Западна Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље западне Европе

Западна Европа је регион у Европи где се налазе следеће државе: Уједињено Краљевство, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Холандија, Белгија и Луксембург познате су као земље Бенелукса. То су најразвијеније европске земље а многе од њих већ постоје и вековима. западна Европа има површину 936.889 km квадратних што чини 8,9% целокупне површине Европе. На овом простору живи око 147.000.000 становника. То је најгушће насељена регија Европе.

Анализирајући положај западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш. Прокопали су 1986. године владе Француске и Велике Британије договорили су се да поцну са прокопавањем тунела. Он је завршен 1994. године. На њему је радило 15000 радика и коштао је дванаест милијарди долара. Дугачак је 51 km, пружа се 50 м испод морског дна и има три траке. Возови иду у два правца- један за Енглеску, други за Француску. Ламанш се пређе за 35 минута. Тунелом је први пут после леденог доба, британско копно је спојено с матичним, европским копном.

Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централог масива. Млађе веначе планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.

Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору. Огранци топле Голфске струје загревају обале западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености.

Оријентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и Каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Меза и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Париски, Лондонски и Аквитански басен.

Друштвено-географске карактеристике[уреди]

Западна Европа је дуго векова била регија на „крај света“. Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено простарнство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевка прогреса, а акваторија уз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница. Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света. Ова регија је била први индустријски простор на Земљи.

Спољашње везе[уреди]