30. септембар

30. септембар (30.9.) је 273. дан у години по грегоријанском календару (274. у преступној години). До краја године има још 92 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1399. — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.
• 1846. — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба.
• 1912. — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.
• 1915. — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.
• 1941. — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.
• 1949. — Окончан берлински „ваздушни мост“ успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.
• 1962. — Расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.
• 1965. — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.
• 1966. — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес.

Боцвана стекла независност.

• 1970. — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.
• 1980. — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.
• 1988. — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.
• 1990. — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током шестодневног израелско-арапског рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом.
• 1991. — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.
• 1992. —
  • Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима.
  • Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.
• 1993. — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.
• 1994. — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова.
• 1999. — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.
• 2000. — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти.
• 2005. – Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

Рођења

• 1839. — Људевит Вуличевић (италијански: Lodovico Vulicevic), писац, есејиста. († 1916.)
• 1876. — Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата. († 1938.)
• 1882. — Ханс Вилхелм Гајгер, немачки физичар. († 1945.)
• 1894. — Др Хуго Клајн, Шекспиролог. († 1945.)
• 1924. — Труман Капоте, амерички писац. († 1984.)
• 1959. — Еторе Месина, италијански кошаркашки тренер.
• 1962. — Франк Рајкард, холандски фудбалер и тренер.
• 1962. — Борислав "Бора" Цветковић , хрватско-српски фудбалер и тренер.
• 1964. — Моника Белучи, италијанска глумица.
• 1966. — Богдан Обрадовић, тениски тренер, селектор тениске репрезентације Србије од 2007. године.
• 1968. — Анита Манчић, српска глумица.
• 1971. — Зоран Мамић, хрватски фудбалер и тренер.
• 1972. — Александра Ковач, српска певачица.
• 1973. — Рубен Волковски, аргентински кошаркаш.
• 1976. — Влатко Ђолонга, хрватски фудбалер.
• 1979. — Енди ван дер Мејде, холандски фудбалер.
• 1980. — Данте Амарал, бразилски одбојкаш.
• 1984. — Немања Рнић, српски фудбалер.
• 1986. — Жоан Канељас, шпански рукометаш.
• 1986. — Оливије Жиро, француски фудбалер.
• 1987. — Драгана Дабовић, српска глумица.

Смрти

• 1891. — Жорж Ернест Буланже, француски генерал.
• 1955. — Џејмс Дин, амерички глумац.
• 1985. — Чарлс Рихтер, амерички сеизмолог.
• 1989. — Оскар Давичо српски и југословенски књижевник
• 1991. — Тома Здравковић, српски певач народне музике.
• 2007. — Милан Јелић, председник Републике Српске
• 2010. — Тони Кертис, амерички глумац

Празници и дани сећања

• 1966. — Бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први председник постао Сереце Кама.

Литература

• http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=30&mm=9&yyyy=2003

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар