnogorski košarkaš
• 6. 1. - Irina Šejk, ruski model
• 24. 1. - Mischa Barton, britansko-američka filmska i TV glumica
• 29. 1. - Simon Vukčević, crnogorski fudbaler
• 30. 1. - Anita Berisha, glumica, TV voditeljica

• 5. 2. - Vedran Ćorluka, hrvatski nogometaš
• 10. 2. - Viktor Troicki, srpski teniser

• 7. 3. - Natko Zrnčić-Dim, hrvatski alpski skijaš
• 14. 3. - Jamie Bell, glumac
• 17. 3. - Edin Džeko, bosanskohercegovački nogometaš
• 18. 3. - Lykke Li, švedska kantautorka
• 28. 3. - Lady Gaga, američka muzičarka
• 29. 3. - Petra Cicvarić, hrvatska glumica
• 30. 3. - Sergio Ramos, fudbaler

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 1. 4. - Dejan Borovnjak, srpski košarkaš
• 3. 4. - Amanda Bynes, glumica, modni kreator
• 9. 4. - Lejla Hot, pevačica
• 22. 4. - Amber Heard, glumica, model
• 27. 4. - Elena Risteska, makedonska pevačica
• 27. 4. - Dinara Safina, teniserka

• 13. 5. - Alexander Rybak, pevač, pobednik Evrovizije
• 16. 5. - Megan Fox, glumica, model
• 21. 5. - Mario Mandžukić, hrvatski nogometaš
• 30. 5. - Claudia Beni, hrvatska pjevačica

• 3. 6. - Rafael Nadal, teniser
• 11. 6. - Shia LaBeouf, američki glumac
• 13. 6. - Ashley Olsen i Mary-Kate Olsen, glumice, TV osobe
• 15. 6. - Stoya, glumica
• 16. 6. - Žarko Šešum, rukometaš
• 18. 6. - Ante Rukavina, hrvatski nogometaš
• 18. 6. - Richard Gasquet, teniser
• 24. 6. - Bojana Stamenov, pevačica

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2. 7. - Lindsay Lohan, glumica, pevačica
• 25. 7. - Hulk, brazilski fudbaler

• 21. 8. - Usain Bolt, atletičar
• 28. 8. - Gilad Šalit, izraelski vojnik, talac
• 30. 8. - Anesa Kajtazović, američka političarka

• 1. 9. - Gaël Monfils, teniser
• 2. 9. - Stevan Fedi, crnogorski pevač
• 11. 9. - Uroš Tripković, srpski košarkaš
• 15. 9. - Sanja Jovanović, hrvatska plivačica

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 5. 10. - Novica Veličković, srpski košarkaš

• 8. 11. - Aaron Swartz, programer, internet aktivista († 2013)
• 11. 11. - Soraja Vučelić, foto-model
• 22. 11. - Oscar Pistorius, atletičar
• 22. 11. - Zorana Arunović, sportistkinja u streljaštvu
• 24. 11. - Mirza Čardaklija, bosanskohercegovački pjesnik

• 28. 12. - Ana Jelušić, hrvatska skijašica
• 30. 12. - Ellie Goulding, kantautorka, multiinstrumentalista

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 4. 1. - Christopher Isherwood, engleski pisac (* 1904)
• 4. 1. - Radovan Zogović, književnik, kritičar i prevodilac (* 1907)
• 4. 1. - Phil Lynott, frontmen Thin Lizzy (* 1949)
• 12. 1. - Hinko Bauer, arhitekt (* 1908)
• 14. 1. - Donna Reed, glumica (* 1921)
• 16. 1. - Stjepan Šulek, skladatelj, ravnatelj (* 1914)
• 18. 1. - Stana Đurić Klajn, srpska muzikologinja (* 1908)
• 24. 1. - L. Ron Hubbard, SF pisac, osnivač sajentologije (* 1911)
• 28. 1. - Sedam astronauta šatla Challenger.

• 4. 2. - Branko Pešić, bivši gradonačelnik Beograda (* 1922)
• 7. 2. - Minoru Yamasaki, arhitekta (* 1912)
• 11. 2. - Frank Herbert, SF pisac (* 1920)
• 28. 2. - Olof Palme, premijer Švedske (* 1927)

• 6. 3. - Georgia O'Keeffe, umetnica (* 1887)
• 14. 3. - Mihailo Vukdragović, kompozitor, dirigent, rektor MU u Bg. (* 1900)
• 17. 3. - John Bagot Glubb, britanski i jordanski general (* 1897)
• 22. 3. - Andrej Frušić, episkop sremski (* 1916)
• 25. 3. - Jaroslav Šidak, povjesničar (* 1903)
• 29. 3. - Lavoslav Glesinger, neuropsihijatar (* 1901)
• 30. 3. - James Cagney, američki glumac (* 1899.)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 11. 4. - Božidar Đorđević, srpski kardiolog (* 1910)
• 14. 4. - Simone de Beauvoir, francuska književnica (* 1908.)
• 15. 4. - Jean Genet, književnik, aktivista (* 1910)
• 15. 4. - Rade Jovanović, tekstopisac, kompozitor folk muzike (* 1928)
• 17. 4. - Marcel Dassault, proizvođač aviona (* 1892)
• 22. 4. - Mircea Eliade, istoričar religije, pisac (* 1907)
• 23. 4. - Otto Preminger, filmski režiser (* 1906)
• 24. 4. - Antun Bonifačić, hrvatski emigrantski novinar i političar (* 1901.)
• 24. 4. - Wallis Simpson, vojvotkinja od Windsora (* 1896)

• 4. 5. - Branko Belan, hrvatski filmski režiser, teoretičar filma, filmski i televizijski kritičar, romanopisac i novelist (* 1912)
• 9. 5. - Tenzing Norgay, nepalski šerpa (* 1914)
• 15. 5. - Elio de Angelis, vozač F1 (* 1958)
• 23. 5. - Aleksandar Aca Trandafilović, narodni pevač (* 1936)
• 23. 5. - Altiero Spinelli, evropski federalista (* 1907)
• 23. 5. - Sterling Hayden, glumac (* 1916)
• 26. 5. - Gian-Carlo Coppola, filmski producent, Francis Fordov sin (* 1963)
• 30. 5. - Perry Ellis, modni kreator (* 1940)

• 13. 6.. - Benny Goodman, američki džez muzičar (* 1909.)
• 14. 6. - Jorge Luis Borges, argentinski pisac (* 1899.)
• 14. 6. - Dimitrije Bogdanović, srpski istoričar (* 1930)
• 19. 6. - Coluche, francuski komičar, glumac (* 1944)
• 24. 6. - Miroslav Antić, srpski pesnik (* 1932)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 14. 7. - Raymond Loewy, industrijski dizajner (* 1893)
• 18. 7. - Stanley Rous, bivši predsednik FIFA (* 1895)
• 23. 7. - Marko Čelebonović, slikar (* 1902)
• 25. 7. - Vincente Minnelli, filmski i pozorišni režiser (* 1903)
• 26. 7. - W. Averell Harriman, američki političar i diplomata (* 1891)

• 5. 8. - Himzo Polovina, pjevač sevdalinki (* 1927)
• 8. 8. - Gordana Kosanović, srpska glumica (* 1953)
• 10. 8. - Chuck McKinley, teniser (* 1941)
• 22. 8. - Celâl Bayar, bivši predsednik Turske (* 1883)
• 27. 8. - Dragutin Mitić, hrvatski tenisač (* 1917)
• 31. 8. - Henry Moore, skulptor (* 1898)
• 31. 8. - Urho Kekkonen, bivši predsednik Finske (* 1900)

• 6. 9. - Dragan Jeremić, kritičar, filozof, estetičar (* 1925)
• 10. 9. - Ivan Krajačić, učesnik Španskog rata i NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1906)
• 12. 9. - Jacques Henri Lartigue, fotograf, slikar (* 1894)
• 16. 9. - Jaša Romano, veterinar (* 1908)
• 18. 9. - Aljoša Buha, basist u Crvenoj jabuci (* 1962.)
• 25. 9. - Marija Čudina, hrvatska pjesnikinja (* 1937.)
• 30. 9. - Franz Burda, nemački izdavač (* 1903)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 1. 10. - Dražen Ričl Zijo, gitarist i osnivač Crvene jabuke (* 1962.)
• 3. 10. - Danilo Lekić Španac, borac, general-pukovnik JNA, diplomata, narodni heroj (* 1913)
• 14. 10. - Stanoje Janković, operski pevač - bariton (* 1905)
• 19. 10. - Karlo Bulić, hrvatski glumac (* 1910)
• 31. 10. - Robert S. Mulliken, fizičar, hemičar, nobelovac (* 1896)

• 6. 11. - Nikanor Iličić, episkop bački (* 1906)
• 8. 11. - Vjačeslav Molotov, sovjetski političar (* 1890)
• 8. 11. - Artur London, bivši čehoslovački političar (* 1915)
• 10. 11. - Ljubomir Magaš, Ljuba Zemunac, beogradski kriminalac (* 1948)
• 12. 11. - Erich Koch, bivši rajhskomesar Ukrajine (* 1896)
• 13. 11. - Dimitrije Vučenov, književnik, kritičar, prevodilac (* 1911)
• 18. 11. - Gia Carangi, supermodel (* 1960)
• 19. 11. - Kosta Nađ, učesnik Španskog rata i NOB, general armije JNA, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1911)
• 23. 11. - Josip Hamm, hrvatski filolog, lingvist i slavist (* 1905)
• 29. 11. - Cary Grant, američki filmski glumac (* 1904.)

• 15. 12. - Omraam Mikael Ajvanov, duhovni učitelj iz Bugarske (* 1900)
• 17. 12. - Ante Raštegorac, učesnik NOB, d-p. radnik, narodni heroj (* 1923)
• 19. 12. - Zdenka Sertić, hrvatska slikarica (* 1899.)
• 21. 12. - Ivo Vitić, hrvatski arhitekt (* 1917.)
• 24. 12. - Milojko Ćišić, elektroenergetičar (* 1920)
• 29. 12. - Andrej Tarkovski, sovjetski režiser (* 1932)
• 29. 12. - Harold Macmillan, bivši britanski premijer (* 1894)

•  ? - Zvonimir Furtinger, novinar, književnik (* 1912)
•  ? - Muhamed Hadžijahić, historičar (* 1918)

Nobelova nagrada za 1986. godinu

• Fizika: Ernst Ruska, Gerd Binnig i Heinrich Rohrer
• Kemija: Dudley R. Herschbach, Yuan T. Lee i John C. Polanyi
• Fiziologija i medicina: Stanley Cohen i Rita Levi-Montalcini
• Književnost: Wole Soyinka
• Mir: Elie Wiesel
• Ekonomija: James M. Buchanan

Takođe pogledati

• Kronologija raspada SFRJ

Literatura

• Covek koji je "polozio ispit" (Naša Borba) (ima i Kalendar kosovskih događaja)
• Collier's Year Book 1987 (Microsoft Encarta 2004)
• Violations of the Helsinki accords, Yugoslavia (Google Books)

Spoljne veze

• Controversy Over Kosovar Petitions, Louis Zanga, OSA-RFE
• Kosovar Official Attacks Serbian Hard-Liners, Louis Zanga, OSA-RFE
• League of Communists of Yugoslavia (LCY), Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Eastern Europe, China, and the World Communist Movement in 1986, Vladimir V. Kusin, OSA-RFE
• The New Strong Men Of Kosovo, Louis Zanga, OSA-RFE
• Religious Trends in Eastern Europe, OSA-RFE

Reference

1986 na Wikimedijinoj ostavi