četvrtak, 25. novembar 2004.
  NIS-Naftagas
  NIS-Gas
  NIS-Energogas
  NIS-RNP
  NIS-RNS
NIS-RNB
  NIS-FAM
  NIS-Jugopetrol
  NIS-Naftagas   promet
NIS-Inženjering
Međunardoni filmski festival u Solunu, 45. put od 19. do 29. novembra
Kengur skače i van zemlje
Piter Grinevej: Interaktivnost kao fascinacija
Dok se Radivoje Raša Andrić pripremao za premijeru svog filma u Kanadi (26. novembra, Toronto), solunska publika je sinoć uživala u njegovom filmu "Kad porastem biću kengur". "Dakle, nasuprot mišljenju dela naše kritike da ‘ovaj mali, lokalni film’ neće niko razumeti van zemlje, njegov neporecivi beogradski duh i šara su, eto, neodoljivi. Da li da dodajem da su dvoranom odjekivale salve smeha, a da je kraj propraćen gromkim aplauzom", kaže reditelj za Danas. Solunska publika je, inače, odnegovana za "balaknski film" već deset godina, koliko postoji program "Balkanski pregled", redovno ispuni dvoranu kad su na programu filmovi iz naše zemlje. Po tom "mehanizmu", a privučena i time što je najnoviji film Gorana Paskaljevića "San zimske noći" prikazan u programu "Velikani savremenog filma", a i zato što je Paskaljević jedan od retkih SCG autora koji je ušao u grčke bioskope ("Bure baruta"), publika je ne samo bez daha odgledala najnovije Paskalejvićevo delo, nego se zadržala u razgovoru sa autorom pun sat. Osnovni kvalitet filma "San zimske noći", brojni strani krtičari vide u tome što politička metafora ovog filma, ("politički autizam"), simbolički predstavljena autističnom devojčicom Jovanom Mitić, prosto izvire iz same dubine životne realnosti. Festivalski bilten beleži: "Sve je manje filmova koji se bave ljudima, a sve više onih koji su, na žalost, udubljeni samo u sopstveni koncept. U ovom smislu Paskaljevićev film je potpuni izuzetak koji sedmoj umetnosti vraća dušu, ranjenu ljudsku dušu".
- Ovaj film sam snimao u nemogućim uslovima i zato da bih mladima pokazao da ne treba gubiti energiju u čekanju, nego obavezno raditi - kaže Paskaljević. Imajući oduvek veliko poštovanje za reditelja Živojina Pavlovića, on je na konferenciji za novinare u Solunu rekao da svoj film "San zimske noći" i beogradsku premijeru, koja je zakazana za večeras, upravo njemu posvećuje, dakle, "jednom od najznačajnijih autora srpske kinematografije". Podsetimo da se 29. novembra navršava šest godina od smrti ovog filmskog autora.
Dva poslednja dana u Solunu obeležavaju Piter Grinevej kome je uručen Zlatni Aleksandar za narativno vizuelni doprinos svetskom filmu, i Abas Kjarostami, autor kome je Solun posvetio ovogodišnju veliku retrospektivu koja obuhvata čitav njegov filmski opus od 33 filma. "Kao i u mnogim drugim kinematografijama i u iranskoj postoji sukob između komercijalnog i ‘novog iranskog filma’, ali zahvaljujući velikim ulaganjima Nacionalnog filmskog fonda ‘trenutno je autorski pristup u prednosti’", kaže Kjarostami kome je Solusnki festival izdao monografiju i priredio veliku izložbu (crno-belih) fotografija, otvorenu u Muzeju savremene umetnosti grada Soluna. "Nadam se da ne fotografišem kao reditelj nego da režiram kao fotograf", kaže Kjarostami. Što se Pitera Grineveja tiče, on je posle svog Master klasa, na kome je uglavnom tretirao svoj projekat "Kofer Tulsa Lopera", trilogiju koja je tri večeri zaredom viđena ovde u Solunu, u najekskluzivnijem terminu (ponoć), govorio o mogućnostima multimedijalnog pristupa vizuelnim umetnostima i o fenomenu interaktivnosti koja ga fascinira odskora. No, da li je uopšte umesno govoriti o stvaralaštvu Grineveja kad je najvažnije od svega videti ga. Uostalom, kao i mnogo toga drugog, kad je reč o filmu.
Otvoren 4. sajam knjiga u Užicu
Najposećenija manifestacija u gradu
U holu užičkog Narodnog pozorišta otvoren je 4. sajam knjiga, čiji su organizatori Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Užica. Dvadesetak izdavača iz SCG ponudilo je nova izdanja, sa sajamskim popustom i do 50 odsto. Živadin Mitrović, predsednik Udruženja istakao je da Užice prednjači po broju posetilaca na prethodna tri sajma, u odnosu na ostale gradove, jer je prošlogodišnji posetilo oko 10.000 Užičana, što predstavlja jednu od najposećenijih kulturnih manifestacija u gradu. "Ovo je prvi sajam koji organizujemo odmah nakon beogradskog i posebno iznenađuje činjenica što je sve više izdavača zainteresovano da ovde dođe, ali mnogima nismo mogli da udovoljimo, zbog malog prostora u holu NP - rekao je Mitrović i izrazio nadu da će se ubuduće obezbediti veći sajamski prostor. Sajam je otvorio Radovan Popović, novinar poreklom iz Užica, koji je 17 godina bio urednik Kulturnog dodatka Politike. Kao uzdarje za njegov poklon od oko 2.000 naslova užičkoj Narodnoj biblioteci, Popoviću je uručena povelja ove ustanove, a nakon toga predstavljena je njegova knjiga"Posvete srpskih pisaca".
- Nemam ambicije da pišem romane, nisam ni esejist, već novinar i čovek koji voli knjige i pisce - kaže za Danas Popović dodajući da je imao sreću da "zaviri u intimu i upozna ne samo srpske pisce krajem 20.veka", da se bavio "životopisima pisaca" i da je u svojoj knjizi prikupio najzanimljivije posvete pisaca. "Kada sam ušao u dvorsku, odnosno biblioteku Josipa Broza Tita, video sam oko 3.000 knjiga sa posvetama uglednih pisaca poput Ive Andrića, Veljka Petrovića, Milana Bogdanovića, Oskara Daviča i drugih. Ovo je prvi put da se obelodanjuje šta su poznati pisci pisali Brozu. Pored toga svojim vezama uspeo sam da uđem u mnoge druge biblioteke, poput Matice srpske, SANU, Narodne biblioteke, kao i mnoge biblioteke uglednih ljudi, tako da se ova knjiga može čitati kao postmoderna priča o piscima", rekao je Popović za Danas. N. Kovačević
Festival autorskog filma u Beogradu, 11. put
Na kraju domaći filmovi
Pretposlednjeg dana Festivala autorskog filma predstavljeni su autori domaćih filmova - Puriša Đorđević reditelj "Premijere" i Dinko Tucaković reditelj filma "The Rubber Soul Project". Film "Premijera" nastajao je tokom priprema pozorišnih predstava po dramama Milorada Pavića "Hazarski rečnik" u Sava centru i "Zauvek i dan više" u Hudožestvenom teatru "Čehov" u Moskvi, kao i tokom njihovih premijera. "The Rubber Soul Project" film je o istoimenom bendu tokom rada na tajanstvenom projektu - rekonstrukcije i obnove izgubljenih pesama najveće grupe u istoriji - Bitlsa. Sjajno snimljen i montiran, film je duhovito, optimistično ostvarenje koje znatno odudara od tema ostalih filmskih ostvarenja, viđenih na ovogodišnjem Festivalu, i ne čudi uopšte što je, prema rečima Tucakovića, na nekim svetskim festivalima prikazan u konkurenciji igranih filmova. Borislav Anđelić je rekao, uoči današnjeg zatvaranja i proglašenja pobednika, da je ove godine prikazano više od 30 filmova iz 11 zemalja, uključujući i prateći program i da je Festival posetilo oko 10 hiljada gledalaca. Film "Salvador Aljende", koji je trebalo da bude prikazan danas, ipak neće stići. Večerašnjom premijerom filma "San zimske noći" Gorana Paskaljevića u Domu sindikata, Festival autorskog filma biće okončan. D. J.
Sedmi pančevački džez festival
Probrani muzičari
Izložbom fotografija pod nazivom "All that jazz" u foajeu Centra za kulturu u Pančevu, danas će početi Sedmi pančevački džez festival. Prema rečima Svetlane Mladenov, organizatora festivala, namera je bila da se na jednom mestu okupi što više kvalitetnih džez muzičara i bendova i da se svake godine napravi presek najboljeg na domaćoj i stranoj džez sceni. "Osnovna ideja je da svake godine dovedemo što više poznatih svetskih džezera, jer sada domaće muzičare publika može češće da sluša", kaže Dušan Ivanišević, umetnički direktor Festivala. On je za prvo veče izdvojio nastupe Big benda MŠ "Stanković" iz Beograda i hrvatskog trija Matije Dedića. Drugog dana festivala ljubiteljima džez muzike predstaviće se Maja Jaku sa bendom Johnathan Blake sastavljenog od muzičara iz Austrije, SAD, Slovenije, Hrvatske i SCG, a na kraju festivala sviraće Theodosil Spassovs trio iz Bugarske. Koncerti će počinjati u 21 sat, a od 23 organizovani su džem-sešni. Organizator programa je Centar za kulturu, a pokrovitelj je SO Pančevo. V. J. P.
Nemački džez u Srbiji
Nemački avangardni džez trio "Der rote Bereich", koji čine gitarista Frank Mobus, saksofonista Danijel Erdman i bubnjar Oliver Bernd Štajdle, gostovaće od 25. do 27. novembra u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, najavljeno je iz Gete instituta. Poznati trio, koji postoji već 12 godina, prvog dana nastupa u novosadskom SNP (NS Jazz Festival), a naredna dva na sceni "Veliki bulevar" Doma mladih na Keju u Nišu, odnosno u beogradskom "Gvarnerijusu". SEECULT.org
KRATKI REZOVI

SASTANAK FIAF U KINOTECI
Sastanak Izvršnog odbora Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF) počinje danas u Muzeju jugoslovenske kinoteke i trajaće do 29. XI. Na sastanku će biti razmatrana problematika vezana za rad i funkcionisanje filmskih arhiva u svetu. Sastanku će prisustvovati Eva Orbanc (Nemačka) - predsednik, Boris Todorovich (Francuska), Jan Erik Bilingen (Švedska), Suzan Okstobi (Kanada), Paolo Kerki Usai (SAD), Meg Labrum (Australija), Silvija Naves (Brazil), Hisaši Okadžima (Japan), Klod Bertemes (Luksemburg). Predstavnike najznačajnijih svetskih arhiva primiće predstavnici institucija kulture Republike Srbije i grada Beograda. Biće organizovani i sastanci sa poznatim srpskim filmskim radnicima i stvaraocima. D. J.

TRI FILMA SA SINEMANIJE U BIOSKOPIMA
Tri filma sa ovogodišnje Sinemanije od danas će se naći i u redovnoj distribuciji. Film "Mandžurski kandidat" okupio je brojne oskarovce počev od Džonatana Demija, reditelja proslavljenog filmom "Kad jaganjci utihnu" pa do višestruko nominovanih i nagrađivanih glumaca poput Dejnzela Vošingtona i Meril Strip. Radnja ovog političkog trilera prati vod vojnika čiji se sećanje na brojne torture tokom prvog rata u Zalivu vraća mnogo godina kasnije... I junaci filma "Izbrisano sećanje" imaju problema sa memorijom. Džulijen Mur glumi ženu čiji je sin nastradao u avionskoj nesreći. Nakon nekog vremena, sve fizičke uspomene na njenog sina iznenada i neobjašnjivo nestaju, sem onih najjačih, upisanih u njenom sećanju, zbog kojih će i svoj život dovesti u pitanje... Treći film je za sve one koji od bioskopa očekuju dobru, u ovom slučaju crno-humornu zabavu. "Sumanuti parastos" okuplja brojnu glumačku ekipu u priči o uvrnutoj porodici koja priprema sahranu svog najstarijeg člana. Distributeri ovih filmova su Taramount i Tuck. D. J.

POSLEDNJA GUMENA GODZILA
Iako je prošlo 50 godina, i 27 snimljenih filmova, otkako se na filmskom platnu po prvi put pojavila Godzila, čuveno japansko čudovište i dalje ne zna za kompjutersku grafiku i sintisajzere. To će se ponoviti i u 28. ostvarenju, tako da će čovek u gumenom odelu gaziti rukom napravljene zgrade koje će glumiti Tokio. Ovo će biti poslednji put da na filmsko platno stiže "gumena Godzila". Ona će otići u penziju, a ako bude novog povratka (što svi očekuju za nekoliko godina) onda će i Godzila biti unapređena. Čovek u gumenom kostimu za film "Godzilla: Final Wars" biće Cutomu Kitagava (47), a Godzila će svoj 50. rođendan proslaviti 3. novembra. Reditelj 28. filma je Rjui Kitamura, a on je odlučio da pozajmi tehnike koje su izmišljene za crno-beli original iz 1954, Išira Honde. Iako smo u dobu digitalnih kamera i kompjuterski generisanih efekata, japasnki studio "Toho" ne misli da je takva odluka "zastarela". "Filmovi o Godzili čuvaju jedan drugačiji stil snimanja filmova - japasnki stil. Ti filmovi su naš identitet", kaže Šogo Tomijama, predsednik "Toho Pictures" i izvršni producent 12 filmova o Godzili. Taj identitet će priznanje dobiti 29. novembra, kada Godzila bude dobila svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Los Anđelesu. Ideja o Godzili rodila se, inače, iz jednog stvarnog događaja. Omiljeno japansko čudovište "Godzila" (kombinacija engleske reči gorila i japanske za kita), koje je simbol nuklearne apokalipse, nastalo je 1954. kada su SAD testirale hidrogensku bombu na Bikini atolu u centralnom Pacifiku. Tokom te eksplozije, došlo je do opasnog ozračivanja posade jednog japanskog broda. Japanci, koji su doživeli da tokom Drugog svetskog rata budu dva puta bombardovani atomskom bombom (Hirošima i Nagasaki) bili su besni. Producent studija "Toho" Tomojuki Tanaka, međutim, tu nesreću video je kao odličnu pozadinu za film. Obezbedio je budžet od 277.000 dolara za horor ostvarenje o atomskoj bombi i test čudovištu - Godzili. Ovo je ujedno bila i Tanakina posveta američkom blokbasteru "King Kong" iz 1933. godine. Reditelj Honda nije bio zainteresovan da pravi rimejk "King Konga". Da bi naterao da shvate užase radioktivnosti, želeo je da napravi nešto što bi bilo gore od Hirošime i Nagasakija. Zbog tajnosti "G" projekta bilo je dosta problema sa glumcima koji su morali da rade sa imaginarnim dinosaurusom. Oni nisu čak ni znali koliko će visoka biti Godzila pa im je rečeno da prilikom snimanja gledaju u vrhove zgrada ili planina u daljini. To i nije bilo od velike pomoći. "Na kraju su ljudi gledali u sasvim različitim pravcima. Neki su čak gledali oblake na nebu", priseća se Akira Takarada (70) koji je glumio glavnog junaka Hideto Ogatu u originalnom filmu, a imaće rolu i u poslednjem ostvarenju o Godzili. Prvi čovek u kostimu Godzile bio je Haruo Nakađima, a njegov zadatak bio je da podražava pokrete slonova koje je proučavao u zoološkom vrtu. Međutim, to je bilo teško izvesti u odelu teškom skoro stotinu kilograma, uz veliku vlažnost koja krasi Japan. "U kostimu je umelo da bude i 60 stepeni Celzijusa", kaže Nakađima koji sada ima 75 godina. V. T.
Nakon oštećenja više od hiljadu knjiga nekontrolisanim prodorom vode u podzemni depo Narodne biblioteke Srbije
Ministarstvo kulture "reaguje dopisima", od novca ni traga
Radovi na Svetosavskom platou i izgradnja metroa najsumnjiviji
Usled nekontrolisanog prodora vode u prostor podzemnog depoa Narodne biblioteke Srbije potpuno je ili delimično oštećeno više od hiljadu knjiga, saopšteno je u utorak iz uprave NBS, i time obznanjen epilog višednevne razmene dopisa i upozorenja sa nadležnim službama zaštite, investitorima radova na Vračarskom platou i resornim državnim institucijama. Naime, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove grada Beograda obavešten je 12. novembra o alarmantnom stanju centralnog depoa NBS i njegovoj ugroženosti. Usledio je sastanak sa predstavnicima biblioteke, Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i izvođačima radova, na kome je dogovoreno da se odmah "zatraži ekspertiza nastalih oštećenja" te "predlog hitnih mera kako bi se sprečio dalji prodor vode". U obaveštenju Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda o preduzetim merama na saniranju nastale štete, navodi se i da je Sekretarijat preduzeo sve neophodne korake za obezbeđivanje potrebne ekspertize, na osnovu koje će se zauzteti zajednički stav po pitanju privremenog saniranja unutrašnjosti objekta, dok se ne izradi glavni projekat sanacije. Pljuskovi su preduhitrili ove poslove, i Sekretarijatu je u petak 19. novembra jedino preostalo da NBS pošalje "pet rolni PVC folije kako bi se privremeno zaštitio bibliotečki materijal".
U saopštenju NBS navodi se da su radovi na izgradnji Vračarskog platoa najverovatniji uzrok havarije, usled koje je oštećen deo prvorazrednog kulturnog dobra koji se čuva u njenim depoima. "Celokupan tim građevinskog biroa bio je, tokom radova na platou osam meseci smešten u prostorijama NBS, bez ikakve nadoknade, što je bio solidaran gest NBS i naša pomoć i podrška izgradnji Hrama i platoa", ističe se u upravi NBS. Izveštaj o stanju objekta i problemima vezanim za čuvanje bibliotečke građe dostavljen je između ostalih i resornom Ministarstvu kulture, koje je, kako se navodi, odmah reagovalo "dopisom Skupštini Beograda i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture", koje je nadležno za zgradu NBS kao nepokretno kulturno dobro. Pomoćnik ministra kulture zadužen za kulturno nasleđe Miladin Lukić, navodi se u saopštenju NBS, predložio je gradonačelniku Beograda da gradski Zavod izvede preventivne mere privremenog zaptivanja naprslina u depou, da se izradi elaborat sa dijagnozom uzroka i stanja ugrožavanja zgrade, kao i da se pristupi izradi glavnog projekta sanacije na osnovu kog bi se izveli radovi. Kako se navodi, pomoćnik ministra kulture zamolio je tom prilikom da se ove mere realizuju sredstvima iz gradskog budžeta, dok bi mere obezbeđenja "konstrukcije finansiranja radova na sanaciji i izvođenju radova odmah nakon izrade projekta" bile izvršene u dogovoru sa republičkom Vladom.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić, inače jedan od projektanata Vračarskog platoa, u izjavi za Danas navodi da je od Zavoda za veštačenje naručio hitnu ekspertizu stanja kako bi se utvrdio stvarni uzrok havarije, te da izveštaj Zavoda očekuje već u ponedeljak. "U sredu ujutro počeli su radovi na hitnoj sanaciji štete koju sam takođe naložio, koja će biti završena za nekoliko dana", ističe Bobić. Glavni projekat sanacije izradiće Građevinski fakultet, pošto stručnjaci steknu uvid u izveštaj Zavoda za veštačenje. "Biblioteka navodi da su problemi u depou nešto što traje dugo, a što je pogoršano radovima na Platou. Međutim, moguće je i da je u pitanju sleganje terena, koji je prilično loš", kaže arhitekta Đorđe Bobić. "Sleganje čitavog kompleksa mogli su izazvati i radovi na izgradnji tunela za metro koji prolazi upravo ispod biblioteke, i čije se vibracije osećaju i u okolnim stambenim zgradama. Zaista mi se čini da površinski radovi na uređenju Platoa nisu mogli da uzrokuju takvu štetu, ali konačne zaključke ćemo moći da izvedemo tek pošto nedvosmisleno utvrdimo šta je stvarni uzrok".
Gradski arhitekta napominje da je NBS u nadležnosti Ministarstva kulture koje iako obavezno da održava zgradu, godinama nije uložilo ni jedan dinar. Grad je sa svoje strane plaćao sve što je tokom radova na uređenju Vračarskog platoa bilo vezano i za zgradu NBS, kao što je zamena kompletne hidrantske mreže ali i kišnu kanalizaciju oko zgrade NBS, koja ranije nije postojala. Plaćena je i popravka dela pločnika na prilazu biblioteci. "Tokom radova na uređenju Platoa, ustanovljeno je da je spoljašnja hidroizolacija podzemnih depoa potpuno propala. Njenu zamenu finansirao je grad", ukazuje Đorđe Bobić. Pomoćnik ministra Miladin Lukić ni ovog puta nije bio dostupan za izjave. M. Jovanović
Danas se otvara jubilarni beogradski Festival predstava za decu
Deset godina Festića
Predstavom "Snežna kraljica" Hansa Kristijana Andersena u režiji Dušana Murića, u izvođenju Malog pozorišta (domaćina) "Duško Radović", danas u 11 sati otvara se deseti pozorišni Festival predstava za decu - Festić. Do 2. decembra, na sceni "Radović", u dnevnim i popodnevnim terminima predstaviće se ono što je Umetnički savet odabrao iz produkcije dečjih pozorišta iz čitave SCG. "Kada smo, svojevremeno, pre deset godina, pokretali Festival, glavna ideja je bila da zavrtimo točak pozorišne produkcije za decu. Stanje u tom trenutku je bilo više nego zabrinjavajuće. Grad od dva miliona stanovnika imao je tek nekoliko dečjih pozorišta, ali su zato roditeljski džepovi bili preopterećeni plaćanjem karata za svakakve "tezge" koje su izvođene po osnovnim školama u vrlo oskudnim uslovima. Tako su deca bila uskraćena za magiju pozorišne sale i ozbiljnu produkciju. Srećom sada se stanje u dečjem pozorištu popravilo", naveo je, između ostalog, Boško Đorđević - direktor Festivala, u uvodnom delu priče o ovogodišnjem Festiću, dodavši da je i dalje reč o Festivalu najviše okrenutom deci. Jedna od specifičnosti je program "Deca za decu", u kojem se predstavljaju dečje pozorišne trupe. "Festić će u narednim godinama i dalje biti okrenut pre svega domaćem teatru, ali će potencirati i razmenu iskustva sa evropskim dečjim pozorištima. Želja nam je da Festival već od naredne godine postane mesto na kome će inostrani pozorišni stvaraoci, u kojem pravnici pozorišta, direktori Festivala, moći da se upoznaju sa domaćom produkcijom i ostvare eventualnu saradnju putem gostovanja domaćih predstava u inostranstvu", rekao je još Đorđević.
Na programu Festivala danas su i predstave: "Car bumbar" Nenada Veličkovića u režiji Dragoslava Todorovića, NP "Toša Jovanović" iz Zrenjanina (14.30) i "Kosa", mjuzikl čiji su predlošci scenario Miloša Formana i muzika Patrika Mek Dermota, a koji izvodi Dramski studio Nenada Nenadovića iz Beograda, režija Miloš Binković (17.00). Prihod od predstava od 17 sati biće uplaćen u humanitarne svrhe - humanitarnoj organizaciji "Naša Srbija" koja u okviru akcije "Negujmo prave vrednosti" pomaže decu, ratnu siročad. Predstave od 17 sati čine "Deca za decu" segment Festivala, a pet predstava koje se "izdvajaju svojom pozorišnošću, estetikom i dramskom razigranošću", odabrao je selektor Saša Volić. Pre svake predstave održavaće se promocije knjiga Dušanke Bojičić, predsednice "Društva za negovanje lepog ponašanja". Festival se zatvara u četvrtak, 2 decembra u 18 sati, kad se dodeljuju nagrade. Na ovogodišnjem Festiću, kao i ranijih godina, održavaće se dramske radionice čiji će voditelji biti mladi glumci beogradskih pozorišta. Novina je da je broj nagrada sveden na minimum - želja je da se pažnja skrene na pobedničku predstavu o kojoj će odlučivati tročlani žiri - Ljubivoje Ršumović, Zoran Ćirić i Ksenija Krnajski. Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije, Skupština grada Beograda i SO Palilula. J. S. Jovanović
Gostovanje HKD Teatra iz Rijeke u Novom Sadu i Beogradu
U pozorištu je najvažniji glumac
Predstava "Ćelava pjevačica" Ežena Joneska, u izvođenju HKD Teatra iz Rijeke, koju je sinoć imala prilike da vidi novosadska publika, večeras će se igrati u Ateljeu 212 u Beogradu. U pitanju je druga postavka kultne predstave ovog riječkog pozorišta, izmenjena i osvežena nakon 10 godina igranja. Predstavu, i u ovom izdanju, potpisuje Lari Cepia, jedan od najboljih hrvatskih režisera, a u glavnim ulogama pojavljuju se Nenad Šegvić, Zrinka Kolak Fabijan, Zdenko Botić, Edita Karađole, Marija Geml i Damir Orlić.
Kako je rečeno na jučerašnjoj konferenciji za štampu u SNP, koja je bila i svojevrsni svečani povratak umetnika koji su svoje prve glumačke korake pravili u ovdašnjim pozorištima, gostovanje je važno kako bi se videla reakcija druge publike, odnosno "da li i druge sredine, u kojima HKD ne radi, smatraju da je ono što je bilo dobro u Rijeci, dobro i kod njih". Klasika na nov način ili traganje za novim tekstovima ideja je vodilja HKD Teatra koji je osnovan još 1993. kako bi postavio umetnički izazov glumcima.
- U fazi kad se radio redateljski teatar koji je meni strašno išao na živce, a u kojem je bilo savršeno svejedno da li igram ja, vi ili neko drugi, izgubio sam volju da se bavim teatrom na taj način i mislio sam da to napustim ili da napravim nešto drugo. Iz tih razloga sam napravio nešto drugo, jer osobno mislim da je glumac najvažniji u pozorištu, jer kad je loš redatelj, a dobri glumci zna se dogoditi predstava, a bez dobrih glumaca nema predstave - kaže za Danas Nenad Šegvić, osnivač i umetnički direktor HKD Teatra. Pozorište bez stalnog ansambla sa "drugačijim" repertoarom predstavljalo je dodatni izazov i za glumce i publiku, pogotovu sa predstavama u kojima se dotiče gej tematika, što je, prema Šegovićevom rečima bilo prihvaćeno fantastično od strane publike, a povećalo izazov glumcima koji su se prihvatili nečega što na "našim" prostorima nije prihvaćeno. Istovetnu reakciju izazviali su klasici rađeni na nov način, jer se "ni Čehov ni Krleža ne mogu igrati na način od pre 30 ili 50 godina". S. Stefanović
IN MEMORIAM
Jovan Šajnović (1924-2004)
Jovan Šajnović, direktor Opere NP u Beogradu, od 1993. do 1997, rodom Beograđanin, koncertnu karijeru pijaniste započeo je vrlo mlad, kao student profesora Hajeka, ali već posle dvadesete godine oseća da ga privlači rad sa orkestrom. Kompoziciju uči kod Ljubice Marić, dirigovanje kod prof. Vukdragovića. A onda 1946. doznaje da u Zagrebu radi jedan od tri vrhunska berlinska dirigenta, Fric Caum, i bez dvoumljenja nastavlja školovanje kod ovog majstora. Punih trideset sedam godina je u Operi HNK u Zagrebu, u kojoj prolazi put od korepetitora do mesta direktora, na kojem je bio od 1974. do 1979. godine. Početkom osamdesetih se vraća u Beograd, gde postaje direktor Beogradske filharmonije (1984-1989). Pedagoškim radom počinje da se bavi još u Zagrebu, gde je bio profesor na Muzičkoj akademiji a po dolasku u Beograd postaje šef katerde za dirigovanje na FMU i profesor na fakultetu u Prištini. Tokom karijere dirigovao je ansamblima koje je vodio, ali bio je i čest gost operskih i koncertnih kuća širom zemlje i u inostranstvu, od kojih se rado sećao gostovanja u Beču (u Muzik ferajnu), Dablinu, Meksiko Sitiju (sa tamošnjom Filharmonijom). Iako je izbegavao davanje prednosti pojedinim kompozitorima, njegov izbor su uvek bili Vagner, Štraus, Brukner, Reger, i impresionisti na čelu sa Malerom i Šostakovičem.
Komemoracija povodom smrti Jovana Šajnovića, zakazana je za danas u 10 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu - sahrana je istog dana na Novom groblju u 14 sati. K. R.
PUTOVANJA: Putovanje u budućnost - Valensija
Novo predavanje iz serijala "Putovanja: Putovanje u budućnost", biće održano večeras od 19 sati u beogradskoj Galeriji Artget KCB. Autorka serijala i predavač je Nataša Stanić - magistar astrofizike. "Stara i nova Valensija - da li je grad prodao dušu budućnosti?, tema broj 2, priča je o putovanju u Valensiju 2004 - o putovanju iz prošlosti u budućnost. Posle prvog predavanje koje je prisutnima otkrilo šta je Zvezdano oko, na drugom susretu kreće se od daleke prošlosti ovog španskog grada. Nataša Stanić kaže da se trgovi, plaže, katedrale i ulice Valensije osmehnu čim zakoračite u ovaj grad. Progovore o prošlosti, uzmu vas za ruku i povedu u šetnju kroz svoju bogatu istoriju. Kroz video prezentaciju fotografija i kratkih filmova videće se dve Valensije. Autori su Nataša Stanić iz Beograda i Jose Francisco Salgado iz Čikaga. K. R.
Promocija knjige Zorana Simjanovića Simketa
Kako sam postao (i prestao da budem) roker
Promocija knjige "Kako sam postao (i prestao da budem) roker" (Narodna knjiga) autora Zorana Simjanovića Simketa, održana je početkom nedelje u Domu sindikata. Knjiga je objavljena povodom 40 godina od nastanka grupa "Siluete" i "Elipse", što se poklapa i sa istorijom rokenrola u Beogradu. Na koncertu u čast promocije, nastupili su bivši članovi grupa "Elipse", "Siluete", "Valjevski dečaci" kao i Janez Bončina. Zabava se kasnije nastavila u Pogonu beogradskog Doma omladine. J. Č.
ARTIČOKE
ZID MORTAL - bend, u saradnji sa izdavačkom kućom One Records i asocijacijom "Neki rok", promoviasaće svoj drugi album "Svemir i ljudska glupost", večeras u 19 sati u prostorijama Etnografskog muzeja u Beogradu.
KONCERT - učenika MŠ "Dr Vojislav Vučković" i Simfonijskog orkestra Stanislav Binički pod upravom Pavla Medakovića, večeras u 20 sati u Svečanoj sali Centralnog kluba VSCG u Beogradu. Ulaz je slobodan.
OTVORENI RAZGOVOR SA POVODOM - "Ima li Bistrih potoka", danas u 12 sati u Salonu muzeja savremene umetnosti. O opstanku Bistirh potoka govore Branislava Anđelković, Kosta Bogdanović, Gordana Brun, Jovan Ćirilov, Jerko Denegri, Puriša Đorđević, Božidar Mandić, Raša Popov, Ljubivoje Ršumović i Irina Subotić.
DANI KNJIŽEVNE OPŠTINE VRŠAC - u Biblioteci grada Beograda, danas u podne u Vukovoj sali: Predstavljanje knjige Vladimira Holana "Noć sa Hamletom". Govore Biserka Rajčić i Petru Krdu, pesme čita glumica Tanja Divnić, specijalna gošća je Jelena Mojsovski, ataše za kulturu Republike Češke u SCG.
KNJIŽEVNO VEČE - "Tajna veza Duška Trifunovića", povodom 50 godina umetnikovog rada, večeras u 19.30 sati u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.
ROMAN - "ISKUŠENIK" MARINE BOŽOVIĆ, BIĆE PREDSTAVLJEN VEČERAS U 18 SATI U BEOGRADSKOM UPC "VUK KARADŽIĆ"
FOTOGRAFIJE - Stevana Petea, foto-amatera prve klase, od večeras u 20 sati u Galeriji Doma učenika srednjih škola u Somboru. Izložbu će otvoriti Branimir PLAVŠIĆ, novinar iz Sombora. Đ. K.
Copyright © 2002 Danas - preduzeće za novinsko izdavačku delatnost DAN GRAF d.o.o.
naslovna događaj dana dijalog ekonomija evropa terazije globus hronika vojvodina kultura sport dežurna feljton periskop tvprogram
  SADRŽAJ  
Kengur skače i van zemlje

Najposećenija manifestacija u gradu

Na kraju domaći filmovi

Probrani muzičari

Ministarstvo kulture "reaguje dopisima", od novca ni traga

Deset godina Festića

U pozorištu je najvažniji glumac

Jovan Šajnović (1924-2004)

PUTOVANJA: Putovanje u budućnost - Valensija

Kako sam postao (i prestao da budem) roker