12. јул

12. јул (12.7.) је 193. дан године по грегоријанском календару (194. у преступној години). До краја године има још 172 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1191. — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.
• 1543. — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера.
• 1690. — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II.
• 1806. — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига.
• 1913. — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина.
• 1920. — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
• 1941. —
  • На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
  • Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Немачке.
• 1943. — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.
• 1960. — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.
• 1979. — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.
• 1993. — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот.
• 1997. — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља.
• 1998. — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.
• 2001. —
  • САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију.
  • Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула.
• 2002. — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе.
• 2003. — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996.
• 2006. — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

Рођења

• 1828. — Мина Караџић је била сликарка и књижевница, кћерка Вука Стефановића Караџића. († 1894)
• 1854. — Џорџ Истман, амерички изумитељ и индустријалац, Основао је компанију Кодак. († 1932)
• 1872. — Емил Хаха, чехословачки политичар, председник Чехословачке (1938-39), председник Протектората Чешке и Моравске (1939-45). († 1945).
• 1884. — Амедео Модиљани, италијански сликар и вајар. († 1920).
• 1895. — Бакминстер Фулер, амерички архитекта, дизајнер, филозоф, проналазач и писац. † 1983).
• 1899. — Сима Милутиновић, инжењер и професор Машинског факултета у Београду, најплоднији југословенски конструктор авиона. † 1981).
• 1904. — Пабло Неруда, чилеански књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971 († 1973).
• 1912. — Петар Стамболић, народни херој, истакнути друштвено-политички радник, генерал-мајор ЈНА, председник Владе СР Србије, председник СИВ-a и Председништва СФРЈ. († 2007).
• 1937. — Лионел Жоспен, француски политичар, председник владе Француске (1997—2002).
• 1948. — Душан Ковачевић, српски драмски писац.
• 1952. — Воја Антонић, инжењер који је конструисао први домаћи кућни рачунар „Галаксија“.
• 1972. — Ненад Јездић, српски глумац.
• 1973. — Кристијан Вијери, италијански фудбалер.
• 1974. — Шерон ден Адел, холандска певачица.
• 1979. — Ромео Митровић, босански фудбалер.
• 1982. — Антонио Касано, италијански фудбалер.
• 1983. — Мирсад Терзић, босанскохерцеговачки рукометаш.
• 1991. — Хамес Родригез, колумбијски фудбалер.

Смрти

• 1536. — Еразмо Ротердамски, холандски хуманиста, филозоф и филолог. (*1466).
• 1682. — Жан Пикар, француски астроном. (*1620).
• 1804. — Александар Хамилтон, амерички економиста и политички теоретичар, први министар финансија САД (1789-95). (*1757).
• 1814. — Вилијам Хау, британски генерал. (*1729).
• 1910. — Чарлс Стјуарт Ролс, енглески произвођач аутомобила и пилот, један од твораца бренда Ролс-Ројс. (*1877).
• 1935. — Алфред Драјфус, француски официр. (*1859).
• 1945. — Волфрам фон Рихтхофен, Генерал-фелдмаршал немачког Луфтвафеа. (*1895).
• 1984. — Марко Ристић, српски писац и дипломата. (*1902).
• 2000. — принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра I и брат Петра II. (*1928).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Петра
  • Светог апостола Павла

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар