Руска револуција

Руска револуција
Лењин држи говор
Време: 1917—1922. Место: Русија Резултат: Абдикација императора Николаја II и долазак бољшевика на власт у Русији
Сукобљене стране
Руска Империја	Бољшевици
Команданти и вође
Николај II	Владимир Лењин

Руска револуција (1917) је представља низ политичких, економских и друштвених превирања у Русији, у време њеног уласка у Првог светског рата на страни Србије и Сила антанте, иницираних од стране Руске социјал-демократске радничке партије, које су започеле збацивањем руске монархије на челу са императором Николајем II, а затим збацивањем либералне и умерене Привремене владе, што је довело до успостављање диктатуре под контролом бољшевика. Ово је довело до грађанског рата и оснивања Совјетског Савеза (1922). Совјетски Савез се распао 1991. године.

Позадина

У царској Русији почетком 20. века владала је економска криза што је довело до развоја револуционарних организација. Почетком 1917. године Русија се укључује у Први светски рат на страни Србије и Сила антанте. У Русији је тада било мобилисано око 16 милиона људи, а око 7 милиона већ је било изгинуло, рањено или нестало. Царска војска била је потиснута са источног фронта и велики порази изазивају незадовољство у народу, а цар Николај размишља и о склапању сепаратног мира са Немачком. У то време бољшевици, су били спремни за преврат уз подршку Немачке. Најрадикалнији бољшевици су желели да такво стање искористе за долазак на власт.

Фебруарска револуција

За више информација погледајте: Фебруарска револуција

Дана 8. марта 1917. године (23. фебруар по старом календару — Фебруарска револуција) немири се претварају у побуну. Почело је рушење монархије и полуфеудалног система у Русији. Цар распушта Државну думу, али је део посланика формирао Привремени извршни комитет. Дана 12. марта део војске отказује послушност и прелази на страну побуњеника. Побуњеници заузимају Адмиралитет, Зимски дворац (Ермитаж), Петровпавловску тврђаву и хапсе последње чланове царске владе. Комитет се прогласио за привремену владу, а истовремено се формирао Петровградски совјет од 250 чланова који је такође желео да делује као влада, па је у Русији тако почео период двовлашћа. Дана 14. марта Привремена влада добија подршку у односу на Совјет који је био под контролом бољшевика. У ноћи између 14. и 15. марта император Николај II Александрович је абдицирао. Регенство је поверио брату Михаилу, али је и он абдицирао, што су урадили и остали чланови царске породице. Тако је после 4 века завршен царистички период у историји Русије. Привремена влада је имала власт са Александром Керенским као најутицајнијим чланом, али је стање све више ишло на руку радикалним бољшевицима.

Привремена влада није успела да реши економску кризу у Русији. Бољшевици су своју шансу видели у захтеву да Русија одмах иступи из рата. Улице Петрограда 2. и 3. маја поново су биле поприште немира, који су захватили и Москву.

Октобарска револуција

За више информација погледајте: Октобарска револуција

На свом четвртом конгресу бољшевици доносе одлуку о оружаном преузимању власти. Септембра 1917. године њихов вођа, Владимир Иљич Уљанов Лењин, разрађује план побуне и методе освајања власти. „Црвени комесари“ даноноћно ургирају за прекид рата и потписивање сепаратног мира са Немачком. Већи део војске био је под бољшевишком влашћу. Најактивнији револуционар био је Лав Давидович Бронштајн Троцки. Ипак, део вођа бољшевика (Камењев и Зинојев) није био за устанак, али је коначну одлуку ипак донео Лењин.

Дана 7. новембра (25. октобра по старом календару — Октобарска револуција) почела је побуна. Тада је био заказан Други сверуски конгрес совјета. Наоружани устаници крећу у акцију још у зору и заузимају најважније тачке Петрограда. Отпора није било, па је град већ ујутру био у рукама бољшевика, Влада је још увек држала Зимски дворац. Керенски је узалуд покушавао да пређе у контранапад јер трупе нису извршавале његова наређења. Крстарица „Аурора“' одбија да исплови и усмерава топове ка Зимском дворцу. Одлично припремљени устанак донео је брзу победу, практично без једног пуцња. Тако је почела историја комунизма у светској цивилизацији.

Дана 8. новембра 1917. године Конгрес совјета прихватио је да се до Уставотворне скупштине образује привремена влада „радника и сељака“, под називом Совјет народних комесара (Совнарком), која је била састављена искључиво од бољшевика. Председник је био Лењин, комесар спољних послова Троцки, а унутрашњих Алексеј Иванович Риков. Створен је и посебан одбор за питање националности чији је председник био Стаљин, будући совјетски вођа. Програм ове владе био је утемељен на Декретима о миру и земљи. Дана 12. децембра бољшевици су поражени на изборима, али нису ни помишљали на предају власти.

Дана 18. јануара 1918. године састала се Уставотворна скупштина у Таврическом дворцу. Бољшевишко руководство убрзо је одлучило да забрани рад скупштини, па је 19. јануар донет декрет о распуштању Уставотворне скупштине којим се Совјети, као класне установе, проглашавају за оне који једино могу да победе отпор имућних класа и да поставе темеље социјалистичком друштву.

Тако је бољшевичка власт стала на ноге, али је уследио крвави грађански рат. Већи број виших царских официра се дигао против бољшевика, а први су почели да се окупљају Козаци у басену Дона. Силе Антанте су такође биле непријатељски располжене према новој власти и размишљало се чак и о формирању једног корпуса који би отишао за Русију и служио ка језгро за окупљање «белих».

Јануара 1918. године званично је створена Црвена армија. Команду над војском преузима Троцки и до јесени окупља читавих 800.000 војника са крајњим циљем од 3 милиона.

Дана 3. марта 1918. године након дугих преговора под тешким условима закључен је и мир у тврђави у Брест-Литовску, чиме је Лењин одужио свој дуг према Немачкој.

У априлу 1919. године почело је повлачење француских и британских трупа из Русије. До краја јула сви градови западно од Урала пали су у руке бољшевика. Генерал «белих» Дењикин креће ка Москви у одлучујућу битку и долази на 200km од града. 14. октобра Црвена армија креће у контраудар. Поразе доживљавају и Јуденич и Колчак, а Врангел емигрира у Београд. У зиму 1919/20 Црвена армија заузима све градове у Сибиру. У лето 1920. године ратује се у Бесарабији и Украјини. Црвена армија надире кроз Пољску и долази до Варшаве, али не успева да је освоји. И током 1921. године вођени су спорадични сукоби. Јуна 1922. Јапанци се повлаче са руског Далеког истока. Тако је тежак и немилосрдан грађански рат дошао крају, а око 2 милиона људи је емигрирало из Русије.