Поводом :::

 

Никола Пашић

Зајечар, 18. XII 1845 - Београд, 10. XII 1926

  Никола Пашић је један од највећих српских државника 19. и 20. века - политиком се бавио више од пола века, у Кнежевини и Краљевини Србији и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.Мада је по образовању био инжењер, најмање се бавио својим стручним послом. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац. 

Био је вођа Радикалне странке од оснивања до смрти, када је изгубила политички утицај. У 19. веку Странка је била углавном у опозицији против Обреновића, а у 20. веку била је искључиво на власти. Са краљем Петром Карађорђевићем био је чак у присним односима.

Имао је скоро невероватну, веома бурну политичку прошлост. Због покретања Тимочке буне био је осуђен на смрт, изгнан из земље. 0д 1883. до 1889. године, затвореник због увреде краља и учешћа у Ивањданском атентату 1899. године.

Обављао је разне дужности - био је градоначелник Београда, народни посланик, председник Народне скупштине, дипломатски представник, преговарач на Конференцији мира у Паризу, председник владе (1891-1892, 1904-1918, са три краћа прекида, 1921-1926 са једним прекидом).

За време владавине краља Александра Обреновића саставио је прву владу.
Из српства у југословенство прешао је после пропасти царске Русији.
Одиграо је велику улогу у формирању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.


Српска делегација на Мировној конференцији
у Букурешту 1913. године

 
 

Можете погледати и остале наше прилоге:
 


Јосиф Панчић
Михаило Петровић - Алас
Оснивање Лицеја
Бомбардовање Београда 1862. године
Предаја кључева Београда кнезу Михаилу
Проглашење Краљевине Србије
Миша Анастасијевић
Никола Пашић
Почетак наставе на Медицинском факултету
Први закон о Народној скупштини
Тимочка буна 1883. године
Народно позориште
Берлински конгрес
Изградња Мајданпека
Бање Србије
Први српски устанак
Други српски устанак
Уједињење
Пробој Солунског фронта

 
 
 

[ Почетак ] [ О Архиву ] [ Историјат ] [ Публикације ] [ Вести ] [ Активности ] [ Времеплов ]
Ризница ] [ Поводом ] [ Фондови и збирке ] [ Архивска мрежа ] [ Коришћење ] [ Садржај ]
Архив Србије
Карнегијева 2, 11000 Београд, Србија
тел: (+381) 11/33-70-781, 33-70-782, 33-70-879, 33-70-880, факс: 33-70-246
E-mail: office@archives.org.yu
URL: www.archives.org.yu

© Презентацију уређују стручњаци Архива Србије
Develped by: Infotrend