15. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. октобар (15.10.) је 288. дан у години по грегоријанском календару (289. у преступној години). До краја године има још 77 дана.
Догађаји[уреди]
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
- 1529. — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог.
- 1582. — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.
- 1894. — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован.
- 1928. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.
- 1941. — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.
- 1949. — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај. На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“. Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.
- 1964. — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нови премијер постао Алексеј Косигин.
- 1993. — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.
- 1997. — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.
- 1998. — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.
- 2000. — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.
- 2008. — У Србији први пут пуштен у рад IPTV. Провајдер је Телеком Србија
Рођења[уреди]
- 70. п. н. е. — Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима.
- 1542. — Ахбар Велики, могулски цар.
- 1608. — Еванђелиста Торичели, италијански физичар и математичар.
- 1791. — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник.
- 1906. — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (†1976).
- 1929. — Милорад Павић, српски писац. (†2009).
- 1934. — Слободан Алигрудић, српски глумац (у. 1985).
- 1952. — Вахид Халилхоџић, југословенски фудбалер и тренер.
- 1954. — Тања Робертс, америчка филмска глумица.
- 1966. — Зоран Ђорђић, југословенски рукометаш и тренер.
- 1966. — Хорхе Кампос, мексички фудбалски репрезентативац и тренер.
- 1968. — Ванеса Марсил, америчка глумица.
- 1970. — Биљана Србљановић, српска књижевница.
- 1981. — Елена Дементијева или Елена Дементиева, руска тенисерка.
- 1985. — Бојан Перић, српски глумац.
Смрти[уреди]
- 1817. — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак. (* 1746.)
- 1917. — Мата Хари, најпознатија жена-шпијун. (* 1876.)
- 1944. — Анка Матић Грозда учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (* 1918.)
- 1945. — Пјер Лавал, премијер „Вишијевске Француске“.
- 1946. — Херман Геринг, нацистички лидер. (* 1893.)
- 1972. — Виктор Бубањ учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (* 1918.)
- 1989. — Данило Киш, српски писац. (* 1935.)
- 1989. — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (* 1904.)
Празници и дани сећања[уреди]
- 1581. — Под покровитељством Катарине Медичи у Паризу изведена прва целовечерња балетска представа, па се тај дан узима као датум настанка балета.
- Српска православна црква данас прославља
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|