Slike i podaci o mnoštvu neobičnih osobenosti i aktivnosti na površini komete "67P Čurjumov-Gerasimenko", koje su poslali letelica "Rozeta" i mali lender "File", ukazuju na moguće prisustvo nekih mikrobioloških aktivnosti - saopštio je tim britanskih naučnika sa Univerziteta u Kardifu. Astrobiolozi Maks Valis (Max Wallis) i Čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) u novoj studiji ocenjuju da podaci sa "Rozete", koja je detektovala kompleksna organska jedinjenja u područjima prekrivenim veoma tamnim materijalom, zapravo ukazuju da je reč o lokacijama na kojima postoje kolonije određenih jednostavnih oblika života. Prema njihovom mišljenju, isto se odnosi i na većinu drugih neobičnih karakteristika zapažene na površini komete - čudnovatu crnu "koru" na malim jezerima od leda, smrznute "kugle" kosmičke prašine, vrlo tamne delove kraterskih dna, kao i "popunjene" napukline na ogromnim glatkim gromadama, rasutim po celoj površini. Vikramasinge podseća i na podatak da su erupcije gasova na kometi zabeležene u periodu kada je ona bila na isuviše velikoj udaljenosti od matične zvezde, tj. na distanci na kojoj ni izbliza nije bilo dovoljno energije sa Sunca da bi bio pokrenut proces sublimacije (prelaska iz čvrstog u gasovito stanje). To, prema njegovoj oceni, ukazuje na mogućnost postojanja brojnih potpovršinskih "džepova" u kojima se stvara gas pod visokim pritiskom, kao rezultat metaboličkih aktivnosti. U određenom trenutku, taj gas eruptira, pravi pukotine u ledenoj kori i na površinu izbacuje tamni organski materijal - smatra britanski naučnik.
Ocenjujući da je ta kometa sve samo ne duboko smrznuto i neaktivno kosmičko telo, autori studije ukazuju na raznovsrne geološke i hemijske procese koji navode na zaključak da je "67P" možda čak i povoljnija lokacija za mikroorganizme nego što je to slučaj sa većinom regiona na Arktiku i Antarktiku. Valis i Vikramasinge smatraju da se organizmi koji u metaboličkim procesima koriste soli sa antifriz dejstvom mogu veoma dobro adaptirati na uslove kakvi postoje na kometi, kao i da neki od njih mogu biti aktivni i na temperaturi od minus 40 Celzijusovih stepeni. Za vreme perioda kada kometa prolazi delom orbite koji je znatno bliži Suncu, ti organizmi naglo povećavaju aktivnost i koriste otopljavanje leda da "kolonizuju" kometu. Oni se putem vode i vlažnog leda šire po okolnim područjima, ulaze u brojne pukotine i šupljine i time stvaraju nove niše u kojima mogu da prežive kada sa udaljavanjem od Sunca započne novi ciklus zamrzavanja na površini - navodi se u studiji. Autori napominju da se može očekivati da potencijalni mikroorganizmi postanu veoma aktivni sredinom avgusta, kada kometa na svojoj eliptičnoj putanji bude najbliža Suncu (na distanci od oko 185 miliona kilometara). Britanski naučnici se nadaju da će "Rozeta" i "File" u tom periodu poslati mnoštvo novih snimaka i podataka koji će im dodatno poslužiti da potkrepe svoju teoriju da deo aktivnosti na kometi "67P" ima biohemijsko poreklo. Oni očekuju da će novi nalazi i analize pokazati da komete nisu samo povoljne lokacije za nastanak kompleksnih organskih jedinjenja, nego i da predstavljaju svojevrsne "sejače" životnih klica u svemiru.
Profesor Vikramasinge je jedan od najuglednijih svetskih astrobiologa i vodećih zagovornika teorije takozvane panspermije, tj. ekspanzije životnih formi putem kometa, asteroida i drugih kosmičkih tela. Njegov tim je pre tri godine izazvao veliku pažnju u naučnoj javnosti kada je objavio studiju u kojoj tvrdi da analize tragova kiseonika i složenih ugljeničnih jedinjenja u meteoritu sa Marsa, koji je 2011. godine pronađen u Zapadnoj Sahari, jasno ukazuju na proizvode metabolizma živih organizama. Osim toga, Vikramasinge i njegovi saradnici su još 2001. godine saopštili da su na visini od 41 kilometra, na kojoj je faktički nemoguć prenos vazduha iz donjih slojeva atmosfere, uspeli da prikupe uzorke dve vrste bakterija i jedne vrste gljivica. Isključujući mogućnost kontaminacije uzorka, naučnici iz Kardifa su konstatovali da to predstavlja dokaz da mikroorganizmi mogu da prežive put kroz otvoreni kosmos i potom odlučujuće utiču na evoluciju na drugim planetama. Nakon što su ti nalazi naišli na skepticizam u stručnim krugovima (a naročito u NASA-i), uporni šrilankansko-britanski ekspert je 2005. godine u saradnji sa istraživačkim centrom u Indiji organizovao prikupljanje novih uzoraka na šest lokacija sa različitih visina, počev od 20 pa sve do preko 40 kilometara. Uzorci su zatim uporedno analizirani u dve laboratorije, a rezultati su potvrdili prisustvo čak 12 bakterijskih i šest gljivičnih kolonija ! Za potvrdu Vikramasingeovih teza još je značajnija činjenica da su tokom tih ispitivanja otkrivene tri potpuno nove vrste bakterija, koje su neuporedivo otpornije na razorno ultraljubičasto kosmičko zračenje od bilo koje slične bakterije na Zemlji. Svi ovi nalazi jasno indiciraju da će savremena nauka morati drastično da izmeni stav o izdržljivosti takozvanih "ekstremofila", ali i o njihovoj ulozi u širenju životnih klica u kosmosu. No, čini se da nova saznanja neizbežno vode i promeni generalne vizure, i to ne samo u oblasti astrobiologije - jer, po svemu sudeći, nauka je vrlo blizu otkrića da u svemiru postoji nepregledno mnoštvo "sejača života", koji su u dalekoj prošlosti verovatno bili zaslužni i za biološku evoluciju na Zemlji.
Autor : Miroljub Nikolić
