22. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. мај (22.5.) је 142. дан године по грегоријанском календару (143. у преступној години). До краја године има још 223 дана.
Догађаји[уреди]
мај | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
- 1455. — Битком код Сент Албанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк.
- 1833. — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном.
- 1914. — Велика Британија од Англо-персијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу.
- 1915. — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.
- 1918. — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату.
- 1939. — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
- 1943. — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату.
- 1960. — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале.
- 1969. — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца.
- 1972. —
- Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез.
- Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка.
- 1975. — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима.
- 1985. — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.
- 1989. — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета.
- 1990. — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен.
- 1990. — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0.
- 1992. — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу.
- 1994. — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град.
- 1997. —
- Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи.
- Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске.
- 1998. — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95 одсто гласача.
- 1999. — У највећем таласу избеглица са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију.
- 2000. — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту.
- 2001. — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година.
- 2002. — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Девојчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему.
- 2003. —
- Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије.
- Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету.
Рођења[уреди]
- 1795. — Лазар Мамула, Србин из Горског Котара, аустроугарски генерал, намесник Краљевине Далмације, по коме се назива острво Мамула на улазу у бокакоторски залив испред Херцег Новог. (†1878.)
- 1813. — Рихард Вагнер, немачки композитор.
- 1859. — Сер Артур Конан Дојл, британски физичар и писац.
- 1907. — Лоренс Оливије, енглески позоришни и фимски глумац, режисер и продуцент.
- 1924. — Шарл Азнавур, француски композитор, песник и глумац јерменског порекла.
- 1946. — Џорџ Бест, фудбалер Манчестер јунајтеда и репрезентације Северне Ирске. (†2005.)
- 1946. — Петар Божовић, српски глумац.
- 1946. — Хрвоје Хорват, југословенски и хрватски рукометаш.
- 1959. — Мориси, енглески рок певач.
- 1959. — Дејвид Блат, израелско-амерички кошаркашки тренер.
- 1963. — Маја Гојковић, српски политичар и градоначелник Новог Сада.
- 1970. — Наоми Кембел, енглеска манекенка и глумица.
- 1981. — Јирген Мелцер , аустријски тенисер
- 1987. — Новак Ђоковић, српски тенисер
- 1987. — Артуро Видал, чилеански фудбалер.
Смрти[уреди]
- 337. — Константин I Велики, римски цар.
- 1015. — Свети Јован Владимир, владар Дукље. (*995).
- 1873. — Алесандро Манцони, италијански писац.
- 1885. — Виктор Иго, француски књижевник. (*1802).
- 1925. — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије (* 1832.)
- 1970. — Бојан Ступица, режисер. (*1910).
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|