КЊИГА
О КОСОВУ
ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ
Вапај
Срба са Косова и Метохије
Епископ Атанасије б. Захумско-херцеговачки и приморски
Средњовековни
списи о Косову
Од
Косова до Јадовна - путни записи 1984.г.
јеромонах Атанасије Јевтић
Косовски
циклус народне епске поезије
Света
лоза Немање
Жељко ФајфрићСвета
лоза кнеза Лазара
Жељко Фајфрић
Света
лоза Бранковића
Жељко Фајфрић
Котроманићи
Жељко Фајфрић
Велики
жупан Никола Алтомановић
Жељко Фајфрић
Страдање
Срба на Косову и Метохији 1941-1990
еп. Атанасије ЈевтићСТАРА
СРБИЈА
географска и етнографска слика 1912
Др. Јевто Дедијер
О
Арнаутима у Старој Србији и Санџаку 1913
Јован Н. Томић
Муслимани
наше крви у Јужној Србији, 1913
Јован Н. Томић
Крунисање Цара Душана, Паја Јовановић 19 век.
Историја
српске културе
Деспот
Стефан Лазаревић
ОВЕ РЕЧИ БЕХУ НАПИСАНЕ НА МРАМОРНОМ СТУБУ НА
КОСОВА
Човече који српском
земљом ступаш
било да си дошљак или овдашњи
ма ко да си и ма шта да си
кдада дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих
те са нјима и камену природу
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља усправно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живота,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безгројним мноштвом
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златноседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисну храну
на наперијатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситог ада свејадца
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и Василисково,
па са њима и не мало других.
O cudesa Bozijih sudbina,
uhvacen bi hrabri stradalac
bezakonim agarenskim rukama
i kraj stradanju dobro sam prima
i mucenik Hristov postaje
veliki knez Lazar.
Ne posece ga niko drugi, o ljubimi,
do sama ruka toga ubice, sina Amuratova,
I sve ovo receno svrsi se
leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,
a cas je bio sesti ili sedmi,
ne znam, Bog zna.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.
Житије
Деспота Стефана Лазаревића
Венчање цара Душана, Паја Јовановић 19 в.
English