Kosowo
Z Wikipedije
 |
 |
| geografiske połoženje:
|
|
| zakładne daty: | |
| mě swójske | Republika e Kosovës Република Косово / Republika Kosovo |
| stolica | Priština |
| płoń | 10.908 |
| wobydlarstwo | ca. 2.100.000 (31. August 2008) |
| gustosć zasedlenja | 195 |
| głowny reprezentant stata: | prezident Atifete Jahjaga |
| šef kněžarstwa: | premierminister Isa Mustafa |
| pjenjeze: | euro |
| oficielna rěc: | albańska, serbiska |
| narodna hymna: | Evropa |
| casowa cona: | UTC+1 |
| znamje za wósobowe awta: | -- |
| internetowa domena: | -- |
| telefonowe pśedwólenje: | +381 (serbiska telefonowe pśedwólenje) |
| kórta: | |
 |
|
.svg)
Kosowo (albański: Republika e Kosovës abo Kosova; serbiski: Република Косово/Republika Kosovo abo Kosovo) jo kraj w pódpołdnjowej Europje.
Stawizny[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]
17. februara 2008 jo parlament w Prištinje proklaměrował njewótwisny stat Republika Kosowo. 65 statow ze 192 statow Zjadnośonych narodow jo njewótwisnosć Kosowa pśipóznało.
Historiska demografija[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]
| Etniska historija w Kosowje | |||
| Lěto | Albańcy | Pódpołdnjowe Serby1 | Druge nacije |
|---|---|---|---|
| 1455[1] | 1 % | 98 % | 1 % |
| 1871 | 32 % | 64 % | 4 % |
| 1899 | 48 % | 44 % | 8 % |
| 1921 | 66 % | 26 % | 8 % |
| 1931 | 69 % | ?? % | ? % |
| 1939 | 60 % | 34 % | 5 % |
| 1948 | 68 % | 27 % | 5 % |
| 1953 | 65 % | 27 % | 6 % |
| 1961 | 67 % | 27 % | 6 % |
| 1971 | 74 % | 21 % | 5 % |
| 1981 | 77 % | 15 % | 8 % |
| 1991 | 82 % | 11 % | 7 % |
| 20002 | 88 % | 7 % | 5 % |
| 20072 | 92 % | 5 % | 3 % |
| 1 z Carnogórcami 2 pśibližnje Žrědło: Statistiska kancelarija KaМ-je, Swětowa banka (2000), OSCE (2005) |
|||
- 88 % Albanarje (1.496.000—1.672.000)
- 6 % Pódpołdnjowe Serby (102.000—114.000)
- 3 % Słowjańske muslimy (Gorańcy, Muslimy (narod), Bosnjacy a dr.) (51.000—57.000)
- 2 % Cygany (34.000—38.000)
- 1 % Turki (17.000—19.000).
Nožki[wobźěłaś | žrědłowy tekst wobźěłaś]
- ↑ Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972 Институт за Блискоистичне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића - опширни катастарски попис из 1455. године)
