Гмизавци

Из Википедије, слободне енциклопедије
 Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе.
Гмизавци
Историја групе: карбон - данас
Thorny Devil.jpg
Систематика
царство: Животиње
тип: Хордати
подтип: Кичмењаци
класа: Гмизавци
Goodrich, 1916
класификациона схема гмизаваца
  • фамилија Captorhinidae (†)
  • фамилија Protorothyrididae (†)
  • поткласа Anapsida
    • фамилија Mesosauridae (†)
    • ред Procolophonia (†)
    •  ?ред Testudines
  • поткласа Diapsida
    • надред Ichthyopterygia (†)
    • инфракласа Lepidosauromorpha
    • инфракласа Archosauromorpha
Екологија таксона
P biology.svg Портал Биологија

Гмизавци, или рептили (Reptilia) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води.

Опште особине[уреди]

Гмизавци су поикилотермне животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Излажући тело сунчевим зрацима, гмизавци настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе. Наука која се бави гмизавцима назива се херпетологија. Знање о њиховој њези и узгоју у тераријумима назива се виваристика.

Развојна историја[уреди]

Гмизавци су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало великом предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабљивица. Остали копнени кичмењаци се према том обележју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено су боље прилагођени животу у сувој околини.

Амниоти се раздвајају на две гране које се разликују према броју бочних отвора на лобањи у пределу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потичу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим сазнањима, као једини и данас живи представници диносаура сматрају се птице.

До данас није недвосмислено утврђено место које у систематици припада корњачама. Њихова лобања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуковале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас се сврставају у гмизавце као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење.

Систематика[уреди]

Верзија 1 (класична верзија): обухвата и корњаче као поткласа (Anapsida) У овом облику гмизавци су потпуно вештачка скупина, јер су искључени како синапсиде (са сисарима) тако и птице:

Верзија 2: Корњаче као сестринска група Архосаура, „гмазови“ и птице као Sauropsida

У верзији 1 гмизавци још увијек не представљају потпуну природну групу јер не укључује птице. Алтернативна верзија 2, Sauropsida, која укључује и птице као дио диносаура је прави таксон:

Скупине гмизаваца које данас живе:

  • У прагмизавце спадају премосници, које се сматра живим фосилима.
  • Крокодили живе у топлим крајевима, претежно у слаткој, али неке врсте и у сланој води. Све врсте су звери, опасни и за људе. Имају врло тврд тјелесни оклоп.
  • Корњаче имају оклоп грађен од сраслих костију и рожнатог покрова. Немају зубе.
  • Љускаши немају коштани оклоп. Њихове љуске су рожната кожа. Како се не прилагођава расту организма, морају се током живота више пута „пресвлачити“.

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, треће издање, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
  • Калезић, М., Томовић, Љ:Хордата -скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]

Викиврсте
Гмизавци на Викиврсте.
Викиостава
Гмизавци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гмизавци&oldid=10841519“