Персијски језик

персијски (фарси)
فارسی
Говори се у	Иран, Таџикистан, Авганистан, Узбекистан, Ирак, Кувајт и Бахреин
Број говорника	60 милиона (2009.) (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски Индо-ирански западноирански југозападноирански персијски (фарси)
Писмо	арапско и ћирилица
Званични статус
Службени језик у	Иран Авганистан Таџикистан
Регулише	Академија за персијски језик и књижевност Академија наука Авганистана
Језички кодови
ISO 639-1	fa
ISO 639-2	per
ISO 639-3	fas

Персијски (فارسی, фарси) је службени језик Ирана, Таџикистана и Авганистана.

Име

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п“ не постоји у арапском језику; таџички (наречје Централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

• западни персијски језик (Иран)
• источни персијски језик (Авганистан)
• таџички језик (Таџикистан)
• хазараги (Авганистан)
• ајмак (Авганистан)
• бухарски (Узбекистан)
• дехвари (Пакистан)
• дарвази (Авганистан)
• пахлавани (Авганистан)

Особине

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: стари персијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњи персијски језик (пахлави) и нови персијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Граматика

Морфологија

Суфиксе преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

Уобичајене изјавне реченице имају облик "(С)(ПО)(О)Г“. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју rā и иде испред прилошке одредбе: "(С)(О+rā)(ПО)Г“.

Писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма (види: персијско писмо). Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Види још

• Википедија:Транскрипција са арапског и персијског језика