Slobodan
Vujanović,
POSLEDNJA SMRT FRENKIJA SUZICE
reditelj:
Kokan Mladenović
scenograf: Marija Kalabić
kostimograf: Marina Sremac
kompozitor: Marko Grubić
korepetitor: Svetozar Saša Kovačević
produkcija i aranžmani muzike: Marko Nježić i Marko Grubić
u predstavi korišćena pesma Čemu služe roditelji,
muzika i aranžman: Arsen Dedić, tekst: Zvonimir Golob
igraju:
Petar,
otac, 33 - Marko Marković
Sanja, majka, 26 - Kristina Radenković
Marija, čerka, 8 - Milijana Makević
Marko, sin, 7 - Branislav Jerković
Frenki, sin, 6 - Bogomir Đordević
Dečak, 6 - Aleksandar Birvalski
premijera:
25. novembar 2006.
O
sebi. I drugim stvarima.
Uh...
Danima sam razmišljao šta to da napišem o sebi ili o ovom
komadu, a što bi unapredilo Vaše razumevanje večerašnje
predstave. Na kraju sam taj plast "buke i tišine"
sveo na nekoliko stvari. Ja se u životu bavim stvarima čija
je svrha da se ljudi, koliko to može više, izbace iz koloseka
svakodnevnice, jer samo sa te distance mogu da vide sa kim
i kako žive. Ne radim na tome dovoljno, i zato i ne živim
najbolje kako bih mogao. Priznajem. Komad Poslednja
smrt Frenkija Suzice, shvatam to sada, dok pišem svoju
novu dramu, jeste drugi deo trilogije o "deci-duhovima"
- nemim posmatračima i utišanim akterima života u Srbiji.
Njihova je uloga da trpe, jer su mali i nemaju izbora, one
- koji su veliki, a i dalje misle da nemaju izbora. Meni
se čini, a možda i Vama, da je pozorište u Srbiji kao "bingo
lutrija" - jedna predvidljiva razonoda u kojoj dobijaju
samo oni koji imaju srece, uglavnom slučajno i bez razloga,
neretko namenjena "baba-tetka" populaciji koja
misli da od pozorišnih predstava traži i dobija "višu"
umetnost. Poslednja smrt Frenkija Suzice je zato
komad, a i svaka njegova predstava, pre svega namenjen tatama,
mamama i njihovoj deci! I sad, iako bi moja mama volela
da svet podsetim na njenu ulogu u mom odrastanju (što nisam
ucinio prilikom beogradske premijere), ja svoj deo večerašnje
predstave, ipak, posvećujem mom jednogodišnjem bratancu
Mateji, u nadi da će njegovi roditelji, kao i roditelji
sve ostale dece u Srbiji, UVEK biti svesni da on ima samo
onoliko izbora koliko mu oni pruže. Hvala Vam na pažnji.
Slobodan Vujanović
"Predstava
reditelja Kokana Mladenovića, ostvarena je vrlo tetralno,
sa jasnom, neophodnom distancom prema likovima, koja se
gradi na različite načine. Predstava počinje i završava
se svečanim, stilizovano rezigniranim pevanjem pesme Čemu
služe roditelji Arsena Dedića, u kojem učestvuju svi
glumci, dok istovremeno lupaju u šerpe, mlataraju čekićima...
Putem ove vrste neozbiljnosti na samom početku se uspostavlja
ironičan odnos prema njihovoj igri. Scenografija je realizovana
u ironičnom stilu pop-arta. (...) Likovi dece, Marije (Milijana
Makević), Marka (Branislav Jerković) i Frenkija (Bogomir
Đorđević), koncipirani su adekvatno i efektno, izrazito
karikaturalno i prenaglašeno infantilno. Činjenica da najstariji
glumac igra najmlađe dete, Frenkija, takođe služi u isticanju
uslovnosti, odnosno stvaranju distance koja podrazumeva
kritičko preispitivanje njihove igre."
Ana Tasić, Politika
Splav Srbija
Predstava somborskog pozorišta
Poslednja smrt Frenkija Suzice, uspešno se bavi
dogadajima iz neposredne prošlosti. Ono što se u ovakvim
ostvarenjima često ispostavlja kao velika prepreka - kako
izaći na kraj sa takozvanim sirovim materijalom iz neposredne
stvarnosti - u ovakvoj predstavi nije bio problem. Pisac
Slobodan Vujanović je to pitanje rešio takozvanom obrnutom
perspektivom. On je o kraju prošlog veka, i o onome čega
se nerado sećamo (besparica, plate od pet maraka, hiperinflacija,
urušavanje svih vrednosti...) govorio iz obrnute, dečije
perspektive. Bedu u Srbiji devedesetih Vujanović precizno
opisuje kroz doživljaj dece. S obzirom na to da ovako postavljena
situacija pati od patetike, pisac rešenja nalazi u onoj
vrsti otklona sličnoj Beninjiju i njegovoj refleksiji zla.
Kako raste beda roditelja (otac ostaje bez posla, majka
pocinje da zaraduje baveci se prostitucijom), kako raste
njihovo uverenje da spas za decu treba potražiti u njihovoj
smrti, tako oni, i roditelji i deca, postaju sve duhovitiji
i šarmantniji stanovnici uklete zemlje čije su šanse da
prežive sve manje. Stoga je reditelj Kokan Mladenović pred
sobom imao veoma težak zadatak: kako publici prodati sliku
njene sopstvene nesreće, na koji način tu nepodnošljivu
priču učiniti podnošljivom i u koju formu upakovati nemoguć
sadržaj ove priće.
Najveću pomoć za dostizanje cilja imao je od članova podmlađenog
ansambla - Kristine Radenković, Milijane Makević i Branislava
Jerkovića - predvodenog veteranom Bogomirom Đorđevićem u
izuzetnoj ulozi Frenkija Suzice, najmlađeg davljenika na
splavu zvanom Srbija devedesetih.
Željko Jovanović, Blic
