Из Википедије, слободне енциклопедије
565 . — Цар Јустинијан I је свргнуо цариградског патријарха Евтихија , пошто је патријарх одбио царево наређење да усвоји принципе монофизитске секте афтартодокета .
1517 . — Војска турског султана Селима и потукла, у бици код Рајданије , близу Каира , мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству .
1771 . — Шпанија уступила Фолкландска Острва Великој Британији .
1808 . — Португалски краљ Жоао VI побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро .
1840 . — Први британски досељеници стигли на Нови Зеланд .
1863 . — У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814 . и 1815 . прикључен Русији избио устанак под вођством „странке црвених“ Јарослава Домбровског . Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864 . претворена у руску губернију.
1905 . — Мирни демонстранти, предвођени оцем Гапоном , су масакрирани испред Зимског дворца у Санкт Петербургу .
1924 . — Ремзи Макдоналд је ступио на дужност као први британски премијер из редова Лабуристичке партије .
1941 . — Италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.
1944 . — Савезници су започели операцију Шингл , амфибијско искрцавање против сила Осовине у области Анција и Нетуна у Италији .
1973 . — У удесу јорданског „боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке , који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.
1980 . — Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров , добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки .
1984 . — Епл је представио макинтош , први успешан лични рачунар који је користио графички кориснички интерфејс , током Супербоула XVIII .
1990 . — Прекинут 14. конгрес СКЈ након одласка словеначких и хрватских делегата.
1993 . — После годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској , када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација . Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије , а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и Драгана Васиљковића из Србије стигле на хрватско ратиште.
1995 . — У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.
1998 . — Амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992 .
2001 . — Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе , као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића , у октобру 2000.
2002 . —
Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.
На дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана , у Токију , обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.
2006 . — Поларна зима у Москви однела је још 5 живота - број умрлих од последица смрзавања се попео на 130.
1440 . — Иван III Васиљевич , велики кнез московски († 1505 .)
1729 . — Готхолд Ефрајм Лесинг , немачки писац, критичар и теоретичар уметности († 1781 .)
1775 . — Андре Мари Ампер , француски математичар и физичар, оснивач електродинамике и теорије магнетизма. († 1836 .)
1788 . — Џорџ Гордон Бајрон , енглески писац († 1824 .)
1863 . — Димитрије Т. Леко , српски архитекта и урбаниста. († 1914 .)
1878 . — Тома Росандић , вајар, професор и први ректор Академије ликовних уметности у Београду. († 1958 .)
1896 . — Сава Шумановић , српски сликар († 1942 .)
1898 . — Сергеј Ајзенштајн , најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. († 1948 .)
1908 . — Лав Ландау , руски физичар и математичар; нобеловац . († 1968 ).
1909 . — У Тант , бурмански политичар. († 1974 .)
1924 . — Мира Траиловић је један од оснивача, а потом и дугогодишњи управник Атељеа 212 , познатог позоришта у Београду. († 1989 .)
1933 . — Синиша Павић , српски драмски писац
1934 . — Јован Деретић , српски историчар књижевности. († 2002 .)
1943 . — Марилија Пера , бразилска глумица.
1949 . — Драган Малешевић Тапи , српски сликар. († 2002.)
1953 . — Џим Џармуш , амерички филмски редитељ.
1955 . — Рајко Жижић , кошаркаш и спортски радник. († 2003 .)
1968 .— Франк Лебеф , француски фудбалски репрезентативац.
1972 . — Сулејман Рушити , македонски политичар.
1973 . — Рожерио Цени , бразилски фудбалер.
1977 . — Хидетоши Наката , јапански фудбалер.
1978 . — Рајан Милар , амерички одбојкаш.
1980 . — Џонатан Вудгејт , енгелски фудбалер.
1982 . — Фабрицио Колоћини , аргентински фудбалер.
1984 . — Денис Кимето , кенијски атлетичар.
1552 . — Едвард Симор , енглески политичар
1799 . — Орас-Бенедикт од Сосира , швајцарски физичар.
1894 . — Војислав Илић , српски песник (* 1862 .)
1901 . — Викторија Хановерска , британска краљица (* 1819 .)
1917 . — Јован Илкић , српски архитекта (* 1857 .)
1973 . — Линдон Џонсон , бивши председник САД (* 1908 .)
1989 . — Миодраг Андрић - Љуба Мољац, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1943 .)
2004 . — Антон Марти , позоришни и ТВ редитељ. (* 1925 .)
2008 . —
2009 . — Звонимир Скерл , диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда РТС-а . (* 1934 .)
2010 . — Џин Симонс , британска позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица. (* 1919 .)
2015 . — Ксенија Мартинов Павловић , српска позоришна, филмска и ТВ глумица. (* 1948 .)
Празници и дани сећања [ уреди ]
Референце [ уреди ]
↑ Житија светих - 9. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету)
Референце [ уреди ]