Iako su Atina i Brisel postigli kompromis i dogovorili novi, treći po redu, paket pomoći za prezaduženu Grčku, proces pregovora još nije završen. Najveća sporenja međunarodnih kreditora odnose se na mogućnost otpisa dela duga tog zemlji, za šta se zalaže MMF, a čemu se oštro protivi Nemačka.
Kad su Grčka i EU postigli sporazum o trećem paketu finansijske pomoći, vrednom 86 milijardi evra, činilo se da se grčkoj krizi nazire kraj. Međutim, pregovarački proces se nastavlja, a to znači da se mora pronaći način za finansiranje te zemlje dok pomoć ne bude formalno odobrena. Naime, i pored toga što je grčki parlament izglasao dva seta reformi u veoma kratkom roku, što je bio preduslov za odobravanje paketa pomoći, nastao je problem u vezi sa servisiranjem dugova, odnosno plaćanjem dospelih rata. Tako je EU morala Grčkoj hitno da odobri kratkoročni zajam u iznosu od 7,16 milijardi evra, kako bi isplatila ratu za dug Evropskoj centralnoj banci. Međutim, toj zemlji je potrebno još oko pet milijardi evra za obaveze, koje dospevaju u narednih mesec i po dana.
Za MMF je sporazum Grčke i EU o trećem paketu pomoći neodrživ, ukoliko ne dođe do otpisa dela grčkog duga. Ta međunarodna finansijska institucija je za podršku sporazumu postavila nekoliko uslova, među kojima su sprovođenje ekonomskih reformi, stabilizacija javnih finansija i restrukturiranje duga. Upravo je taj treći uslov predmet sporenja EU i MMF-a. Naime, MMF smatra da posustala grčka privreda neće moći da podnese teret duga, koji je dostigao 320 milijardi evra i zalaže se da se deo tog iznosa otpiše. S druge strane, EU, a pre svega Nemačka, protivi se otpisu duga i predlaže reprogram. Pojedine banke su već počele da procenjuju, koji bi to iznos duga, koji bi Grčkoj bio oprošten, omogućio rasterećenje i oporavak njene privrede. Različite sume su u pitanju, ali se kreću u okviru od 110 do 130 milijardi evra, što je oko trećine ukupnog duga.
Ovih dana u zemljama EU vodi se polemika o tome ko je kriv za grčku krizu. Dok jedni smatraju da su Grci sami krivi za situaciju u kojoj su se našli, jer su godinama živeli iznad realnih mogućnosti, drugi teret krivice prebacuju na kreditore, optužujuči ih da su tu zemlju gurnuli u dužničko ropstvo. Činjenica je da su sve zemlje u svetu zadužene, ali se razlikuju po tome koliko su u mogućnosti da redovno servisiraju dugove. Tako dug SAD iznosi 18,5 biliona dolara, a polovinu te sume duguje Velika Britanija. Namačka i Francuska duguju nešto više od pet biliona dolara, a Kina i Japan oko tri biliona dolara. Sve te zemlje, ipak, nisu zapale u dužničko ropstvo, jer imaju jaku ekonomiju, što im omogućava da redovno servisiraju obaveze. Kad je reč o Srbiji, spoljni dug je dostigao 24 milijarde evra, što samo na izgled deluje kao mala suma, jer treba podsetiti da je to više od 70 odsto bruto društvenog proizvoda. Za Srbiju, ali i ostale zemlje Balkana, grčka kriza predstavlja pouku o tome šta može da se desi kad država zapadne u dužničku krizu i kakve su posledice po privredu i građane.
Biljana Blanuša
