Телефони
034 33 58 23
034 33 58 24
(+381) 34 33 58 23

Факс
034 33 20 31

pozoristetjv@eunet.yu

Билетарница
18-20.30
034 33 20 63
063 80 19 36 8
design by TRIANGLON
 

Јоаким Вујић (1772-1847) писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско-србског театра у Крагујевцу 1835/36 године


Поникло у време борбе за националну независност и у периоду када су постављени темељи културном животу у Србији, позориште у Крагујевцу делило је судбину свог народа, одржавајући континуитет преко разних дружина и позоришних формација. Обновљено после II светског рата, постало је најотворенија културна институција града чије се деловање осећало у ужој и широј средини.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље. Театар у Крагујевцу који је носио име оснивача првог српског театра Јоакима Вујића, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

Хатишерифом од 1830. и1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића , Гимназија, Књажеско-србски театар, Књажеско-србска банда коју оснива Јозеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског , музеј, библиотека, Суд крагијевачки , болница, прва апотека. То је условило долазак учених Срба из Војводине који ће у Крагујевцу започети пионирски рад на културно-просветном пољу.
У Крагујевцу прве позоришне представе помињу се 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић . На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл , поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. Позоришну публику сачињавали су кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

После престанка рада Кнежевог театра 1836. године позоришну традицију наставља Атанасије Николић обнављањем театра у јесен 1840. године. Театар приказује комаде које је писао, режирао и у којима је био један од глумаца Атанасије Николић. Са пресељењем престонице у Београд 1841. сели се и Театар који наставља рад у такозваном Театру на Ђумруку.


Средином 19. века у Крагујевцу је основано Добровољачко позоришно друштво које, поред читалаштва, окупља интелигенцију, омладину, занатлије и трговце, дајући импулс културно-просветном животу у Крагујевцу за дужи временски период. Његова активност поклапа се са периодом економског и друштвеног успона Крагујевца који настаје оснивањем Тополивнице, када долази велики број домаћих и страних стручњака и мајстора.

Друштво је најактивније 60-тих година 19. века у време Омладинског покрета када је и гостовало у Београду у част скупштине Уједињене омладине србске. Имало је Позоришни дом у коме је приређивало представе са разноврсним репертоаром, дела тада популарних писаца.

Осамдесетих година прошлог века рад Друштва јењава што користе друге путујуће позоришне трупе организујући своја гостовања у Крагујевцу. Међу првима била је трупа Паје Степића, а затим Николе Симића, Димитруја Нишлића, Нишког позоришног друштва Синђелић и друге. Деведесетих година прошлог века у Крагујевцу се оснива Добровољно професионално позоришно друштво под именом Слога. За три године свог постојања на сценама у хотелу Таково и својој летњој арени извело је 240 представа.

Са развојем модерног радничког покрета у Крагујевцу је почетком овог века основано Радничко позориште с циљем неговања идејне и класне концепције културно-просветног образовања радништва.

У току I светског рата на импровизованим позорницама у војничким логорима у избеглиштву у којима учествују и глумци из Крагујевца, као и у граду, организовањем представа са патриотским текстовима подизан је морал код војника и народа. Позоришни живот у Крагујевцу између два рата био је веома жив. Први културни догађај у ослобођеном Крагујевцу 1918. године био је оснивање позоришта Гундулић које ради само једну сезону после чега прелази у Београд.

По угледу на Академско позориште у Београду, 1924. године на иницијативу крагујевачких интелектуалаца, оснива се Академско позориште, које негујући савременији и модернији приступ сцени, живој речи и репертоару, постаје озбиљна уметничка организација. По престанку рада Академског позоришта континуитет позоришног живота настављају аматерска позоришта Соколске организације ,  која су најактивнија у периоду од 30-тих до 40-тих година.
Фотографија

Програми који носе социјалну ноту, садржајно и идејно ангажовани на буђењу класне свести, исказивани су на сценама радничких културно-уметничких друштава, а посебно КУД Абрашевић. На иницијативу Бранислава Нушића и поклоника позоришне уметности у Крагујевцу 1935. године оснива се Народно позориште града - прво професионално позориште после 100-годишње паузе. Због материјалних тешкоћа позориште је радило само једну сезону када је одлуком Бановинске управе у Новом Саду прерасло у Позориште Дунавске бановине. Ово позориште званично покрива територију Крагујевца све до почетка II светског рата.

У време окупације у Крагујевцу је од 1942. до 1944. године под надзором Одсека за пропаганду Начелства округа крагујевачког радило позориште чији се репертоар састојао од комада са тематиком из народног живота. Установљено одлуком Културно-просветне секције Народноослободилачког одбора, Позориште народног ослобођења, своју прву представу приредило је децембра 1944. године. Од тада па све до данас, стално на узлазној линији, у динамичном развоју увек у центру догађаја, друштвених тражења и културне политике, оно испуњава своју мисију.

Великим еланом и ентузијазмом чланова у периоду обнове савлађивани су бројни кадровски, репертоарски, просторни и материјални проблеми, што је довело да крагујевачка позоришна кућа постане културни центар за ширу територију.

У време интензивног развоја самоуправљања, Крагујевачко позориште, које од 1965. године носи назив Позориште Јоакима Вујића, а од 1970. Театар, у погледу репертоара и сценској реализацији дела остварује врхунска достигнућа. Пожар почетком 1969. године за краће време онемогућио је рад у самом позоришту а интензивирао на сталним сценама у другим местима, турнејама и разменама са позориштима у земљи и иностранству.

На Дан Театра , сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима, најстарији српски театар уручује Статуету Јоаким Вујић и Прстен са ликом Јоакима Вујића.

Добитници Статуете Јоаким Вујић:
1985. године - Народно позориште - Београд, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица и Бора Глишић
1986. године - Мира Бањац и Мирослав Беловић
1987. године - Душан Ковачевић иМилош Жутић
1988. године - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић
1989. године - Љиљана Крстић и Дејан Мијач
1990. године - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов
1991. године - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула
1992. године - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић
1993. године - није додељена
1994. године - Стево Жигон и Петар Краљ
1995. године - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности Србије, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански
1996. године - Лазар Ристовски иМирослав Буца Мирковић
1997. године - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини
1998. године - Стеван Шалајић
1999. године - Ружица Сокић
2000. godine - Оливера Марковић
2001. године - Вида Огњеновић
2002. године - Милева Жикић
2003. године - Београдско драмско позориште
2004. године - Предраг Ејдус
2005. године - Раде Марковић и Егон Савин
2006. године - Војислав Воки Костић
2007. године - Биљана Србљановић
2008. године - Народно позориште - Ниш

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића:
2002. године - Љубомир Убавкић Пендула
2003. године - Марко Николић, Миодраг Марић
2004. године - Мирко Бабић, Југ Радивојевић
2005. године - Пјер Валтер Полиц
2006. године - Милош Крстовић
2007. године - Владан Живковић
2008. године - Небојша Брадић

Из Театра су иначе 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који су сваке године маја одржавани у другом од десетак градова, све до 2003. године. Од 2004. године Театар је сталан домаћин ЈоакимФеста а од октобра 2006. године и ЈоакимИнтерФест (Међународни позоришни фестивал малих сцена).

Као институција од посебног значаја за српску културу и уметност, Театар Јоаким Вујић настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је грандиозну издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, наручио монографије свих добитника Статуете Јоакима Вујића, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Представе се изводе како на Сцени Јоаким Вујић тако и на Сцени Љуба Тадић, активна је и Театротека, од фебруара 2007. године почиње са радом Сцена Мија Алексић тако да Крагујевцу приличи назив Театрополис, који је прокламован 2005. на 170. годину од оснивања најстаријег позоришта у обновљеној Србији.
14. фебруара 2007. године на предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив, Књажевско-српски театар.

Репертоар Књажевско-српског театра - сезона 2008/2009

  1. МУРЛИН МУРЛО - Николај Кољада, редитељ Јан Чањи
    Премијера - 16. октобар 1999. године.
  2. ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ - Жорж Фејдо, редитељ Драган Јаковљевић
    Премијера - 17. oktobar 2003. godine.
  3. РОМЕО И ЈУЛИЈА - Виљем Шекспир, редитељ Пјер Валтер Полиц
    Премијера - 9. април 2004. године.
  4. БАЈКА О МРТВОЈ ЦАРЕВОЈ КЋЕРИ - Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић
    Премијера - 22. април 2005. године.
  5. КОД ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА - Еден фон Хорват, редитељ Драган Јаковљевић
    Premijera - 26. април 2005. године.
  6. АУДИЈЕНЦИЈА - Вацлав Хавел, редитељ Војин Васовић
    Премијера - 1. септембар 2005. године.
  7. ЗАПАЛИ МЕ - Ланфорд Вилсон, редитељ Бошко Димитријевић
    Премијера - 18. март 2005. године.
  8. НА ПУЧИНИ - Славомир Мрожек, редитељ Братислав Славковић
    Премијера - 20. мај 2005. године.
  9. ДР СТРАП - Џон Мердок, редитељ Џон Мердок
    Премијера - 1. новмбар 2005. године.
  10. КОНТУМАЦ - Ђорђе Милосављевић, редитељ Жанко Томић
    Премијера - 15. децембар 2005. године.
  11. СЕДАМ - (Есхил Седморица против Тебе), редитељ Урош Јовановић
    Премијера - 26. децембар 2005. године.
  12. ПИНОКИО - Карло Колоди, редитељ и сценограф Душан Бајин
    Премијера - 10. фебруар 2006. године.
  13. ЛАЖА И ПАРАЛАЖА - Јован Стерија Поповић, редитељ и сценограф Драган Јаковљевић
    Премијера - 27. март 2006. године.
  14. ПОСЛЕДЊЕ МЕНЕ - Фурио Бордон, редитељ и сценограф Масимо Лукони
    Премијера - 23. јун 2006. године.
  15. СЛУШКИЊЕ - Жан Жене, редитељка Ивона Шијаковић
    Премијера - 29. јун 2006. године.
  16. ПОВРАТАК КНЕЖЕВОГ СОКОЛА - Александар Ђаја, редитељ Бошко Димитријевић
    Премијера - 7. септембар 2006. године.
  17. ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА - Н. В. Гогољ, монодрама Ивана Видосављевића
    Премијера - 2. децембар 2006. године.
  18. КАРНЕВАЛСКИ ПРИЗОРИ - Јон Лука Карађале, редитељ Матеи Вароди
    Премијера - 23. децембар 2006. године.
  19. ПИСАТИ СКАЛПЕЛОМ - Петар Михајловић, редитељка Ивана Кораксић
    Премијера - 27. децембар 2006. године.
  20. ЧУДО ПО ЈОАКИМУ - Радослав Златан Дорић, редитељ Славенко Салетовић
    Премијера - 15. фебруар 2007. године.
  21. СЕОБЕ - Милош Црњански, редитељ Пјер Валтер Полиц
    Премијера - 14. мај 2007. године.
  22. ГУСАРИ - Милош Јаноушек, редитељ Јан Чањи
    Премијера - 9. новембар 2007. године.
  23. КОНАК У КРАГУЈЕВЦУ - Данко Поповић, редитељ Владимир Лазић
    Премијера - 15. фебруар 2008. године.
  24. ТЕЗА - Џери Дјукс, Пол Мид, Дејвид Парнел; редитељ Дан Тудор
    Премијера - 20. март 2008. године.