Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ

Википєдїѩ · отврьстꙑ єнкѷклопєдїѩ · страница
прѣиди къ : плаваниѥ, исканиѥ

Ѥдьнѥ́нꙑ Амєрїка́ньскꙑ Дрьжа́вꙑ
United States of America


ꙁнамѧ
ꙁнакъ
ꙁнамѧ ꙁнакъ
рєчєниѥ :
⁖ In God We Trust ⁖
дрьжавьно славопѣниѥ:
The Star-Spangled Banner

Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ ха́рта

стольнъ градъ Вашингтонъ
38° 53' N 77° 2' W
дрьжавьнъ ѩꙁꙑкъ обьща дрьжавьна ѩꙁꙑка нѣстъ · нъ болии число съвѫꙁьнъ дрьжавъ ꙗко єпїсимьнъ ѩꙁꙑкъ англїискъ имѫтъ
строѥниѥ съвѫꙁьна димократїꙗ
 - прѣдъсѣдатєл̑ь Баракъ Обама
 - вътории прѣдъсѣдатєл҄ь Джо Баидьнъ
самостоꙗтѣль
отъ Вєликꙑ Британїѩ
 - смс҃ть авлѥна Їоулїꙗ 4 · 1776 лѣта 
 - смс҃ть приꙁнана Сптв҃рїꙗ 3 · 1783 лѣта 
 - нꙑнѣшьнъ оуставъ Їоунїꙗ 21 · 1788 лѣта 
пространиѥ  
- вьсѩ 9 826 630 х҃м²
- водꙑ (%) 6,76
въсєлѥниѥ 305 лєѡдръ[1]
платьно срѣдьство Амєрїканьскъ доларъ (USD)
МО҃С ко́дъ USA
мєждоусѣтьна имєнъ область .us, .gov, .mil, .um
мєждоусѣтии мѣсто www.usa.gov
АѤ҃Д прѣдъсѣда́тєл̑ьство Ва́шингтонѣ

Ѥдьнѥ́нꙑ Дрьжа́вꙑ и англїискꙑ United States · єпїсимьно имѧ Амєрїка́ньскꙑ Ѥдьнѥ́нꙑ Дрьжа́вꙑ и англїискꙑ United States of America · кратъко АѤ҃Д или USA · Сѣвєрьнꙑ Амєрїкꙑ съвѫꙁьна дрьжава сѫтъ ⁙ ѤА҃Д стольнъ градъ Вашингтонъ ѥстъ · а наибол҄ьшии градъ Новъ Иоркъ сѧ авлꙗєтъ ⁙ Обьща дрьжавьна ѩꙁꙑка нѣстъ · нъ болии число съвѫꙁьнъ дрьжавъ ꙗко єпїсимьнъ ѩꙁꙑкъ англїискъ имѫтъ ⁙ Мъногꙑ людиѥ · онижє иꙁъ латиньскоамєрїканьскъ дрьжавъ родомь сѫтъ · тако жє їспанїискꙑ глаголѭтъ ⁙ Людии 305 лєѡдръ обитаѥтъ ⁙ Нꙑнѣшьнъ АѤ҃Д прѣдъсѣдатєл҄ь Баракъ Обама ѥстъ

їсторїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

ѤА҃Д самостоꙗтѣли оглашєниѥ

Прьвꙑ єѵрѡпьць апїкїинꙑ посєлєниꙗ І҃S вѣцѣ сѣи ꙁємлѣ почѧтꙑ бѣ · до того жє тъкъмо мѣстнꙑ плѣмєна с҄ьдѥ обитаашє ⁙ Напрьва жє нѣколико дрьжавъ ꙁємли поѩти искоушало сѧ ꙗко Вєлика Британїꙗ · Їспанїꙗ · Франкїꙗ и Нидєрландꙑ нъ бѫдѫщь АѤ҃Д основѣ британїискꙑ посєлєниꙗ стали бѣ · ижє напрьва тъкъмо три на дєсѧтъ областии бєахѫ ⁙ Ѥдьнѥнꙑ Амєрїканьскꙑ Дрьжавꙑ своѭ самостоꙗтѣл҄ь отъ Вєликꙑ Британїѩ 1776 лѣта ходѣ Воинꙑ ꙁа самостоꙗтѣл҄ь инако рєкомꙑѩ Амєрїканьскꙑимь въстаниѥмь авили сѫтъ ⁙ 1787 лѣта Дрьжавьнъ Оуставъ · англїискꙑ Constitution of the United States of America · напьсанъ бѣ

1861 лѣта мєждоу сѣвєрьнꙑ и южьнꙑ дрьжавꙑ гражданьска воина почѧта бѣ · ижє 1865 лѣта побѣдоѭ Сѣвєра ꙁаврьшила сѧ ⁙ Послѣди жє АѤ҃Дѣхъ рабьство ꙁапрѣщєно бѣ · нъ провлимꙑ мєждоу раꙁнꙑ людии фѷлꙑ єѵрѡпьска и афрїканьска исхождєниꙗ · ижє давьн҄ь рабъ потомьци бѣ · и до срьдинꙑ К҃ вѣка продльжали сѧ

1917 лѣта Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ въстѫпили въ Прьвоу свѣтьноу воину Съгласиꙗ странѣ ⁙ Наибольша чѧсть приѩта въ Ꙁападьномь и Италїискомь краѥма бѣ

1941 лѣта послѣди Ꙗпѡнїиска воѥньна нападѥниꙗ въ хаваискъ Пєрлъ Харборъ ижє амєрїканьскъ корабль стои бѣ Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ въстѫпили въ Вътороу свѣтьноу воину Ѥдьнѥнъ дрьжавъ инако рєкомꙑихъ Антїхитлєровьскомь съвѫꙁомь странѣ

Послѣди Въторꙑ свѣтьнꙑ воинꙑ Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ и ихъжє съвѫꙁьници противъ Съвѣтьскъ Социалистичьскъ Димократїи Съвѫꙁа и ѥгожє съвѫꙁьниць въ Хладьноу воиноу въстѫпи · ижє 1991 лѣта коньчила сѧ съ СС҃ДС распадомь ⁙ Сѥѩ воинꙑ главьнъ съмꙑсль томь бѣ бо АѤ҃Д и СС҃ДС прѣмъ бои нє имаашє и тъкъмо чрѣꙁъ инъ дрьжавъ посрѣдьство и їкономїчьнꙑ и полїтїчьнꙑ пѫти противостоꙗниѥ поѩти могъли ⁙ Послѣди того жє мъноꙃи мънѧтъ бо АѤ҃Д главьна свѣтѣ воѥньна и їкономїчьна съврьхъдрьжава сѫтъ[2]

гєѡграфїꙗ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

ѤА҃Д Сѣвєрьнꙑ Амєрїкꙑ вєлика дрьжава ѥстъ ⁙ Сѧ мѣсто жє мєждоу Канадоѭ на сѣвєрѣ и Мєѯикомь на югѣ сѧ находитъ ⁙ Ѥгожє ꙁападьнъ брѣгъ Тихъ ѡкєанъ оумиваѥтъ сѧ · а ѥгожє въсточьнъ брѣгъ жє Атлантїчьскъ ѡкєанъ ⁙ Тоуиждє мъногꙑ обраꙁи врѣмєнє сѫтъ · посѥмоу въ южьнꙑихъ чѧстѣхъ дрьжавꙑ вєльми топло можьно бꙑти · нарочьно въ поустинѣхъ · нъ въ сѣвєрьнꙑихъ чѧстѣхъ ꙁимоѭ обꙑчьно вєликъ стоудъ ѥстъ ⁙ Наивꙑсьша гора Макъ Кинли ѥстъ · ѥлика въ Ала́скѣ сѧ находитъ ⁙ Ѥѩ висота 6 194 м҃ ѥстъ

ѤА҃Д чѧсти[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

ѤА҃Д чѧсти хартѣ

Амєрїканьскꙑ Ѥдьнѥнꙑ Дрьжавꙑ съвѫꙁьна димократїꙗ сѫтъ ⁙ Она на 50 дрьжавъ дѣлєна ѥстъ · ихъжє англїиско имѧ states ѥстъ ⁙ Наибол҄ьшиꙗ съвѫꙁьна дрьжава Аласка ѥстъ · вътораꙗ Тєѯасъ сѧ авлꙗєтъ · а наимєн҄ьшиꙗ Родъ Островъ ѥстъ ⁙ Къжьда дрьжава своѩ оуставъ и ꙁаконодатєльноу · исъпльнитєльноу и соудьбьноу власти имѣтъ

Такождє АѤ҃Д съставѣ съвѫꙁьна чѧстъ Колоумбїꙗ ѥстъ · ижє положєниꙗ дрьжавꙑ нє имѣтъ

С҄и жє сѫтъ дрьжавꙑ :

Аидахо Flag of Idaho.svg
Аиова Flag of Iowa.svg
Алабама Flag of Alabama.svg
Аласка Flag of Alaska.svg
Ариꙁона Flag of Arizona.svg
Арканꙁас Flag of Arkansas.svg
Ваиомингъ Flag of Wyoming.svg
Вашингтонъ Flag of Washington.svg
Вєрмонтъ Flag of Vermont.svg
Вирджинїꙗ Flag of Virginia.svg
Висконсинъ Flag of Wisconsin.svg
Хаваи Flag of Hawaii.svg
Дєлавєръ Flag of Delaware.svg
Джорджїꙗ Flag of Georgia (U.S. state).svg
Ꙁападьна Вирджинїꙗ Flag of West Virginia.svg
Илиноисъ Flag of Illinois.svg
Индиана Flag of Indiana.svg
Калифорнїꙗ Flag of California.svg
Канꙁасъ Flag of Kansas.svg
Кєнтоуки Flag of Kentucky.svg
Колорадо Flag of Colorado.svg
Конєктикоутъ Flag of Connecticut.svg
Лоуиꙁиана Flag of Louisiana.svg
Масачоусєтсъ Flag of Massachusetts.svg
Минєсота Flag of Minnesota.svg
Мисисипи Flag of Mississippi.svg
Мисоури Flag of Missouri.svg
Мичиганъ Flag of Michigan.svg
Монтана Flag of Montana.svg
Мєнъ Flag of Maine.svg
Мєрилєндъ Flag of Maryland.svg
Нєбраска Flag of Nebraska.svg
Нєвада Flag of Nevada.svg
Новъ Хємпширъ Flag of New Hampshire.svg
Новъ Джєрси Flag of New Jersey.svg
Новъ Иоркъ Flag of New York.svg
Ново Мєѯїко Flag of New Mexico.svg
Охаио Flag of Ohio.svg
Оклахома Flag of Oklahoma.svg
Орєгонъ Flag of Oregon.svg
Пєнсѷлванїꙗ Flag of Pennsylvania.svg
Родъ Островъ Flag of Rhode Island.svg
Сѣвєрьна Дакота Flag of North Dakota.svg
Сѣвєрьна Каролина Flag of North Carolina.svg
Тєнєси Flag of Tennessee.svg
Тєѯасъ Flag of Texas.svg
Флорїда Flag of Florida.svg
Южьна Дакота Flag of South Dakota.svg
Южьна Каролина Flag of South Carolina.svg
Юта Flag of Utah.svg

Такождє нѣции дрьжавꙑ съ АѤ҃Д въ свободьномь ѥдьнѥнии сѫтъ · но положєниꙗ съвѫꙁьнꙑ дрьжавꙑ нє имоутъ ⁙ Та жє наприкладъ сѫтъ Гоуамъ · Поуєрто Рико и Амєрїканьско Самоа и инꙑѩ

въсєлѥниѥ[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

въсєлѥниꙗ иꙁмѣнѥниѥ

наибол҄ьшє гради[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

  1. Новъ Иоркъ · 19 015 900 людии обитаѥтъ[3]
  2. Лосъ Анджєлєсъ · 12 944 801[3]
  3. Чикаго · 9 504 753[3]
  4. Далласъ · 6 526 548[3]
  5. Фїладєлфїꙗ · 6 086 538[3]
  6. Хюстонъ · 5 992 414[3]
  7. Вашингтонъ · 5 703 948[3]
  8. Маꙗми · 5 670 125[3]
  9. Атланта · 5 359 205[3]
  10. Бостонъ · 4 591 112[3]

кладѧꙃи[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

  1. U.S. POPClock Projection
  2. United States of America country profile // BBC News, 10 January 2012
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 3,9 Annual Estimates of the Population of Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas: April 1, 2010 to July 1, 2011. U.S. Census Bureau

ꙁьри тако жє[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]

Викикладоу ꙁнакъ
Инꙑ видꙑ виждь
Викикладѣ

вънѣщьниѩ съвѧꙁи[исправлѥниѥ | исправлѥниѥ источьна обраꙁа]