3. фебруар

3. фебруар (3.02) је 34. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 331 дана (332 у преступној години).

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1194. — Немачки краљ Хенрик VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд.
• 1591. — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига.
• 1781. — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа.
• 1787. — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.
• 1807. — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис.
• 1830. — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453.
• 1867. — Принц Муцухито у 14. години постао јапански цар Мејџи.
• 1870. – Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу.
• 1881. — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији.
• 1913. – Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.
• 1917. — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат.
• 1919. — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације.
• 1943. — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург.
• 1945. — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца.
• 1958. — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга.
• 1969. — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.
• 1973. — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.
• 1977. — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике.
• 1981. — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке.
• 1989. — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.
• 1994. — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. То је, после деценија непријатљства, био драматичан преокрет у односима две земље.
• 1995. — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке.
• 1996. —
  • У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи.
  • На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба.
• 1998. — Амерички војни авион „ЕА-6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 метара погинуло свих 20 људи.
• 2000. — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова.
• 2002. — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено.
• 2003. — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства.
• 2006. —
  • На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама.
  • Египатски путнички брод „Ал Салам 98" је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 особа. До сада је око 100 преживјелих спашено.
• 2008. — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке.
• 2015. — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

Рођења

• 1809. — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент. (†1847).
• 1821. — Елизабета Блеквел, прва жена лекар. (†1910).
• 1874. — Гертруда Штајн, америчка књижевница. (†1946).
• 1887. — Мијат Мијатовић, адвокат и певач народних песама, прва половина 20. века. (†1937).
• 1898. — Алвар Алто, фински архитекта. (†1976).
• 1939. — Мајкл Чимино, амерички филмски редитељ, сценариста и продуцент.
• 1949. — Маријан Черчек, хрватски фудбалер.
• 1953. — Васа Павковић српски књижевник и књижевни критичар.
• 1921.— Телмо Зара, шпански фудбалер. († 2006.)
• 1953. — Бојан Прашникар, словенски фудбалски тренер.
• 1955. — Момир Рнић, југословенски рукометаш и тренер.
• 1956. — Живко Јанкуловски, македонски политичар.
• 1958. — Милутин Достанић, српски математичар.
• 1960. — Јоаким Лев, немачки фудбалски тренер и селектор.
• 1968. — Владе Дивац, бивши српски кошаркаш.
• 1970. — Оскар Кордоба, колумбијски фудбалер.
• 1973. — Дејан Игњатовић, новинар
• 1976. — Тијана Дапчевић, певачица, виолончелисткиња.
• 1978. — Жоан Капдевиља или Ђоан Капдевиља, шпански фудбалски репрезентативац.
• 1984. — Сад ал-Харти, фудбалер Саудијске Арабије.
• 1988. — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер.
• 1989. — Слободан Рајковић, српски фудбалер.

Смрти

• 1014. — Свен I Рашљобради, дански краљ. (*960.)
• 1451. — Мурат II, османски султан. (*1404.)
• 1468. — Јохан Гутенберг, немачки проналазач. (*1398.)
• 1915. — Вељко Чубриловић, српски учитељ. (*1886.)
• 1924. — Томас Вудро Вилсон, амерички државник. (*1856.)
• 1989. —
  • Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог. (*1899.)
  • Џон Касаветис, амерички филмски режисер и глумац. (*1929.)
• 1997. — Бохумил Храбал, чешки књижевник. (*1914.)
• 2010. — Јован Буљ, саобраћајни милиционер. (*1939.)
• 2011. —
  • Марија Шнајдер, француска глумица. (*1952.)
  • др. Јелена Милоградов-Турин, астроном, професор Природно-математичког факултета у Београду, председник Астрономског друштва Србије. (*1935.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Максима Исповедника
  • Блаженог Максима Грка
  • Светог мученика Неофита
  • Свету мученицу Агнију

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

3. фебруар на Викимедијиној остави.