Социјализам
 |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
Социјализам чине широк скуп политичких и економских доктрина, од којих се већина односи на политичке покрете чији је циљ да спроведу те доктрине у праксу. Ти покрети замишљају и заговарају систем друштвене организације у којем су власништво и расподјела добити од производње подређена друштвеној контроли. Као економски систем, социјализам се често веже за државно и колективно власништво медија за производњу, а тиме и самих крајњих производа. Таква контрола може бити директна, односно преко разних модела колектива радника, или може бити и индиректна, односно преко утицаја државних органа власти.
Модерни социјалистички покрет има своје дубоке корене у покрету радничке класе крајем 19-ог века. У том периоду, појам „социјализам“ се односио на Европске социјалне критичаре који су оштро осуђивали приватно власништво. За Карла Маркса, који је у ствари дефинисао и помогао успоствљању модерног социјалистичког покрета, социјализам треба да уништи тржишта, капитал и рад са тежњом за приватним благостањем и комотностима.
Није лако објаснити уопштено тај широки скуп, сличних али у основи различитих, доктрина и покрета, које се обично вежу за социјализам. Више присталица савременог социјалистичког покрета, не слажу се око заједничке доктрине или програма. Као резултат тим и сличним неслагањима, покрет се „разбио“ у различите, чак понекад и супротне тенденције, нарочито оне, које постоје између умјерених социјалиста и комуниста. Од 19-ог вијека, социјалисти су уопштено заговарали, а у многим друштвима, касније почетком и половином 20-ог вијека конкретно спровели у праксу, комплетну национализацију природних ресурса и технологија за производњу ради достизања својих циљева. Други су предлагали селективну национализацију основних индустријских грана у оквиру мешовитог економског система. Стаљинисти су инсистирали на стварању колхоза, под снажном централном контролом државних органа власти. Трећи су опет били присталице тржишног социјализма, гдје друштвена контрола власништва постоји у оквиру тржишне економије и приватног власништва.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
Литература:
