ЖУПАНИЈСКА ПАЛАТА

Самом својом наменом административног седишта Торонталске жупаније, Жупанијска палата, данас зграда Скупштине општине Зрењанин, захтевала је репрезентативан простор, димензије и обраду. Сва три услова су, у овом случају, задовољена. Својим волуменом она је омеђила целину западне стране пространог трга, док је елеганцијом архитектонске композиције дала поуздан печат амбијенту. Рушена, наново грађена и дограђивана, палата је свој коначни облик добила 1887. године. Наиме, за потребе проширене Торонталске жупаније дотадашња управна зграда (саграђена 1816. године према нацртима инжењера Јосипа Фишера) постала је претесна. Тадашњи градски оци прихватају планове већ увелико афирмисаних мађарских архитеката Ђуле Партоша (1845-1916) и Едена Лехнера (1845- 1914), потоњег творца мађарске варијанте сецесије и архитекте чувеног Музеја за примењену уметност и Палату поштанске штедионице у Будимпешти. Неке поуздане аналогије наводе на помисао да је и Леополд Баумхорн, архитекта зрењанинске синагоге, учествовао у формирању изгледа ове палате. Познато је такође име извођача радова. Био је то инжењер Роберт Барч из Будимпеште. Градња је започета у лето 1885. године. Посао се састојао у ремоделацији средишњег постојећег дела и доградњи бочних крила. Зграда је такође добила и модерне инсталације у виду парног грејања и електричног осветљења. Приликом ископавања темеља откривени су остаци зидина тврђаве, глинено посуђе, метални предмети и стари новац. Тиме је и археолошки потврђено да је на овом месту раније постојала бечкеречка тврђава. Данас смо у могућности да ову грађевину сагледамо у неизмењеном облику, онаквом каквом су је видели и наши суграђани крајем прошлог века. Обузети смо притом идентичним утисцима о њеној лепоти, што надмоћно говори о вредностима њене архитектуре. Идеја архитеката је била јасна и проверена: централни ризалит, најбогатије обрађени део зграде, имао је доминантну улогу у целокупној композицији. Његов декоративни украс је појачан ефектном куполом, снажно урезаном волутом тимпанона и затвореним балконом. Барокна сећања су ослободила фасаде строгости, учинила их гипким и подесним за игру светлости и сенки. Ипак, и у тој разиграности лепота је пронађена у осећању мере. Централном, рустично обрађеном делу, придодате су смирене, глатко обрађене бочне фасаде. Живописност целокупног утиска заокружена је разуђеном и развијеном кровном масом са обојеним фајансним црепом као покривачем. Унутрашњост палате не заостаје у својој репрезентативности за спољашњим изгледом. Године 1902. на крову десног крила зграде избио је пожар који је захватио и централни кров, те се торањ срушио и пропао у велику салу. Исте године су постављени и часовници. Витражи у прозорима на степеништу изграђени су посебним прилозима кнезова, грофова и барона чији су грбови постављени у њима. У изузетно репрезентативној Великој сали и осталим дворанама донешене су све одлуке важне за развој града. Од 1950. године у њој је смештена Скупштина општине Зрењанин.

преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде