Naši prijatelji:

www.vojvodina.co.yu

www.vojvodina.com

www.artagazin.co.yu

Milorad Grujić

RAŠA POPOV, NJIM SAMIM

Jedan od apsolutno najfinijih ljudi koje sam imao sreću da upoznam je gospodin Raša Popov.
Namerno kažem gospodin, nikako ni pomodno ni posprdno, s obzirom na činjenicu da je čitavog života išao granicom s koje se uvek najlakše sklizne onamo gde gospodstva nikakvog i nikada nema. Nema gospodstva u javnom kerebečenju, izmotavanju, predstavljanju najneobičnijih stvari i pojava na svetu, u sveznanju sačinjenom od paradoksa, čudaštva, podsmeha i jedne specijalne vrste estrade u kojoj su pomešani poezija, nauke, ironija, filozofija i švotanje, oneobičavanje i pojednostavljivanje, komplikovanje i fantastične promene perspektive.
Ali je kroz sve to Raša Popov prošao neoštećen i ostao na nekoj distanci izvanredno šarmantan gospodin, primeran i uzorit za našu skromnu i manje-više nezanimljivu savremenu kulturu, posebno književnost. Živa i pokretna enciklopedija koja se trošila i habala po našem zabačenom i skučenom svetu kako bi makar i neznatno zabavila sebe i svoju okolinu, za šta je potrebna nepojamna nesebičnost, on se bez ostatka davao svemu i svačemu što mu je u životu nailazilo, posvećivao se zaludicama i besposlicama u kojima niko nije mogao pre njega da pronađe bilo šta zanimljivo, otkrivao i pronalazio tamo gde su ostali videli pustinju ili zatvoren rudnik, i podsticao i sebe i sve nas da vidimo više i bolje i odbranimo se od sveopšte hipokrizije, dosade i mrzovolje, laži, predrasuda, zabluda, obmana i trivijalnosti.
Ko je i odakle nam dolazi taj gospodin Raša Popov?
Rođen je 26. juna 1933. godine u Mokrinu, na severu Banata. Po sopstvenom svedočenju za njegov život su važni: mokrinski mlinovi i crkva, bečkerečki Begej između dva mosta i kuca u Maršala Tita 31 u Zrenjaninu, novosadski bećar-štrand i đačko igralište. Razume se, ne jedino to. Ali, najpre to.
U jesen 1952. godine iz Novog Sada gde je završio gimnaziju odlazi u Beograd. Tamo je besneo spor o modernizmu u poeziji. On se zasukanih rukava i zažaren bacio u vatru javnog života gledajući da obavlja posao zbog kojeg je na ovom svetu: da demistifikuje, da osveži, da dokaže, da stvori jedno razuđeno i razbacano na sve strane pre svega književno delo koje da se sakupi i objasni zahtevaće bataljone istraživača, klasifikatora, tumača i kritičara, koji će se neprekidno zbunjivati što nikako da dokrajče posao koji će im se na početku činiti sladak i lak. Jer, počeće od svega nekoliko knjiga poezije: DVA OKA, objavljene u "Nolitu" 1963, GVOZDENI MAGARAC, u Književnoj opštini Vršac 1976, ŽABAC KOJI NE ZNA DA ĆUTI, U "Dnevniku" 1987, TRULEŽ ZGLAVE, Književne zajednice Novog Sada i Kikinde, 1991, dve drame iz 1958. i 1960. godine ORMAN OD ISTORIJSKOG ZNAČAJA i NOVI ČOVEK NA CVETNOM TRGU koje su igrane 1962. godine, da bi ova druga do dana današnjeg ostala zabranjena, a završiće (ako će ikako završiti) s prekopavanjem po novinama i časopisima gde je objavljeno na stotine njegovih tekstova, po dokumentacijama radija i televizija gde je rasuo fantastične niske svojih bisera kojima se tragovi gube na tavanima i u podrumima naših nesrećnih diskontinuiteta u razvoju društva.
No, jedna će im stvar ipak biti lako dostupna, a ne nevažna za stvaralaštvo Raše Popova. To su njegovi uvodni tekstovi i drugi prilozi za knjige Pčese. Od samog početka izlaženja Pčesinih tematskih godišnjaka Raša Popov ne propušta nijedan, jer mu nijedna tema, ni inače, nije strana, i o svakoj ima on sopstveni ili kakav tuđi doživljaj, posebnu priču, originalan zapis, prigodno čuđenje ili do sada nesačinjen opis. Ovi su tekstovi kroz sve ove godine davali i onaj specifican ton kojim su Pčesina izdanja obeležena i razlikuju se od svega izdavanog u Vojvodini. Možda je Raša Popov kao jedan od sasvim retkih pisaca koji ima dar da oseti inovaciju bio i jedini koji je video unapred da se stvar neće završiti ni na bagremu i dudu, niti na konju i žitu, već da će vrlo brzo doći do crkve i groblja, a vratiti se komšiluku, salašima, Ciganima i detinjstvu. Dalekovidost pesnika još jednom je lako ustanovljiva kod Raše Popova. To je on, njim samim. Dalekovidi gospodin, Raša Popov.