Греция

Wikipedia сайталдасан материал
КӀанцӀизе: Навигация, цIехезе
Грециялъулаб Республика
Ελληνική Δημοκρατία
Flag of Greece.svg Coat of arms of Greece (colour).svg
Байрахъ Герб

Координатал: 38°18′04″ с. ш. 23°44′28″ в. д. / 38.301111° с. ш. 23.741111° в. д. (G) (O)

ШигӀар: ««Ἐλευθερία ἢ Θάνατος» «(Эркенлъи яги хвел)»»
Гимн: «Ύμνος εις την Ελευθερία (Эрекнлъиялъул хІакъалъулъ гимн)»
EU-Greece.svg
Греция (бецІ-гІурччинаб):
Европаялда (гІурччинаб ва бецІ-цІахІилаб)
Европаялъул союзалда (гІурччинаб)
ГӀуцӀцӀана 1801 соналъул 1 январалъ
(объединение Королевства Великобритания и Королевства Ирландия)
Истикълал щвараб къо-моцӀ 25 март 1821ГІусманиязул империялдаса)
Расмияб мацӀ ингилис
Тахшагьар Афинал
ЧӀахӀиял шагьарал Афинал, Салоники, Патры
ХӀукмуялъул низам Республика
Президент
Премьер-министр
Каролос Папульяс
Алексис Ципрас
Пачалихъ. дин Насранияб
Ракь
• Кинниги
• % водной поверхн.
95-билеб дунялалда
131 957 км²
0,86
Халкъалъул къадар
• Къимат (2013)
Гъунки

10 772 967[1]чи (75-билеб)
85,3 чи/км² (88-билеб)
ИПГӀИ (2013) 0,860 (цІакъ цІикІкІараб) (29-билеб)
Этнохороним грекав, грекай, грекал
ГӀарац евро[2] (EUR, код 978)
Интернет-домен .gr, .eu
СагӀтил рачел EET (UTC+2, риидал UTC+3)


Гре́ция (грек. Ελλάδα [eˈlaða] , Elláda), расмияб цІар — Гре́циялъул Жумгьури́ят (грек. Ελληνική Δημοκρατία [eliniˈci ðimokraˈti.a], Ellīnikī́ Dīmokratía) — Жанубияб Европаялда бугеб пачалихъ. 2010 соналъул рикІкІеналда рекъон халкъалъул къадар букІана 11,3 миллион чи, ракь — 131 957 км².

Тахшагьар — Афинал. Пачалихъалъулаб мацІ — грек.

География[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]

Тарих[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]

Административияб бикьи[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]

Децентрализацияб администрация Адм. центр Гъорлъе уна Ракь,
км²
Халкъ,
чи (2011)[3]
Гъунки,
чи/км²
Ракьхъвай
1 Аттики Афинал Аттика 3808 3 827 624 1005,15 GreeceDioikiseis.png
2 Македониял ва Фракия Салоники Гьоркьохъеб Македония, Бакъбаккул Македония ва Фракия 32 968 2 490 051 75,53
3 Эпира ва БакътІерхьул Македония Янина Эпир, БакътІерхьул Македония 18 654 620 545 33,27
4 Фессалия ва Гьоркьохъеб Греция Лариса Фессалия, Гьоркьохъеб Греция 29 586 1 280 152 43,27
5 Пелопоннеса, БакътІерхьул Греция ва Иония Патры Пелопоннес, БакътІерхьул Греция, Ионал чІинкІиллъаби 29 147 1 465 554 50,28
6 Эгей чІинкІиллъаби Пирей Шималиял Эгей чІинкІиллъаби, Жанубиял Эгей чІинкІиллъаби 9 122 508 206 55,71
7 Крита Ираклион Крит 8 336 623 065 74,74
Автономияб рагьибазул пачалихъ "Къадруяб МегІер"алъул буго хассаб статус ва жиндирго визаялъул режим. 336
Кинабниги 131 957 10 815 197 81,96


ХIужаби[хисизабизе | вики-текст хисизабизе]

  1. Census.gov Country Rank. Countries and Areas Ranked by Population: 2013. U.S. Department of Commerce (2013). Архивировано из первоисточника 9 Май 2013. Проверено 9 Май 2013.
  2. 2001 щвезегІан — грециялъул драхма.
  3. Announcement of the demographic and social characteristics of the Resident Population of Greece according to the 2011 Population - Housing Census. (PDF). Piraeus: Hellenic Statistical Authority (23 August 2013). Проверено 24 Август 2013.


тIинчI Гьаб макъала буго тIинчI, ва гьaб жеги хIадур гьечIо.
Гьабе кумек Википедиялъе, битIизабе ва гьалде тIаде жо жубай.