22. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години). До краја године има још 70 дана.
Догађаји[уреди]
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 1721. — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије.
- 1773. — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966.
- 1797. — Француз Андре Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.
- 1844. — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа.
- 1873. — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске.
- 1894. — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи.
- 1944. — Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату.
- 1947. — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен.
- 1962. — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао наређење америчкој ратној морнарици и авијацији да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи. Кубанска криза, која је довела свет на ивицу атомског рата, окончана месец дана касније споразумом совјетског лидера Никите Хрушчова и Кенедија о повлачењу нуклеарног наоружања и деблокади Кубе.
- 1964. — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.
- 1987. — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара.
- 1991. — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.
- 1992. — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора.
- 2000. — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република.
- 2009. —Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7.
Рођења[уреди]
- 1811. — Франц Лист, мађарски композитор.
- 1844. — Анријета Розина Бернар, позната као Сара Бернар, француска глумица.
- 1870. — Иван Алексејевич Буњин, књижевник, први руски нобеловац
- 1913. — Бао Дај, вијетнамски цар.
- 1922. — Радован Самарџић, историчар. (†1994).
- 1943. — Катрин Денев, француска филмска глумица.
- 1949. — Арсен Венгер, француски фудбалски тренер.
- 1971. — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер.
- 1973. — Андрес Палоп, шпански фудбалер.
- 1975. — Мичел Салгадо, шпански фудбалер.
- 1979. — Ненад Стојановић, српски фудбалер.
- 1979. — Дејвид, бразилски фудбалер.
- 1979. — Дони, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1987. — Микел Хансен, дански рукометни репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 1906. — Пол Сезан, француски сликар.
- 1927. — Борисав Станковић, српски писац.
- 1967. — Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ.
- 1973. — Пабло Касалс, шпански виолончелиста каталонског порекла.
Празници и дани сећања[уреди]
- 1883. — У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа „Метрополитен“.
- 1887. — Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Изуме 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893.
- 1912. — Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.
- Српска православна црква данас прославља
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|