Novinarska udruženja i mediji u Srbiji objavili su na svojim internet stranama i u programima saopštenje zaposlenih u Radio Jugoslaviji, koje je izazvalo brojne reakcije. Prenosimo neke od njih.
…
Kratkotalasna bitka za nacion
Postoji, naravno američka, teorija da će novinarstvo izumreti prvo u SAD, a zatim u ostatku sveta i da je to zapravo „rešenje“ za problem neplaćanja ili nedovoljnog plaćanja novinara. Stvari su, kao i obično, predstavljene da zabašure istinu, jer „problem“ sa zaradama i time i opstankom novinara, nije pao s neba, nego je posledica smišljenih ekonomskih poteza geostrateške prirode. Nestankom novinara, ili makar gubljenjem njihove društvene uloge, otvara se prostor da korumpirani političari preko ucenjenih ili ekonomski zavisnih vlasnika i urednika haraju bez posledica a da velike korporacije u tišini proždiru svoje potrošačke žrtve. Jer, za njih, sve je roba i interes. Pa i novinari i mediji. I države i nacije.
Radio Jugoslavija (Međunarodni radio Srbija) je ponovo suočen sa svojim nestankom a Srbija sa nestankom informacionog plasiranja i odbrane svojih interesa. Interes, ta magična reč koja život znači bila je povod da ovaj strateški važan medij nastane pre nepunih 80 godina. Predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović je, u ime zaštite nacionalnih interesa informisanjem i propagandom, Radio kao medij nazvao „prvoklasnim sredstvom za propagandu“ a za potrebu osnivanja Radija naveo da je „nacionalna propaganda koja se pomaže svim sredstvima u daleko moćnijim državama potrebna i kod nas“. Početkom marta 1936. godine stvorena je Kratkotalasna radio „Stanica Beograd dva“, kasnije Radio Jugoslavija (Međunarodni radio Srbija).
Osam decenija kasnije Srbija se ćutke distancira Stojadinovićeve davno zacementirane ideologije ravnopravnosti sa „daleko moćnijim državama“ i time demantuje aktuelne pohvale o uspešnosti, ugledu, položaju i jačini Srbije i ravnopravnosti sa svojim prijateljima u svetu. Srbija očito ne želi, ili ne sme, da bude u ravni sa moćnijim državama. Čak ni po bitisanju na kratkim talasima.
Radiju Jugoslavija (Međunarodnom radiju Srbija) preti sudbina oko 1.000 elektronskih medija ugašenih za samo četiri godine u ime „racionalizacije“, „profesionalizacije“, „demokratije“... Neko će reći, kako su nastali tako su i nestali. Nastali su, kao i u drugim delovima sveta, iz geostrateški nametnutih jačanja nacionalnih pretenzija koje neminovno vode u sukobe a bez kojih nema razbijanja države. Pod plaštom raznih „novih vrednosti“ Srbija je devedesetih godina bila pritisnuta da dozvoli postojanje privatnih (nedržavnih) medija, poznato kao „izlazak države iz medija“ a javnosti manje poznato kao „slabljenje države“. Do kraja decenije u funkciji je bilo stotinak nedržavnih elektronskih medija. Početak novog milenijuma na krilima demokratije doneo je stavljanje van snage mnogih „loših Miloševićevih“ zakona a među prvima medijske. Anarhijom je otvorena mogućnost za medijsku kaubojštinu koja je za samo par godina izlegla preko 1.000 novih elektronskih medija. Iako je (de)regulatorno telo za medije „oštro“ najavljivalo da svi ti novi neće imati mogućnost učestvovanja na predstojećim konkursima za dodelu prava na korišćenje frekvencija rezultati sprovedenih konkursa pokazali su da je to telo, ta „četvrta grana vlasti“ demokratije i Globalizma, jednako „oštro“ povredilo svoje najave i nacionalne propise, ali i konkursne uslove i kriterijume koje je samo propisalo. Među tim medijima najviše je bilo programskog kukolja, ali su u nekoliko (de)regulativnih košenja najviše stradali odlični izdanci žita koji su medijski hranili Srbiju i jačali je. Javnost je zapazila da su od tada iz dodele prava na dalje postojanje izuzeti elektronski mediji koji neguju programske sadržaje i vrednosti nacionalnog karaktera.
Danas Radiju Jugoslavija (Međunarodnom radiju Srbija) preti sudbina Trećeg kanala i Radija 101 Radio televizije Srbije, NS Plus-a Radio televizije Vojvodine, BK televizije i ostalih velikih i manje velikih elektronskih medija gušenih i gašenih često protivpravno i protivustavno, čak i silom, u ime raznih „novih vrednosti“. Hoće li još jedan nacionalni i internacionalni radio biti sledeća žrtva i ko je još sve u agendi za odstrel? Koja je konačna cifra uklonjenih novinara i medija koja će zadovoljiti globalistički „SB zatvara krug“? Zaposleni u Radiju, udruženja novinara, sindikati novinara i, nažalost, mali broj medija i pojedinaca, podržavaju Radio, instituciju nacionalnog značaja, u odbrani interesa Srbije. Ostali ćute! Ćute „prijatelji“ Srbije i delima negiraju svoju verbalnu podršku razvoju Srbije, njenoj jačini i njenom značaju za region i svet. Ako je toliko značajna za region i svet zašto se onda dešava suprotno, zašto se slabi i gasi jer upravo se tamo nalazi Glas Srbije na kratkim talasima. Zašto ćute „prijatelji“ Srbije? U čije ime tako glasno ćute? U ime „Globalnog sela“ koje podrazumeva informativno-politički i medijski ali i obaveštajni, finansijski, proizvodni i trgovački monopol i, zašto ne reći, denacionalizaciju Srbije?
Nebojša Njagujević
osnivač i gl. i odg. urednik Radija 103, Subotica, prve privatne radio stanice u SFRJ
***
Medijsko "samoubistvo" države
Ovo je potpuno neverovatno ! Nemam reči da izrazim svoje čuđenje, nevericu i ogorčenost činjenicom da, u vreme pojačavanja informativnog rata u regionu i svetu, Srbija dobrovoljno odustaje od medijskog afirmisanja svojih interesa prema inostranstvu ! A najstrašnije je to što se takva iracionalna i više nego apsurdna odluka donosi u ime "evropskih standarda " u oblasti medija. Pa da li je ikome iz nadležnih instanci poznato da Nemačka kao lider te iste EU ne samo da nema nameru da ukida svoj međunarodni servis, nego čak jača državnu propagandu preko svog "Deutsche Welle"-a ? I da se potpuno ista stvar odnosi i na "Radio France Internationale", BBC, "Voice of America", "Glas Rusije", kao i međunarodne servise Hrvatske, Albanije, Rumunije i mnoštva drugih zemalja ? Posebno je poražavajuće to što bi Srbija u slučaju gašenja Međunarodnog Radija Srbije bila jedina zemlja u regionu koja se SVOJEVOLJNO odrekla tako važnog segmenta svoje državne propagande - i to upravo u vreme kada države u susedstvu taj segment kontinuirano jačaju, iako se nalaze u podjednako teškoj (ili čak i težoj) finansijskoj situaciji ! Pobogu, kakvi su to "evropski standardi" ?! Da li bi , u svesti nekog suženog, plitkog i bahatog birokratskog uma, Srbija trebalo svetu da pokaže da je nekakva beketovska medijska "avangarda" koja će pokazati da je spremna da izvrši ritualno medijsko samoubistvo na državnom nivou i sa mazohističkim žarom još jednom poseče granu na kojoj sedi ?! Potpuno je neshvatljivo takvo ignorisanje objektivnih činjenica i odsustvo svake volje za rešavanje statusa MRS u situaciji koja zahteva još snažnije angažovanje propagandnih potencijala Srbije u skladu sa osnovnim ciljevima državne i nacionalne politike, a nikako ograničavanje ili čak (kao u ovom slučaju ) svesno i namerno odricanje od tih potencijala ! Takav neverovatno rigidan i neodgovoran odnos je ne samo apsurdan nego i štetan po državne interese - a posebno u sadašnjoj bremenitoj spoljno-političkoj situaciji, odnosno situaciji kada sve veći prostor i uticaj na domaćoj medijskoj sceni preuzimaju faktori koji nemaju nimalo afirmativan stav prema tim interesima. Ako je u resornim strukturama preostalo još malo zdravog razuma i osećaja za odgovornu državnu politiku, onda se pod hitno mora pronaći način da MRS nastavi da informiše svetsku javnost - jer, ako su Nemačka i mnoge druge zemlje EU našle način da finansiraju i ojačaju svoje međunarodne servise, onda nema nijednog racionalnog razloga da Srbija ne sledi njihov primer i ne učini isto. Ili je, možda, u ovoj zemlji problem upravo u terminima "racionalnost" i "odgovornost" ?
Ljubo D. Večić
***
Informisanje inostrane javnosti u javnom interesu
Kao i nedavno ponovo konstatujem i pitam:
Prema članu 7. Tačka 19. Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS), javni interes, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnog informisanja, koji javni medijski servis ostvaruje kroz svoje programske sadržaje, je informisanje inostrane javnosti o događajima i pojavama u Republici Srbiji.
Ako RTS i RTV kao javni medijski servisi nisu, po članu 13. st. 1. i 2. dužni da informisu inostranu javnost o događajima i pojavama u Republici Srbiji i ako se u članu 2. ovog zakona ne pominje "Radio Jugoslavija" ("Međunarodni radiju Srbija") kao javni mediski servis, koji onda javni medijski servis ili drugi pružalac zvučne medijske i radio-difuzne usluge na kratkim talasima ima tu dužnost (informisanje inostrane javnosti), i to u javnom interesu?
Štaviše, treba imati na umu da, u skladu sa odredbom o novom medijskom uslugama iz člana 1. stav 1 ZJMS, javni medijski servis može započeti pružanje nove medijske usluge radija ili televizije ili audio, odnosno audio-vizuelne medijske usluge na zahtev, ako je njen ukupan uticaj na tržište opravdan dodatnom vrednošću u smislu ispunjavanja demokratskih, socijalnih i kulturnih potreba društva i programskih obaveza predviđenih odredbama člana 7. (tacka 19) ovog zakona.
Valja se podsetiti da je do nedavno RTS imao zakonsku obaveze u odnosu na željenu zonu servisa (opsluživanja) koja je glasila:
"Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van područja Republike na HF frekvencijskim područjima" [član 84. stav 1. rečenica 2. Zakona o radiodifuziji (http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/1803-zakon_o_radiodifuziji.pdf), koji je prestao da važi danom stupanja na snagu ZEM-a i ZJMS],
Dejan R. Popović, dipl. inž.
***
Čiji je naš javni interes?
Ako nije javni interes države Srbije da informiše svet na 12 jezika preko svog medija, šta je onda njen interes? ILI Čiji je interes da svet informiše o Srbiji putem javnih servisa drugih država!?
Aleksandra Javoljević, politikolog
***
Prst na čelo
Radio Jugoslavija vec 79 godina na vrlo odmeren način informiše stranu javnost bez bilo kakvog senzacionalizma. To čini na, u svetu, najzastupljenijim jezicima. Mnoge ambasade preuzimaju, baš zbog toga, vesti ove kuće. Kratkotalasna frekvencija je, takođe, i vojna frekvencija. Ovakav medij nikako ne može biti privatizovan, a po zakonu obavlja funkciju od javnog značaja! Kao potpuno poseban slučaj u medijskoj sferi, MORAO bi se pronaći modalitet za opstanak!
