6. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. април (06.04) је 96. дан у години по грегоријанском календару (97. у преступној години). До краја године има још 269 дана.
Догађаји[уреди]
април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
- 1652. — Представник Холандске источноиндијске компаније Јан ван Рибек основао је прво насеље белих досељеника у Јужној Африци, које је постало данашњи Кејптаун.
- 1667. — Дубровник погодио земљотрес у којем је погинуло више хиљада грађана. Од земљотреса и пожара, који је харао двадесетак дана, град скоро потпуно уништен. Обнова трајала више од 50 година.
- 1690. — Аустријски цар Леополд I Хабзбуршки балканским хришаћанима упутио проглас у којем их је позвао да и даље помажу његову војску у борбама против Турака, обећавајући им разне повластице.
- 1782. — Рама I је наследио тајландског краља Таксина, започевши Чакри династију.
- 1830. — Џозеф Смит је службено основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана.
- 1867. — Кнез Михаило Обреновић преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.
- 1895. — Драмски писац Оскар Вајлд ухапшен је у Лондону због "дела велике покварености".
- 1886. — Званично је основан град Ванкувер, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града.
- 1896. — На Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе. Олимпијске игре трајале 10 дана, учествовала 484 такмичара, само мушкарци. Жене се такмиче од 1900, а 1924. уведене зимске олимпијске игре. Организатор игара и први председник Међународног олимпијског комитета био Француз Пјер де Кубертен.
- 1909. — Амерички истраживач Роберт Пири освојио Северни пол, прешавши са експедицијом на санкама 1.600 километара.
- 1917. — Објавом рата Немачкој, САД ушле у Први светски рат.
- 1941. — Немачке трупе у Другом светском рату напале Грчку и Југославију. У бомбардовању Београда је погинуло између 2.271 и 4.000 људи.
- 1941. — Етиопске и британске трупе ослободиле Адис Абебу, коју су у рату са Етиопијом почетком 1935. окупирале италијанске снаге.
- 1945. — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
- 1973. — У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела у пожару 6. априла 1941, када су Немци бомбардовали Београд.
- 1985. — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб.
- 1992. — Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине. Истог дана у Сарајеву пале прве жртве и означиле почетак рата у БиХ.
- 1994. — У Руанди, током грађанског рата племена Хуту и Тутси, ракетом оборен авион у којем су били председници Руанде и суседног Бурундија Жувенал Хабијаримана и Сипријен Нтарјамира. У масакрима који су уследили екстремни Хути побили око 800.000 мањинских Тутсија, углавном цивила.
- 1995. — У Кигалију је основан први суд за суђење оптуженима за геноцид.
- 2001. — Представници Хашког трибунала предали савезном министру правде Момчилу Грубачу оптужницу за ратне злочине и налог за хапшење Слободана Милошевића.
- 2003. —
- Полиција Хрватске ухапсила хашког оптуженика Ивицу Рајића, због ратних злочина у Ступном Долу, у БиХ, у октобру 1993. Два месеца касније Рајић изручен Хашком трибуналу.
- Министарство правде САД саопштило да се број затвореника у затворима у 2002. повећао, да је први пут прешао цифру од два милиона и да је у јуну те године у затворима регистровано 2.019.234 људи.
- 2006. —
- На италијанским парламентарним изборима странке умерене левице Романа Продија победила коалицију под вођством премијера Берлусконија.
- Словенија одбацила оптужбе за ратне злочине 1991. године, на граничном прелазу Холмец према Аустрији, иако је објављен снимак у којем словеначки војници убијају војнике ЈНА који су се предали. даље...
- 2009. — Средишњу Италију погодила је серија снажних земљотреса.
- 2014. — Проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против прозападне владе у Кијеву која је прерасла у рат.
Рођења[уреди]
- 1915. — Анте Банина учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА и народни херој Југославије.
- 1928. — Џејмс Вотсон, амрички хемичар
- 1946. — Иван Бекјарев, српски глумац
- 1965. — Амедео Карбони, италијански фудбалер и тренер.
- 1971. — Патрик Казал, француски рукометаш и тренер.
Смрти[уреди]
- 885. — Методије Солунски, словенски просветитељ и творац првог словенског писма, глагољице
- 1199. — Ричард I Плантагенет, енглески краљ (* 1157.)
- 1490. — Матија I Корвин, мађарски краљ (* 1443.)
- 1528. — Албрехт Дирер, немачки сликар и графичар (* 1471.)
- 1820. — Феликс Надар је био француски фотограф, карикатурист, новинар, књижевник и израђивач балона
- 1838. — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста (* 1789.)
- 1945. — Владимир Перић Валтер, народни херој.
- 1971. — Игор Стравински, руски композитор (* 1882.)
- 2000. — Хабиб Бургиба, сматра се оснивачем модерног Туниса
- 2010. — Александар Младеновић, српски лингвиста, академик.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
- Светог Артемона - епископа селевкијског
- Преподобног Јакова Исповедника
- Свештеномученика Партенија - патријарха цариградског
- Спомен чуда у Печерском манастиру
- Преподобног Захарију
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|