BEOGRAD - Izdavačka kuća Agora upravo je objavila novi roman prof. dr Milisava Savića "La Sans Pareille - ljubavni roman sa dodacima" u okviru kolekcije "Odabrana dela Milisava Savića".
Prema mišljenju osnivača i glavnog urednika Agore Nenada Šaponje koji je pisac i književni kritičar, Savić je jedan od najznačajnijih savremenih pisaca srpskih pisaca što potvrđuje čitava kolekcija najuglednijih književnih nagrada.
Agora je do sada, u Savićevoj kolekciji obajvila knjige: "Hleb i strah", "Fusnosta," "Ljubavna prepiska i druge lekcije" i "Mali glosar kreativnog pisanja".
O Savićevoj najnovijoj knjiizi njen urednik Nenad Šaponja napisao je prikaz naslovljen "Roman o metamorfozama".
"Tragom upozorenja da je svet zlo i opasno mesto i da nas jedino prerušavanje može spasti od zlih grabljivica koje nas vrebaju, Milisav Savić nas vodi kroz dubinske rukavce neobične ljubavne priče koja se dešava tokom jednog mističnog prolećnog putovanja Toskanom, a ustvari u pozadini jugoslovenskih ratova devedesetih" opisao je Šaponja najsažetije siže knjige.
Nastavljajući on je zabeležio da zajući da "jedino izmišljeni svet poseduje neki smisao“, Savić nam polagano rasvetljava tajanstvena mesta svoje junakinje, neuporedive i šašave, i junaka, višestruko prerušenog, poput samog pisca.
Glavni junak je mladi slikar Hasan, izbeglica iz Beograda, koji poput Kazanove “u svakoj ženi vidi jednu, a u jednoj sve“, u Firenci početkom devedesetih doživljava sudbinsku ljubav, a već krajem devedesetih, prinudno mobilisan nestaje tokom rata na Kosovu, pod budnim okom trgovaca organima.
Prema rečima urednika "poput nekog današnjeg srpskog Dekamerona, viđenog kroz priče, snove, pisma, eseje, komentare, fusnote i druge beleške uokvirene brojem
deset, Savićev roman je ispisan u različitim pripovedačkim registrima, kao slagalica fikcije i fakata, literarnog doživljaja i istorijskog mapiranja privida sveta, kao dubinska priča o našem, upravo minulom, vremenu".
"Misteriji ljubavi i misteriji putovanja, propuštenoj kroz prizmu umetnosti renesansnog čoveka suprotstavljen je kontekst naše surove istorije u kojoj se dešavaju bespotrebni ratovi i nužna izbeglištva. Na sličan način na koji je Savićev roman ''Hleb i strah'', ispisan pre četvrt veka, bio literarni epitaf za komunističku Jugoslaviju, tako i ovaj
roman, sasvim kapilarno, individualno i kolektivno, zaklapa sliku ratnih devedesetih",
zaključio je Šaponja.
On je objasnio da je i Simoneta Vespuči, čuvena firentinska lepotica u vreme renesanse, dobila nadimak "La Sans Pareille" što znači: neuporediva, bez premca, najlepša.
Prema rečima autora "naslov romana aludira na glavnu priču, neobičnu, nesvakidašnju, sobmnabulnu, pa i donekle na glavnu junakinju, ne neuporedivu kao lepoticu već po svojoj stvarnoj ili izmišljenoj biografiji". (Tanjug)
