Западна Европа
Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Западна Европа је регион у Европи где се налазе следеће државе: Уједињено Краљевство, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Холандија, Белгија и Луксембург познате су као земље Бенелукса. То су најразвијеније европске земље а многе од њих већ постоје и вековима. западна Европа има површину 936.889 km квадратних што чини 8,9% целокупне површине Европе. На овом простору живи око 147.000.000 становника. То је најгушће насељена регија Европе.
Анализирајући положај западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш. Прокопали су 1986. године владе Француске и Велике Британије договорили су се да поцну са прокопавањем тунела. Он је завршен 1994. године. На њему је радило 15000 радика и коштао је дванаест милијарди долара. Дугачак је 51 km, пружа се 50 м испод морског дна и има три траке. Возови иду у два правца- један за Енглеску, други за Француску. Ламанш се пређе за 35 минута. Тунелом је први пут после леденог доба, британско копно је спојено с матичним, европским копном.
Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централог масива. Млађе веначе планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.
Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору. Огранци топле Голфске струје загревају обале западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености.
Оријентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и Каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Меза и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Париски, Лондонски и Аквитански басен.
Друштвено-географске карактеристике[уреди]
Западна Европа је дуго векова била регија на „крај света“. Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено простарнство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевка прогреса, а акваторија уз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница. Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света. Ова регија је била први индустријски простор на Земљи.
Спољашње везе[уреди]
|