Август

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили титулу, погледајте чланак август (титула).
август
П У С Ч П С Н
  1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

Август је осми месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По црквеном рачунању циклуса времена је последњи или дванаести месец.

Порекло речи или етимологија[уреди]

Август је добио име од латинског (Augustus). Од реформе Римског календара, “секстилис“ (шести месец) назван је по имену првог Римског императора Октавијана Августа. Он је додао по један дан месецу августу (узевши од фебруара) и месецу који носи име Јулија Цезара (јули).

Октавијан је 27. п. н. е. узео назив augustus што значи узвишени и тај назив је додељиван само боговима. Титула коју је Диоклецијан узео значила је исто и истовремено означавала врховног господара у Царству. Наравно било је два августа - Диоклецијан на истоку и Максимијан на западу. Обојица су имала по једног заменика који су носили титулу цезар, и који су представљали наследнике августима. На тај начин, Диоклецијан је у Царству увео тетрархију - владавину четворице.

Август се код Срба, као и код неких словенских народа се назива још и ГОСПОЂИНСКИ МЕСЕЦ, КОЛОВОЗ, и ГУМНИК као и у старосрпском.

На старословенском, староруском и српском ЗАРЕВ, а на белоруском ЖНІВЕЊ. На украјинском СЕРПЕЊ, на чешком СРПЕН слично пољском СЈЕРПЈЕН и на словеначком ВЕЛИКИ СРПАН. Код Хрвата се назива КОЛОВОЗ.

Верски календари[уреди]

Хришћански празници[уреди]

Исламски празници[уреди]

Јеврејски празници[уреди]

Историјски догађаји[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: