Еутаназија
Еутаназија је убиство из милосрђа или самилости. Омогућавање лаке и безболне смрти неизлечивим болесницима који трпе неиздрживе болове. Већина правних система то сматра убиством, иако у многим јурисдикцијама лекар може законито да одлучи да не продужи пацијентов живот или да изда лекове који ублажавају бол чак и када скраћују живот пацијента. Удружења која се залажу за закониту еутаназију постоје у многим земљама. Еутаназија може бити:
1. вољна еутаназија када сама особа која жели еутаназију сматра да је њен живот недостојан живљења
2. невољна еутаназија када особа није у стању да одлучи сама да ли жели еутаназију или не.
3. еутаназија против нечије воље када се воља особе уопште не узима у обзир.
Треба направити разлику између еутаназије и потпомогнутог самоубиства. Еутаназија представља чин прекидања нечијег живота од стране лекара, а потпомогнуто самоубиство је када лекар обезбеђује средство којим ће особа сама извршити самоубиство. У првом случају улога лекара активна, а у другом је пасивна. Заговорници легализације еутаназије обично налазе оправдање за свој став у постојању терминалних болесника. Противници еутаназије заступају став да се данас у ери савремене медицине болови могу елиминисати лековима и хирушким методама.
Садржај
Религиозна виђења[уреди]
Хришћанско виђење[уреди]
Са аспекта хришћанства еутаназија је потпуно неприхватљив поступак. Према хришћанском учењу, Бог је створио човека по своме обличју (као Личност, а не индивидуалну). Тело човека је храм Духа Светога, те свако угрожавање људског живота уједно представља противљење Божијој вољи, а тиме и прекршај шесте (6) Божије заповести, „не убиј"!
Кривичне последице[уреди]
Србија[уреди]
Еутаназија у кривичном праву Србије дефинисана је као засебно кривично дело, то јест привилеговани облик убиства. Да би била остварена као таква, потребно је да је учињена из самилости према лицу које је лишено живота због тешког здравственог стања. Поред тога, потребно је да је еутаназија извршена на изричит захтев лица које је лишено живота.
Литература[уреди]
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
