1991
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијум: | 1. миленијум – 2. миленијум – 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | 19. век – 20. век – 21. век |
| Деценије: | 1960е 1970е 1980е – 1990е – 2000е 2010е 2020е |
| Године: | 1988 1989 1990 – 1991 – 1992 1993 1994 |
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар—март[уреди]
- 5. јануар — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991-1992.
- 9. јануар — Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
Фебруар[уреди]
- 23. фебруар — Основана Српска радикална странка.
- 28. фебруар — Завршен је Заливски рат, који су 42 дана САД и савезници водили против Ирака.
Март[уреди]
- 2. март — У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватсих паравојних снага.
- 3. март — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
- 9. март — Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду које је организовао Српски Покрет Обнове. Затражена оставка генералног директора Радио-телевизије Србије Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића. У масовним демонстрацијама на београдским улицама две особе су изгубиле живот. Касно увече је ухапшен лидер СПО-а Вук Драшковић.
- 12. март — Председништво СФРЈ, у функцији Врховне команде оружаних снага, одбило предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ. За предлог армије гласали су Борисав Јовић - СР Србија, Ненад Бућин - СР Црна Гора, Риза Сапунџију - САП Косово и Југослав Костић - САП Војводина (СР Србија). Против су били Богић Богићевић - СР БиХ, Стјепан Месић - СР Хрватска, Васил Тупурковски - СР Македонија. Представник СР Словеније, Јанез Дрновшек, није присуствовао седници. Видети Седница Председништва СФРЈ 12.3.1991.
- 15. март — Борисав Јовић, председник Председништва СФРЈ, поднео је оставку на ту функцију.
- 16. март — Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању јавности, поручио да се Србија и њени савезници повлаче из рада Председништва Југославије.
- 17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
- 31. март — Сукоб код Плитвица између хрватске полиције и српског становништва. Видети Плитвички крвави Ускрс.
Април[уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Мај[уреди]
- 2. мај — У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
- 15. мај — Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије.
- 19. мај — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
- 29. мај — ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеља са 5:3 после извођења једанаестераца.
- 31. мај — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
Јун[уреди]
- 17. јун — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда.
- 19. јун — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства.
- 25. јун — Парламент Словеније прогласио Словенију независном републиком. Истога дана, Сабор Хрватске прогласио Хрватску независном државом.
- 27. јун — Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
- 30. јун — Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.
Јул—септембар[уреди]
- 1. јул — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- 7. јул — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
- 18. јул — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.
- 31. јул — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
Август[уреди]
- 19. август — У Совјетском Савезу је покушан државни удар, тј. збацивање Михаила Горбачова са власти.
- 21. август — Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом.
- 24. август — Почели напади снага ЈНА и српских паравојних јединица на Вуковар.
Октобар—децембар[уреди]
- 3. октобар — Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника тзв. „крњег“ Председништва изабран Бранко Костић, представник Црне Горе.
- 7. октобар — Експлозија у председништву Хрватске на Банским дворима- хрватска страна тврди да је авијација ЈНА тиме покушала да убије Фрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
- 8. октобар — Хрватска је након истека Брионског мораторијума прекинула све правно-формалне односе са СФРЈ. Од овог дана се и Словенија сматра независном.
Новембар[уреди]
- 17. октобар — 4. новембар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров.
Новембар[уреди]
- 18. новембар — После тромесечне опсаде, Вуковар пао у руке ЈНА и разним српским паравојним јединицама.
Децембар[уреди]
- 20. децембар — Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
- 25. децембар — Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председника СССР.
- 26. децембар — Врховни совјет СССР-а констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
Датум непознат[уреди]
- Распад СФРЈ
- Распад СССР-а.
Рођења[уреди]
| За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1991.. |
Смрти[уреди]
| За више информација погледајте чланак Категорија:Умрли 1991.. |
- 5. јануар — Васко Попа, српски песник (*1922)
- 11. јануар — Ратко Сарић, српски глумац (*1916)
- 14. јануар — Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)
- 31. јануар — Џон Бардин, амерички физичар и Нобеловац (*1908)
- 3. март — Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (*1909.)
- 14. јул — Павел Морозенко, совјетски глумац (*1939)
- 24. јул — Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац 1978. (*1904)
Август[уреди]
- 28. август — Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)
- 9. новембар — Ив Монтан (Иво Ливи), француски шансонијер и глумац (*1921)
- 27. септембар — Милан Тепић, мајор ЈНА.
- 28. септембар — Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)
- 30. септембар — Тома Здравковић, српски певач (*1938)
- 24. новембар — Фреди Меркури, певач групе Квин (*1946)
Децембар[уреди]
- 15. децембар — Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату (*1915)
- 25. децембар — Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика - Пијер Жил де Жен
- Хемија - Рихард Р. Ернст
- Медицина - Ервин Нехер и Берт Сакман
- Књижевност - Надин Гордимер
- Мир - Аун Сан Су Ћи
- Економија - Роналд Коз
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|
|
||||||
