16. август

16. август (16.08) је 228. дан у години по грегоријанском календару (229. у преступној години) До краја године има још 137 дана.

Догађаји

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 1717. — У бици код Београда у аустријско-турском рату, у којој се на страни Аустријанаца борило и 6.000 Срба из Војводине, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд. Пожаревачким миром, који је уследио 1718. Аустрији је припала северна Србија, Банат и северна Босна. Београд је остао под аустријском влашћу до 1739, када су га поново преузели Турци.
• 1777. — Американци су поразили Британце у бици код Бенингтона.
• 1780. — Британци су нанели тежак пораз Американцима у бици код Камдена.
• 1819. — У таласу протеста енглеских радника и припадника средње класе, који су тражили парламентарне и друге реформе, у Манчестеру убијено више људи, а неколико стотина рањено када су владине трупе послате да растуре протестни митинг.
• 1858. — Председник САД Џејмс Бјукенан и британска краљица Викторија разменили су телеграфом честитке поводом пуштања у рад прекоокеанског телеграфског кабла. То су биле прве поруке послате телеграфом преко океана.
• 1914. — Почела је Церска битка између Аустроугарске и Србије током Првог светског рата.
• 1919. — Образована је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представика Демократске странке и Социјалдемократске партије.
• 1953. — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље. После три дана, премијер Мохамед Мосадик је срушен, а шах се вратио на престо уз англоамеричку помоћ.
• 1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос III постао је први председник Републике.
• 1974. — Ступио на снагу прекид ватре, постигнут посредством УН, између кипарских Грка и турских снага које су 20. јула извршиле десант на северни део острва. Једна трећина Кипра остала је под турском влашћу.
• 1994. — Упркос оптужби за тешке изборне преваре, Хоакин Балагер седми пут ступио на дужност председника Доминиканске Републике.
• 1995. —
  • Ступио на снагу мировни споразум у Чеченији, након што су мање групе чеченских побуњеника предале оружје, а руске трупе почеле повлачење са линије фронта.
  • Становници Бермуда су на референдуму гласали да остану британска колонија.
• 1997. — Немачка полиција ухапсила око 220 људи, учесника демонстрација које су широм Немачке организовали неонацисти поводом 10-годишњице смрти нацистичког лидера Рудолфа Хеса.
• 1999. — САД отвориле конзулат у бившем Сајгону, 25 година након драматичне евакуације њене амбасаде у том граду на завршетку Вијетнамског рата.
• 2000. — Радикални Талибани су у Авганистану затворили пекаре сиромашних удовица, објашњавјући тај потез доследном применом ислама који забрањује женама да раде.
• 2002. — Монсунске поплаве у јужној Азији однеле су животе више од 900 људи, а преко 25 милиона људи је расељено, јер су остали без кућа.
• 2003. — У писму Савету безбедности УН, Либија званично признала одговорност за терористички напад изнад шкотског места Локерби 1998. у коме је погинуло 270 људи. То признање је било услов да се Либији укину санкције које је СБ увео након тог напада.

Рођења

• 1832. — Вилхелм Вунт, немачки психолог, филозоф и лингвиста.
• 1845. — Габријел Липман, француски физичар.
• 1878. — Исидор Бајић, српски композитор.
• 1913. — Менахем Бегин, израелски државник.
• 1920. — Чарлс Буковски, амерички књижевник. († 1994.)
• 1942. — Џон Чалис, енглески глумац.
• 1950. — Мирко Цветковић, бивши председник Владе Републике Србије.
• 1955. — Џејмс Камерон, амерички редитељ и сценариста, добитник "Оскар"- а
• 1958. — Мадона, музичка поп легенда.
• 1968. — Славиша Јокановић, бивши српски фудбалер и бивши тренер Партизана.
• 1973. — Милан Рапаић, хрватски фудбалер.
• 1974. — Дидије Киш, швајцарски алпски скијаш.
• 1981. — Роке Санта Круз, парагвајски фудбалер.
• 1987. — Ана Мандић, српска глумица.
• 1988. — Исмаил Аисати, холандски фудбалер.

Смрти

• 1921. — Петар I Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.(*1844.)
• 1949. — Маргарет Мичел, америчка новинарка.
• 1956. — Бела Блашко, амерички филмски глумац мађарског порекла.
• 1973. — Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог пореклом украјински Јеврејин.
• 1977. — Елвис Пресли, амерички музичар. (* 1935.)
• 1984. — Душко Радовић, српски писац.(* 1922.)
• 2002. — Сабри ел Бана, палестински герилски вођа, познатијег као Абу Нидал.
• 2003. — Иди Амин Дада, угандски диктатор.

Празници и дани сећања

• 1960. — Кипар стекао независност, а архиепископ Макариос постао је први председник Републике.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар