21. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
21. октобар (21.10.) је 294. дан у години по грегоријанском календару (295. у преступној години). До краја године има још 71 дан.
Садржај
Догађаји[уреди]
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 1097. — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије.
- 1520. — Фернандо Магелан открио мореуз који ће добити име по њему Магеланов мореуз.
- 1805. — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век.
- 1879. — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова.
- 1938. — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.
- 1941. — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије. Догађај је познат под називом Крагујевачки октобар.
- 1943. — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску
- 1944. — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
- 1945. — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
- 1950. — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.
- 1969. — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова „источна политика“ је допринела стабилизацији прилика у Европи.
- 1986. — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.
- 1991. — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.
- 1994. — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.
- 1997. — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.
- 2001. — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.
- 2002. — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.
Рођења[уреди]
- 1760. — Кацушика Хокусај, јапански сликар.
- 1772. — Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац.
- 1790. — Алфонс де Ламартин француски књижевник и политичар
- 1833. — Алфред Бернард Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач.
- 1917. — Џон Биркс „Дизи“ Гилеспи, амерички трубач, певач, композитор.
- 1939. — Боро Јовановић, југословенски тенисер.
- 1945. — Никита Михалков, руски режисер и глумац.
- 1956. — Андро Кнего, хрватски кошаркаш.
- 1980. — Ким Кардашијан, америчка глумица и фото-модел.
- 1981. — Немања Видић, српски фудбалер.
- 1990. — Рики Рубио, шпански кошаркашки репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 1422. — Карло VI Луди, француски краљ.
- 1969. — Жан Луј Керуак, амерички писац, битник, познат као Џек Керуак.
- 1984. — Франсоа Трифо, француски филмски режисер.
- 1990. — Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије.
- 2014. — Марија Црнобори, југословенска глумица.
Празници и дани сећања[уреди]
- Србија:
- Српска православна црква слави:
- Преподобни Иларион Велики
Референце[уреди]
Литература[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|