Греция
|
|||||
ШигӀар: ««Ἐλευθερία ἢ Θάνατος» «(Эркенлъи яги хвел)»» | |||||
Гимн: «Ύμνος εις την Ελευθερία (Эрекнлъиялъул хІакъалъулъ гимн)» | |||||
Греция (бецІ-гІурччинаб):
— Европаялда (гІурччинаб ва бецІ-цІахІилаб) — Европаялъул союзалда (гІурччинаб) |
|||||
ГӀуцӀцӀана | 1801 соналъул 1 январалъ (объединение Королевства Великобритания и Королевства Ирландия) |
||||
Истикълал щвараб къо-моцӀ | 25 март 1821 ( ГІусманиязул империялдаса) | ||||
Расмияб мацӀ | ингилис | ||||
Тахшагьар | Афинал | ||||
ЧӀахӀиял шагьарал | Афинал, Салоники, Патры | ||||
ХӀукмуялъул низам | Республика | ||||
Президент Премьер-министр |
Каролос Папульяс Алексис Ципрас |
||||
Пачалихъ. дин | Насранияб | ||||
Ракь • Кинниги • % водной поверхн. |
95-билеб дунялалда 131 957 км² 0,86 |
||||
Халкъалъул къадар • Къимат (2013) • Гъунки |
▲ 10 772 967[1]чи (75-билеб) 85,3 чи/км² (88-билеб) |
||||
ИПГӀИ (2013) | ▼ 0,860 (цІакъ цІикІкІараб) (29-билеб) | ||||
Этнохороним | грекав, грекай, грекал | ||||
ГӀарац | евро[2] (EUR, код 978) | ||||
Интернет-домен | .gr, .eu | ||||
СагӀтил рачел | EET (UTC+2, риидал UTC+3) |
Гре́ция (грек. Ελλάδα [eˈlaða] , Elláda), расмияб цІар — Гре́циялъул Жумгьури́ят (грек. Ελληνική Δημοκρατία [eliniˈci ðimokraˈti.a], Ellīnikī́ Dīmokratía) — Жанубияб Европаялда бугеб пачалихъ. 2010 соналъул рикІкІеналда рекъон халкъалъул къадар букІана 11,3 миллион чи, ракь — 131 957 км².
Тахшагьар — Афинал. Пачалихъалъулаб мацІ — грек.
Жаниб бугеб жо
География[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Тарих[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
Административияб бикьи[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
№ | Децентрализацияб администрация | Адм. центр | Гъорлъе уна | Ракь, км² |
Халкъ, чи (2011)[3] |
Гъунки, чи/км² |
Ракьхъвай | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Аттики | Афинал | Аттика | 3808 | 3 827 624 | 1005,15 | ||
2 | Македониял ва Фракия | Салоники | Гьоркьохъеб Македония, Бакъбаккул Македония ва Фракия | 32 968 | 2 490 051 | 75,53 | ||
3 | Эпира ва БакътІерхьул Македония | Янина | Эпир, БакътІерхьул Македония | 18 654 | 620 545 | 33,27 | ||
4 | Фессалия ва Гьоркьохъеб Греция | Лариса | Фессалия, Гьоркьохъеб Греция | 29 586 | 1 280 152 | 43,27 | ||
5 | Пелопоннеса, БакътІерхьул Греция ва Иония | Патры | Пелопоннес, БакътІерхьул Греция, Ионал чІинкІиллъаби | 29 147 | 1 465 554 | 50,28 | ||
6 | Эгей чІинкІиллъаби | Пирей | Шималиял Эгей чІинкІиллъаби, Жанубиял Эгей чІинкІиллъаби | 9 122 | 508 206 | 55,71 | ||
7 | Крита | Ираклион | Крит | 8 336 | 623 065 | 74,74 | ||
Автономияб рагьибазул пачалихъ "Къадруяб МегІер"алъул буго хассаб статус ва жиндирго визаялъул режим. | 336 | |||||||
Кинабниги | 131 957 | 10 815 197 | 81,96 |
ХIужаби[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]
- ↑ Census.gov Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013. U.S. Department of Commerce (2013). Архивировано из первоисточника 9 Май 2013. Проверено 9 Май 2013.
- ↑ 2001 щвезегІан — грециялъул драхма.
- ↑ Announcement of the demographic and social characteristics of the Resident Population of Greece according to the 2011 Population - Housing Census. (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority (23 August 2013). Проверено 24 Август 2013.
Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо. Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай. |
|
||
---|---|---|
Австрия · Азарбижан¹ · Албания · Андорра · Белоруссия · Бельгия · Болгария · Босния ва Гьерсек · Ватикан · КІудабритІания · Венгрия · Алмания · Греция · Гуржия¹ · Дания · Ирландия · Исландия · Испания · Италия · Хъазахъистан² · Латвия · Литва · Лихтенштейн · Люксембург · Македония · Мальта · Молдавия · Монако · Нидерландал · Норвегия · Польша · Португалия · Россия² · Румыния · Сан-Марино · Сербия · Словакия · Словения · Туркия² · Украина · Финляндия · Франсия · Хорватия · ЧІегІермегІер · Чехия · Швейцария · Швеция · Эстония ТІубанго пачалихъаллъун рикІкІинчел яги цояца рикІкІун цогияз рикІкІинчІел пачалихъал: Косово · Приднестровье ¹ ЦІикІкІунисеб яги тІубанго бутІа Азиялда бугеб. ² ЦІикІкІунисеб бутІа Азиялда бугеб. |