12. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
12. јун (12.6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у преступној години). До краја године има још 202 дана.
Догађаји[уреди]
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце.
- 1683. — Турска војска почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјески.
- 1691. — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699.
- 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта.
- 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.
- 1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију.
- 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина.
- 1900. — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету.
- 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра.
- 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије.
- 1936. — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.
- 1964. — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
- 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура.
- 1987. — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.
- 1988. — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија.
- 1991. — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. Други председнички мандат Јељцин је освојио у јулу 1996, да би се у децембру 1999. добровољно повукао с власти и за свог наследника предложио Владимира Путина.
- 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида.
- 1999. — На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
- 2001. —
- Македонија поништила признање Тајвана, кога је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином. Последица тадашњег признања је била напуштање кинеског војног контигента мировних снага из Македоније и потпуна НАТО контрола границе ка Косову и Метохији.
- Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији.
- 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међународног кривичног суда.
Рођења[уреди]
- 1897. — Роберт Ентони Идн, енглески државник. († 1977.)
- 1923. — Мића Поповић, сликар- († 1996.)
- 1929. — Ана Франк, аутор дневника о страдању Јевреја. († 1945.)
- 1951. — Соња Вукићевић, балерина и кореограф.
- 1973.— Виктор Икпеба, нигеријски фудбалер.
- 1979. — Дијего Милито, аргентинки фудбалски репрезентативац.
- 1981. — Адријана Лима, бразилска манекенка.
- 1986. — Серхио Родригез, шпански кошаркашки репрезентативац.
- 1992. — Филипе Кутињо , бразилски фудбалски репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 1759. — Вилијам Колинс, енглески лирски песник. (* 1721.)
- 1828. — Жак Александар Бернар Лористон, француски маршал и дипломата. (* 1768.)
- 1894. — Мина Караџић је била сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића. (* 1828.)
- 1937. — Михаил Тухачевски, совјетски генерал. (* 1893.)
- 1969. — Војислав Ракоњац „Кокан“ је био српски филмски режисер. (* 1935.)
- 1995. — Артуро Бенедети Микеланђели, италијански музичар и пијаниста. (* 1920.)
- 2003. — Грегори Пек, филмски глумац. (* 1916.)
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|