ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  БОГОМ ЧУВАНЕ ОПШТИНЕ ШТРПЦЕ  Преблагоме Господу беше по вољи, те је Центру за истраживање Православнога Монархизма и његовоме Одбору за хералдичке и генеалошке студије пало у удео да ради на предлогу грба и новоме предлогу стега мученичке Општине Штрпце на српскоме Косову и Метохији. Овога душеполезнога рада смо се прихватили на молбу представника локалних власти, као и истакнутих грађана Општине Штрпце. У овоме смислу, највише имамо да заблагодаримо проф. Славиши Сталетовићу (подпредседнику Општине Штрпце), као и проф. Срђану Младеновићу (професору историје у Средњој економско-трговинској школи у Штрпцу). Ипак, посебну благодарност за помоћ у остваривању овога значајнога хералдичкога и националнога задатка, дугујемо Високопречасноме Протојереју оцу Србољубу Милетићу из Сиднеја, који је материјално потпомогао овај подухват. Налазимо да је данас право време да Општина Штрпце дође до свога веродостојнога и хералдички прихватљивога знамена. Повест настојања овога места да дође до својих символа није ни кратка ни лишена невоља, као што је случај и са самим Штрпцем и Сиринићком Жупом уопште. Наиме, још је деведесетих година XX века социјалистичка власт у Општини ангажовала стручњаке Српскога друштва за хералдику, генеалогиjу, вексилологиjу и фалеристику "Бели Орао" да сачине предлог стега Општине Штрпце, што је они и учинили. Међутим, речени предлог стега никада није изашао пред одборнике Скупштине Општине Штрпце, тако да никада није ни одлучивано о његовоме усвајању. Нажалост, након одласка тадашње локалне управе са власти у Општини, овоме предлогу се губи сваки траг, због чега новоизабрана управа није ни била свесна постојања таквога предлога. Због тога се показало неопходним да се приступи изради новога предлога за стег и предлога за грб Општине Штрпце.  Благодарећи Господу и надлежнима на указаноме поверењу, а након уобичајених консултација и истраживачкога рада на пољу локалне повести, рада на изображавању предлога грба се прихватио Иконописац Раде Павловић (Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма и Иконописац са благословом Његове Светости, Архиепископа Пећскога, Митрополита Београдско-карловачкога и Патријарха Српскога Г.Г. Павла), а рада на новоме предлогу стега Ing. Срећко Никитовић (Трећи хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма). Они су радили према идеји и блазону г. Ненада М. Јовановића (хералдичара Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма). Елем, прва верзија предлога грба израђена је у стародревној техници јајчане темпере и са позлатом одређених детаља, а прва верзија новога предлога стега је израђена употребом рачунарске технике. Господу Промислитељу се изволело да овај наш задатак буде окончан баш на Дан Полагања Појаса Пресвете Богородице и 700.000 Новомученика Јасеновачких, 31. августа (13. септембра) 2005. године Господње. Према реченоме предлогу, грб Општине Штрпце је штит црвене боје, на којему се пропиње сребрни вук, златних канџи, зуба и језика, откинуте леве шапе и стежући златни буздован у десној. Изнад описанога штита је зидна круна, каква је прописана српским хералдичким стандардима за насељена места овога статуса, ове величине и броја становника. Реч је, дакле, о белој бедемској круни без мерлона. Испод штита се налази стеновита планинска база грба, на којој стоје држачи штита. На десној хералдичкој страни, то је Свети Николај Чудотворац Мир-ликијски, а на левој Цар Стефан Урош IV Немањић – Силни. Свети Никола је приказан у уобичајеноме маниру Православнога Иконописа, држећи Свето Јеванђеље обема рукама. Цар Душан Силни, пак, приказан је у истоме маниру и држећи Краљевски Крст у десној и развијену своју Краљевску Повељу у левој руци. Уз држаче су, у складу са стандардима српске месне хералдике, постављени стегови. Десно је то српски народни стег, а лево наш нови предлог стега Општине, на чијему црвеноме пољу се налази зидна круна као са грба из које израста полу-вук на подобије описаноме вуку са штита. Испод штита, преко базе, развијена је лента са натписом: СИРИНИКЬ – 1331 – ШТРПЦЕ. Наравно, вођена је нарочита пажња приликом одабира символа и боја употребљених у овој богатој и развијеној хералдичкој композицији. Није ни мало случајно што смо се одлучили да боја штита буде црвена. Црвена боја је у Православној Иконографији – Божанска боја и боја Божанске Природе Христове, али је то и боја Свете крви Косовских Мученика српских палих за Веру и Отачаство пре Видовдана, а и после њега. Бели хроми вук (у хералдици, бела боја одговара – сребрној, а жута – златној) је, заправо, по предхришћанскоме српскоме предању, митски предак Срба. Трагове оваквога веровања налазимо и у легендама, према којима је Свети отац Сава Српски – ''вучији пастир'', који им и дели плен у чему му је главни помоћник баш хроми вук. У хералдици, вук означава храбре и тврдоглаве, који на крају успеју у својим напорима, као и оне које је опасно изазивати. То је сасвим у складу са природом ове звери, као храбре, окретне, сналажљиве, али и друштвене животиње. Чињеница, да је овоме вуку ''откинута'' предња лева шапа (осим митолошке димензије) сведочи и о спремности житеља Штрпца да остану и опстану, упркос силним и тешким ранама, које су им нанете (зло)вољом тиранских завојевача и њихових варварских измећара, који настављају да распињу и овај мученички крај и читаво Косово и Метохију. Положајем, који заузима на штиту, он символизује будност и спремност на одбрану, што је и императив у ''вучијим временима'', која преживљава српска Општина Штрпце. Бојом својом, он упућује на моралну чистоту, којом се имају одликовати сви веродостојни синови и кћери Жупе, ако им је стало до својега земаљскога житија и Небескога битија! Наравно, није случајно ни то што је вук наоружан управо буздованом! Наиме, једна стара локална легенда говори о буздовану Краљевића Марка, који се налази у некаквој пећини на Шари и који ће Србима донети слободу, када буде пронађен. Тај буздован је златан, јер је златна Краљевска боја и, пре свега, боја сијања Царства Небескога – боја нетварнога сијања Таворске Светлости Цара Славе, тј. Онога Који нам Једини доноси, човека достојну, Слободу! Управо тај буздован је пронашао српски вук витешкога Штрпца! Постамент или база, на којој почива читава ова грбовна композиција, изображена је на подобије врлетних Шар-планинских висова, који окружују ово српско гнездо соколова – Општину Штрпце. Ово, надамо се, нема потребе нарочито образлагати, када имамо у виду да је управо Брезовица, као чувено туристичко одредиште, била, јесте и биће главна привредна узданица овога краја. Не смемо, међутим, никада заборавити ни повесни значај баш оваквога географскога положаја Жупе, који јој је обезбедо високи степен слободе чак и за време вишевековне отоманске окупације. Познато је, наиме, да једино овде, у читавоме своме огромноме Царству, Турци никада нису успели да у потпуности спроведу свој читлучки систем. Уосталом, управо овакав гео-стратешки положај и дан-данас омогућава опстанак и преживљавање овоме српскоме гнезду див-јунака и то у постојећим условима, који се граниче са крајњим степеном издржљивости било којега човека или народа. Ово, међутим, као да не важи за ове српске горштаке, најодабранији сој нашега многогрешнога, али и многострадалнога Рода! Чувар штита Штрпца да важније, десне, хералдичке стране јесте Небески Заштитник Општине Штрпце и Крсна Слава већине њених благоверних житеља - Свети Николај Чудотворац Мир-ликијски, што, надамо се, није потребне додатно објашњавати. Међутим, могуће је да није свима очигледно како је се управо Цар Стефан Душан ''наметнуо'' за другога држача општинскога штита. Наиме, име Сиринићке Жупе се у повесним изворима први пут документовано помиње управо у једној Повељи Стефана Душана (тада још – Краља) из 1331. године Господње. Овде се она помиње управо као: ''Сириникь''. Горе наведено објашњава и садржај ленте на предлогу грба, Богом чуване, Општине Штрпце, културнога, политичкога, административнога, образовнога и привреднога средишта древне српске Сиринићке Жупе, којој нека је сваки мир и благослов Господњи, молтвама Светога оца Николе Чудотворца Мир-ликијскога. ОПШТИНЕ ШТРПЦЕ На српскоме: Штит: На црвеноме, пропети сребрни вук оружан, језика и буздована у десници златних, откинуте леве шапе Челенка: Сребрна бедемска круна без мерлона Држачи: Свети Никола држећи бисерима опточено златно Јеванђеље и Цар Стефан Урош IV Душан Немањић – Силни држећи у десници Краљевски Крст , а у левици развијену своју Краљевску Повељу из 1331., а поред са пободених копаља окованих у злато, у поље се вију златно опшивене српска народна тробојка и стег Титулара, све природно База и Мото: На стеновитој планини: СИРИНИКЬ – 1331 – ШТРПЦЕ Стег: На црвеноме из бедемске круне израста полу-вук све сребрно, оружан језика и буздована у десници златних, откинуте леве шапе. Arms: Gules, a wolf rampant Argent armed, langued and grasping a mace Or in his dexter paw, sinister paw erased Crest: A mural crown Argent with no battlements Supporters: Saint Nicolas holding a jewlled Gospel Or and Emperor Stefan Urosh IV Dushan Nemanjich the Powerful, holding in his dexter hand an Royal Cross, and in his sinister hand his unfolded Royal Charter from 1331., next to them lances goldplated flying therefrom a Serbian National tricolour and a banner of the Armiger, all proper Compartment & Motto: Upon a rocky mount: SIRINIK' – 1331 – SHTRPCE (In Serbian) Banner: Gules charged with a mural crown with no battlements, out of which a demi-wolf all Argent, armed, langued and grasping a mace Or in his dexter paw, sinister paw erased.  У Београду, о Светоме Великомученику Теодору Тирону, 17. фебруара (2. марта) 2006. године Господње
Центар за истраживање |
