ŽIVOTNA PRIČA
SRBOLJUB ŽIVANOVIĆ - ANTROPOLOG


Jasenovac je i danas moja noćna mora

Bio je član komisije koja je 1964. utvrdila da je u zloglasnom logoru smrti stradalo više od 700.000 ljudi, posle čega je morao da napusti zemlju. Mnogo godina kasnije opet se zamerio političarima i moćnicima kada je demantovao da su zemni ostaci, nađeni u Manasiji, despota Stefana Lazarevića

Dva su povoda zbog kojih je profesor Srboljub Živanović, direktor Evropskog instituta za proučavanje drevnih Slovena u Londonu, stigao u Srbiju iz prestonice Velike Britanije. Prvi je bura koja i dalje traje posle izjave arheologa da su u manastiru Manasija nađeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića, a drugi je međunarodni skup o zloglasnom logoru Jasenovac koji se održava ovih dana u Banjaluci. Ono što profesor Živanović ima da kaže na obe teme veoma je važno. Kao antropolog svetskog glasa i stručnjak koji je svojevremeno učestvovao u identifikovanju moštiju despota Stefana, osetio je potrebu da se uključi u tu raspravu, ali i na bilo koju temu oko Jasenovca, jer je profesor Živanović bio član komisije koja je 1964. godine utvrđivala broj stradalih u ovom logoru smrti.

- Zbog Jasenovca sam morao svojevremeno da napustim Srbiju, odnosno Jugoslaviju, i ceo radni vek provedem u svetu -započinje svoju zanimljivu životnu priču profesor Živanović. - Tadašnja vlast nije htela da se u Jasenovcu bilo šta radi, ali je pritisak boraca i preživelih logoraša bio tako veliki da je na kraju oformljena komisija za utvrđivanje broja stradalih u logoru smrti. Tada sam bio asistent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Profesor Živanović je završio Medicinski fakultet u Beogradu 1959. godine i ostao tu da radi na mestu asistenta na Anatomskom institutu. U vreme osnivanja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prelazi tamo na mesto asistenta u Zavodu za anatomiju i tu je 1964. odbranio i doktorat iz medicinskih nauka. U to vreme bio je najmlađi lekar sa tim zvanjem u zemlji.

- Taman mi je sve krenulo kako treba te godine, ali stiže me kazna zbog Jasenovca - nastavlja priču profesor Živanović. - Ponavljam, vlast se protivila tim istraživanjima, ali su borci i preživeli logoraši hteli da se konačno utvrdi koliko je ljudi završilo u tom logoru.

Dečje lobanje opominju


Kameni cvet u Jasenovcu
Naš sagovornik podvlači da je veoma bitno kako je sve rađeno zbog kasnijih, pa i danas, pokušaja da se taj broj smanji čak i deset puta.

- Pre nego što smo mi izašli na teren, profesor sudske medicine u Ljubljani, sećam se samo da se prezivao Šercelj, vadio je uzorke na terenu da bi ograničio masovne grobnice. Posle smo angažovali arheologa Zdravka Marića iz Zemaljskog muzeja u Sarajevu da stručno otvori sonde na tim masovnim grobnicama. Ja sam pre toga boravio u Aušvicu gde sam se upoznao sa načinima na koji su tamo utvrđivali broj stradalih. Hteli smo, sa ostalim članovima komisije, da to što uradimo ima istinsku težinu i vrednost, da cifra koju objavimo bude najpribližnija stvarnom broju stradalih. Jer, i tada smo znali da se tačan broj stradalih nikada neće utvrditi. I danas, posle toliko vremena, tvrdim da je u Jasenovcu stradalo mnogo više od 700.000 ljudi koliko smo mi rekli da je pobijeno.

Rad na terenu nije bio nimalo lak, seća se naš sagovornik. Bili su svesni da im je glava u torbi, da mrak može da ih proguta, udarili su bili na bratstvo i jedinstvo, ali su ih, kako profesor Živanović kaže, na istinu obavezivale polomljene dečje lobanje koje su svakodnevno držali u rukama.

- U radu nam je mnogo pomogao profesor sudske medicine Ante Premer, koji je kao komunista sve vreme bio zatočen u logoru i čiji su saveti i kao stručnjaka i kao očevica bili dragoceni - kaže profesor Živanović. - Tokom iskopavanja, odnosno uzimanja uzoraka, ponavljam samo u masovnim grobnicama utvrdili smo da se na površini od dva metra kvadratna nalaze ostaci u proseku 27 osoba. Kada se taj broj pomnoži sa površinom masovnih grobnica dođe se do broja od 700.000. Naravno, tu nisu uračunati nesrećnici koji su bačeni u Savu, niti oni koji su od sredine 1942. do oslobođenja spaljeni u pećima. Dakle, naš izveštaj kaže da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 Srba, oko 23.000 Jevreja, oko 80.000 Roma i još nekoliko hiljada ostalih zatočenika.

Nije bilo lako, nastavlja priču naš sagovornik, ali su svi članovi komisije bili rešeni da kažu ono što su videli u logoru. Svake večeri pisali su izveštaj u više primeraka, a onda su ih potpisivali svi članovi komisije.

- I danas, posle više od četiri decenije, naježim se kad se setim na šta smo sve nailazili u tim istraživanjima - priseća se profesor Živanović. - Smrskane dečje lobanje i danas sanjam. Nalazili smo unutra mozak, golim okom se videlo krvarenje, tragovi udaraca, razbijanja. Sve to smo slali u LJubljanu, ali izveštaji nikada nisu stigli. Te lobanje koje sam držao u rukama tako su me pritiskale da sam tada rešio da čitav život govorim umesto njih. I ne samo ta deca, već i sve žrtve, a naročito onih dvadeset odsto od ukupnog broja koji su živi bacani u rake da im muke što duže traju. Strašno. Jasenovac je i danas moja noćna mora.

Stiže kazna


Grob u kojem su navodno nađeni zemni ostaci despota Stefana
Ubrzo po završetku radova profesor Živanović je na sopstvenoj koži osetio kako prolaze oni koji udaraju na bratstvo i jedinstvo. To što mu ekskluzivni intervju, koji su sami tražili u "Ilustrovanoj Politici", nikad nije objavljen, nije ga toliko pogodilo jer je znao da su mediji tada bili pod kontrolom vlasti, ali nije ni slutio da će taj izveštaj iz Jasenovca biti pod embargom bezmalo tri decenije i da će svetlost dana ugledati prvi put tek 1992. godine.

- Napredovanje u struci mi je zaustavljeno, dobijao sam drugarske savete da potražim drugi posao, pa i drugu zemlju -priča profesor Živanović. - Shvatio sam šta mi valja činiti, pa sam se 1965. godine prijavio na međunarodni konkurs i ubrzo su me primili za redovnog docenta na Makerere univerzitetu u Kampali. Tamo sam nastavio sa napredovanjem u struci, dobio mnogobrojna međunarodna priznanja, ali sam, iskreno, žalio za mojim Zemunom. Hteo sam da se vratim.

Hteo je, ali nije mogao. "Gresi" su mu, očigledno, bili preveliki. Niko nigde nije hteo da ga primi na posao.

- Bila je to 1968. godina - priča profesor Živanović. -Dobio sam tada poziv sa Medicinskog koledža u Londonu da dođem tamo i predajem. Bila mi je čast, jer je reč o najstarijoj medicinskoj i naučnoistraživačkoj ustanovi koja neprekidno radi od 1123. godine. Za gotovo dve decenije, koliko sam tamo proveo, postao sam, bar je tako zapisano u njihovim knjigama, jedan od najuglednijih naučnika i istraživača.

A onda, kad se najmanje nadao, stigao je taj uvek željeni poziv iz zemlje. Tadašnje rukovodstvo Vojvodine poslalo mu je dopis da bi volelo da im pomogne da se nastava na Medicinskom fakultetu podigne na viši nivo.

- Iskreno sam se radovao - nastavlja naš sagovornik. - Bio sam redovni profesor anatomije, imao veliko iskustvo, dobro je išlo u nastavi, ali su onda stigle devedesete. Nemiri i blizina rata koju sam osećao naterali su me da ponovo razmislim o mirnijoj luci.

Antropologijom je profesor Živanović počeo da se bavi još kao student, kasnije se usavršavao, pa je ponuda da rad nastavi u dalekoj Papui Novoj Gvineji bila pravi izazov. Vreme je, kako kaže, za žitelje duboko u unutrašnjosti ostrva tamo bilo zaustavljeno još pre nekoliko hiljada godina.

- U Boroko, glavni grad, stigao sam 1991 - kaže profesor Živanović. - Predavao sam anatomiju i antropologiju na Medicinskom fakultetu. Odatle sam, posle tri godine, otišao u Harare gde sam na Medicinskom fakultetu predavao iste predmete.

Tri godine je profesor Živanović ostao u Zimbabveu, odakle ponovo odlazi u London. Penzionisao se i sada je u tom gradu direktor Instituta za proučavanje drevnih Slovena.

I igumanija ljuta

- Preživeo sam pritiske zbog Jasenovca, preživeću i ovo sve što se događa oko moštiju despota Stefana Lazarevića i zbog čega sam, takođe, stigao u Beograd - prelazi na drugu temu profesor Živanović. - Opet su tu moćnici, nekakva politika.

U Manasiji je pokopan Stefanov brat Vuk, a u Koporu (levo) pohranjene su mošti despota Stefana Lazarevića

Sve je počelo kada su prošle godine arheolozi objavili da su prilikom iskopavanja u crkvi manastira Manasija nađeni zemni ostaci ktitora manastira despota Stefana Lazarevića. DNK analizom sa tog skeleta i sa moštiju svetog cara Lazara utvrđeno je da je reč o ocu i sinu. To je nekim bio dovoljan dokaz da je reč o despotu Stefanu, iako njegove mošti počivaju u manastiru Koporinu.

- Mnogi su mi se tada obratili i ja sam poslao pismo u kojem objašnjavam da je u Koporinu ispod ktitorske freske 1977. godine nađen grob i da sam na poziv patrijarha Germana tada došao da uradim istraživanja. Multidisciplinarna analiza u Londonu i Beogradu završena je 1983. godine i potvrđeno je da je reč o zemnim ostacima svetog Despota. Crkva je mošti priznala 1989, položene su u ćivot i njihovom prenosu prisustvovao je i patrijarh Pavle, tada episkop raško-prizrenski.

Očigledno da je takvom izjavom profesor Živanović mnogima poremetio planove.

Napali su ga iz svih oruđa, pa je on, da bi odbranio svoju stručnost, došao u Srbiju.

- Neverovatno kako su me dočekali zagovornici teorije da su u Manasiji nađeni ostaci despota Stefana - priča profesor Živanović. - Igumanija u Manasiji je odbila da mi pokaže skelet, a episkop braničevski Ignjatije nije dao odborenje da se uradi DNK analiza moštiju iz Koporina čime bi se razrešile sve dileme. Čudi me da su i čelni ljudi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ovaj nalaz najavili kao senzaciju. Nema sumnje, ovde ima malo struke, a mnogo nekih isprepletanih interesa. Čijih i kakvih, videće se. Tvrdim, u Manasiji leže posmrtni ostaci Stefanovog mlađeg brata Vuka kojem su Turci 2. jula 1410. godine odsekli glavu. Uostalom, glava pokojnika u ovom grobu i jeste nađena položena kraj tela.

Profesor Živanović uskoro putuje u Banjaluku gde će učestvovati u ime Velike Britanije kao član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. NJegov rad o metodama ubijanja u Jasenovcu je, kaže, ispunjenje samo dela obaveza koje ima prema onim dečjim glavama šti ih držao u rukama 1964. godine.

Ognjan RADULOVIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ



VRATI NA NASLOVNU STRANU