KRVAVI TRAGOVI ALBANSKIH OTMICA - 1. deo
Vapaji bez nade
09.05.2002
PIŠU: Dragana Zečević i Milena Marković
PRIZREN 16.jun, 1999. godine. Karađorđeva ulica. Starica Borka Stanković, sa devetomesečnim unukom Milošem pošla u prodavnicu po mleko.
- Ne dam dete. Pomagajte komšije - čuo se Borkinv risak i plač bebe. Sve se dogodilo u trenu. Na trotoaru ostalo prosuto mleko i cipelice broj 29 i bakina marama. Nebo je tog jutra nad Prizrenom bilo kao staklo. Vojska se povlačila sa granice. Od tada od starice i njenog unuka, ni traga.
Maj, iste godine. Priština. Sirene ogalsile kratak prestanak napada NATO aviona. Trgodišnja devojčica Aleksandra Živić povela lutku u šetnju. Nije se vratila. Četiri meseca, kasnije, 7.septembra u istom gradu otet trogodišnji Nikola Gligorijević. Gligorijevići nikada, nikome nisu smetali. Sasvima uvek lepo. Nikome ništa dužni. Ko im je i zašto oteo sina ni danas nemaju odgovor.
Selo Zlopek, kod Peći. Porodica Radević rešila da ostane, dok su mnogi napuštali ognjišta. Najmlađi u Radevićima, Miloš (5) nestao je bez glasa. pas nije prestajao da laje. Odjeknuo je rafal. Otmičari su ubili psa. O dečaku se od tada ništa ne zna.
NI IVANA NI DRAGANA
Lov na srpsku decu na Kosovu si Metohiji počeo je sa prvim NATO bombama. Na meti otmičara deca su bila i posle prestanka rata. Kidnapovanja su nastavljena i kada su "mir" na Kosmetu uspostavljali vojnici KFOR. Prema podacima Udruženja koje traga za nestalim Srbima, 26.toro dece završilo je u kanxama otmičara.
Dragana i Milorad Majstorović iz Prištine, sa sinovima Nikolom i Ivanom i posle povlačenja vojske i policije ostali su u svojoj kući u naselju Kičma u Prištini. Dragana, medicinska sestra, u Opštoj bolnici.
Majstorovići u svojoj kući nisu dugo izdržali.Albanci su im pretili, razvaljivali vrata. Plašili su se za sinove. Preselili su se us Kosovo Polje, kod Draganinih roditelja, a odatle u Leskovac, gde je Dragana dobila posao. Decu je uvek nešto vuklo nazad u Prištinu. Ivan je imao sedamnaest godina. Vratio se u Kosovo Polje po dokumetna d au Leskovcu nastavi srednju školu. Iz Kosova Polja, ne čekajući pratnju do konvoja koji je kretao ispred kasarne "kosovski junaci" u Prištini, Ivan je sa Draganom Stevanovićem krenuo "jugom" da ne zakasne. Ni Dragan, ni Ivan nisu stigli do konvoja. Tada počinje vreme pakla za njihove porodice.
- Ne znam više gde sve nisam tražila sina - priča Dragana Majstorović, Ivanova majka. - Sve sam pokušala. Ništa. Gde mi je dete, je li živo. Bilo šta da saznam, svaki pokušaj bio je bezuspešan.
Ne broji Dragana više ni kilometre, ni susrete sa svima koji bi mogli da joj pokažu put Ivanovog nestanka.
- Razgovarala bih i sa crnim đavlom - kaže majka, nema cene koju ne bih platila samo da mi vrate dete.
Tri godine bez traga Ivanu Majustoroviću. Tri godine bez glasa. Pokušali su da pomognu i Albanci. Dragana je saznala da joj je sin na prisilnom radu u Đakovici. Uveravali su je da su ga videli na izgradnji puta Đakovica - Peć...Bili su "sigurni" da je baš on radio an obnovi albanskih kuća u Prizrenu...Da je u jednom od logora...A Ivana nigde.
- Onda su se javili Albanci (Dragana ne želi da ih imenuje) i tražili da im u zalog za sina nađemo i vratimo oteti auto "askonu" - seća se Dragana Majstorović. - Verovali smo i krenuli u potragu za autom. Pronašli smo ga, otkrili i vratili vlasniku. O Ivanu ništa nismo saznali.
Dete je simbol svih vremena i merilo svega postojećeg u životu, kaže pesma. Srpsko dete na Kosmetu od početka NATO agresije, do danas, svedok je tragedije i bol za opomenu.
Ana Takić (6) oteta je u Prizrenu. Otmičari grupa naoružanih albanaca u uniformi OVK. Kraj leta, 1999. za Takiće počinju dani večnsoti. Taganje za devojčicom je bezuspešno. Polovinom septembra, iste godine, pronađeno je njeno unakaženo telo.
SANJAM SINA SLOBODANA
Četvoro dece Sekulića iz Prištine, kidnapovano je sa roditeljima. Najstarija Dragana imala je deset godina. Drugi po redu, Lazar, tek napunio osam, Bogdan dve godine mlađi od Lazara, a Nevena...Ona je imala tek dve i po.
Šutaković Nedeljko iz Đakovice preko noći je osedeo. Albanci su mu kidnapovali tri sina. Najstariji Aleksandar nije ni proslavio punolestvo. Đorđe je tek zakoračio u šesnaestu, a Radovan u desetu godinu.Radovan bio radost Nedeljkova. Otac nikada nije sazano gde su mu deca. Zna gde ih je ostavio, kad je krenuo na posao. Ostavio ih u kući gde su i rođeni, u đakovici. U Đakovici su namerili i da ostanu.
Selo Dubovik, kod Dečana, 13.juna 1999.godine. Tek minulo podne. Odozgo upekla zvezda. Odozdo vreo asfalt. Milan vuković (17) krenuo u Peć, majci po lekove. Nije se vratio.
Nebojšu Kovačevića, Milanovog vršnjaka, iz Prištine, Albanci kidanpovali 22.juna. O njemu se nikada ništa nije saznalo.
Slobodan Pejčinović (17) kidnapovan 19.avgusta u Prištini 1999.godine. Komšije Albanci ubedili ga da bi bilo bolje da se sklone u Crnu Goru. Treći dan bobmardovanja. Tri puta su komšije tražile Slobodana. Majka Desanka, kao da je slutila nesreću, od sina krije da mu komšije nude utočište u Crnoj Gori. Ipak je pošao sa njima. Majka o sinu nikada ništa nije saznala. Slobodan je bio učenik srednje tehničke škole u Peći.
- Komšija Albanac me uveravao da mi je sin živ i da ništa više ne sme da mi kaže - priča Slobodanov otac Milorad. - Svuda sam ga traži, do posledsnje trunke snage. I ništa. Snjam ga. Traži pomoć. Budim se us groznici. Gde mi je sin, ljudi, ako išta znate, pomozite mi da ga nađem.
Opteruša kod Orahovca od početka 89.godine na udaru terorista. Srbi ne razmišljaju da se sele. Napadi su sve jači. Noć između 17. i 18.jula. Prst pred okom ne vidiš. BoĐanići na nogama. U dvorištu vide Albance. Neko je zvao po imenu Mladena Božanića, domaćina, da izađe. Supruga mu stala na vrata. Raširila ruke, kao na krstu.
- Ne izlazi, preklinjem te - molila je muža. - Odvešće nam sinove.
Mladen je otvorio.Zašto bi baš njegoe sinove odveli. Dragica priča:
- Neko je presekao struju. Odjeknula je eksplozija. Videla sam sina oblivenog krvlju. Nismo mogli da se odbranimo.
Pred zoru, teroristi su odveli 16.godišnjeg nemanju, njegovog oca Mladena, strica Božidara i Nemanjinog brata od strica Novicu.
Dragica na grudi privila Nemanjinu košulju. I fotografiju.
- To mije ostalo od čeda - kaže tiho.
OTETA IZ NARUČJA
MEĐU kidanpovanom srpskom decom na Kosmetu ima i mališana, iz drugih nealbanskih zajednica. Džemo Ujkić (17) iz Gornjse Roženice kod Murina kidnapovan je 28. juna 1999. Devojčice (Romi) Kastrati Samira (šestomesečna beba) i njena sestra Marijeta (17) izPrištine otete su zajedno.Samira je bila u naručju sestre.
Nastavlja se
|
