Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

SMOG OBSCURES BIRMINGHAM'S SKYLINE. THE CITY'S ABUNDANCE OF COAL, IRON ORE AND LIMESTONE SUPPORTS U.S. STEEL'S TWO... - NARA - 545455.jpg

Тровање угљен-моноксидом је стање у живом организму настало као последица удисања опасних концентрација угљен-моноксида (CO) у кући, на улици, у саобраћају, индустрији и пољопривреди, услед веома раширене употребе угљеничних горива. Због јаке цитотоксичности за жива бића, CO спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача ваздуха. Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. Тако је излагање концентрацијама угљен-моноксида од 100 и више ppm праћено симптомима и знацима акутног или хроничног тровања, са могућим тешким последицама по људско здравље. Смртна доза CO за људе износи 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) при удисању гаса у трајању од 30 минута. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху смрт може настати у времену удисања од 1-2 минута.

Угљен-моноксид је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја, као што су уље, нафта и њени деривати, дрво, природни и произведени гас, експлозиви, угаљ или кокс. У току процеса сагоревања вишак угљеника подстиче стварање (CO), а ако има више кисеоника потпуном оксидацијом угљеника настаје угљен-диоксид (CO2). Угљен-моноксид може бити формиран кад год пламен додирне површину која је хладнија од температуре паљења гасног дела тог пламена. Издувни гасови мотора са унутрашњим сагоревањем један су од највећих загађивача атмосфере овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње гвожђа као и гасови при сагоревању угља у термоелектранама, и у процесу производње у рафинеријама нафте и хемијској индустрији. У развијенијим земљама света (САД, Јапан, западна Европа) и до 60% угљен-моноксида потиче из мотора са унутрашњим сагоревањем.

...даље...

Добар чланак

Šibenik County coat of arms.png

Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија Републике Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а њено седиште је у Шибенику. Остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Административно се састоји од 5 градова и 15 општина, насталих из некадашњих великих општина Шибеник, Книн и Дрниш. У данашњим границама Жупанија постоји од 1997. године, те данас заузима површину од 2.994 km². Према подацима из 2001. године у њој је живео 112.891 становник, док је на Попису 2011. године број опао на 109.320 становника.

Налази се на крашком подручју, а у свом јадранском делу, територијално обухвата 285 острва, острваца и хриди. Уз то, и врло разведену обалу, као и бројне културно-историјске знаменитости, Жупанија је једно од врло развијених туристичких подручја Хрватске. Осим туризма, у плодним крашким пољима развијена је и пољопривреда, а у градским средиштима и предузетничким зонама и индустрија.

...даље...

Изабрана слика

Вести

Бидија Деви Бандари

На данашњи дан

УНЕСКО
Остали догађаји: 3. новембар4. новембар5. новембар

Да ли сте знали...

Залазак сунца на језеру Сајма, највећем финском језеру (4. у Европи), смештеном на руско-финској граници; дубина језера је 82 m, а површина 1.377 km²
  • … да је језеро Никарагва једино слатководно језеро на свету у коме живе исте животиње као и у океану?
  • … да у Русији од последица тровања алкохолом годишње умре око 40.000 људи, а да су Руси — према истраживањима СЗО-а из 2011. године — ипак четврти народ у Европи по конзумирању алкохолних пића, са око 15,76 литара по глави становника годишње (први су тренутно Белоруси са стопом од 17,1 L / гл. ст. / год.)?
  • … да је језеро Сајма (на слици) језеро са најдужом обалом на свету, а да дужина ове обале износи скоро 15.000 km?
  • … да Голфска струја обухвата око 100 пута више воде него све реке на Земљи заједно?
  • … да риба дводихалица може да преживи чак и до три године изван воде?


Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 35,5 милиона чланака на 290 језика, од чега је скоро 5 милиона написано на енглеском, а преко 326.000 на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка, а тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 170.045 корисника отворило налог, а од тога је 668 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.