IZVODI IZ ŠTAMPE / PRESS CLIPPING  
 
BORBA, 02. 11. 2002.

Predstavljena Knjiga ''Marija Karađorđević – Kraljica Majka''

Smelo o istoriji

U Biblioteci grada Beograda predstavljena je monografija ''Marija Karađorđević – Kraljica Majka'' autora Danice-Kaće Čolović i njenog sina Srđana Čolovića, koju je objavio Arhiv Srbije.

''U osmovekovnoj istoriji srpskog monarhizma ne mogu da pronađem nekoga sličnog kraljici Mariji, koja je uživala nepodeljeno divljenje i ljubav svoga naroda, koja je bila gotovo gotovo kult'', rekao je direktor Arhiva, Jovan Pejin.

''Knjiga dva autora je celovita i brižljivo napisana monografija, preciznog jezika, sa 40 dokumenata, raznih autentičnih molbi, obaveštenja, novinskih tekstova i 100 fotografija koje prate život kraljice Marije od rođenja, posebno od 1922. godine do njene smrti u Londonu 1961. godine'', naglasio je Pejin.

On je dodao da su autori sa velikom smelošću dotakli perioda od ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju do 1939. godine ''jednog otvorenog pitanja kada se narod pitao zašto kraljica Majka nije postala regent'', osvetljavajući i njen odnos sa regentom Pavlom.

''Velika pravoslavka i patriotkinja za koju je vladika Nikolaj Velimirović rekao da je idealna vladarka, nežna majka svojim sinovima, plemenita kraljica koju su svi voleli i koja je bila uzor svojim podanicima, ostala je verna svom karakteru i svom narodu i u teškim godinama izbeglištva na koje je osuđena 1945. godine'', rekao je prof. dr Slobodan Vitanović.

 

TV RTS 1, 30. 10. 2002., JUTARNJI PROGRAM, 06.00

SPIKER – Monografija ''Kralj Aleksandar Karađorđević'' Branislava Gligorijevića, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, ponela je titulu ''knjiga godine'' na Beogradskom sajmu. Ovu nagradu dodeljuje Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore, a ovoga jutra predstavljamo još jednu knjigu o istaknutim članovima ove porodice, koja je sinoć predstavljena u Skupštini grada.

ALEKSANDRA DANIČIĆ, novinar – Ova knjiga je koristan doprinos skromnim znanjima naše javnosti o životu Kraljice majke Marije Karađorđević, koja je imala značajnu ulogu u društvenom životu Kraljevine Jugoslavije. Posebnu vrednost ovog životopisa predstavlja uz mnoge nepoznate biografske podatke spisak humanitarnih akcija koje je Kraljica Marija preduzela radi poboljšanja životnih uslova našeg naroda, pre svega siročadi, invalida, dece i školske omladine.

DANICA KAĆA ČOLOVIĆ, autor – Kad je došla u našu zemlju odmah je pokazala svoje pravo lice, tj. lice jedne humane, divne, prosvećene i kulturne žene, ali veoma jednostavne žene koja nije imala ambicije da vlada drugima, nego je činila ona dela koja su od nje napravila kraljicu majku.

DANIČIĆ – Omiljena vladarka, brižna majka i uzorna supruga Krajica Marija je podelila sudbinu kraljevine, koja je nestala u vihoru građanskog rata između 1941. i 1945. godine. Životopis prati i njen život u izgnanstvu, dajući zaokruženu sliku javnog i privatnog života posvećenog porodici, dobrotvornim aktivnostima i visokoj funkciji kraljice, a zatim kraljice majke.

SRĐAN ČOLOVIĆ, koautor – Humanizam, dobroćudnost i humanost koju je Kraljica Marija pokazala – ona je bila majka ne samo svojim sinovima, nego i našem srpskom narodu, pa ako se uzme u obzir i ostalim jugoslovenskim narodima.

DANIČIĆ – Promocija knjige održana je u Biblioteci grada Beograda uz svečani program. Počasni gosti bili su Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, sa suprugom Princezom Katarinom Karađorđević, vladika Atanasije Rakita i Glavan Štefan, konzul Rumunije. Osim autora Danice Čolović i Srđana Čolovića, o knjizi su govorili profesor doktor Slobodan Vitanović, Dragomir Acović, Milić Petrović i Jovan Pejin. U umetničkom delu programa učestvovali su dramski umetnici Marija Đurić i Aleksandar Dunić, kao i članovi Kraljevskih gudača ''Sveti Đorđe'' i Beogradskog gudačkog kvarteta.

 

NACIONAL, 31. 10. 2002.

U Biblioteci grada Beograda predstavljena monografija o ženi kralja Aleksandra Prvog

Promovisana nova knjiga ''Marija Karađorđević – Krajica Majka''

U Biblioteci grada Beograda predstavljena je monografija ''Marija Karađorđević – Kraljica Majka'', autora Danice Kaće Čolović i njenog sina Srđana Čolovića, koju je objavio Arhiv Srbije.

-U osmovekovnoj istoriji srpskog monarhizma ne mogu da pronađem nekoga sličnog kraljici Mariji, koja je uživala nepodeljeno divljenje i ljubav svoga naroda, koja je bila gotovo kult – rekao je direktor Arhiva Jovan Penjin.

On je kazao da je rumunska princeza, otkako je stigla u Beograd 1922. godine, kada je postala supruga kraja Aleksandra, svojom lepotom, plemenitošću i zadužbinarstvom osvojila srpski narod koji ju je iz milošte prozvao Kraljica Majka.

-Knjiga dva autora je celovita i brižljivo napisana monografija, preciznog jezika, sa 40 dokumenata, raznih autentičnih molbi, obaveštenja, novinskih tekstova i 100 fotografija koje prate život kraljice Marije od rođenja, posebno od 1922. godine do njene smrti u Londonu, 1961. godine – naglasio je Penjin.

On je dodao da su se autori sa velikom smelošću dotakli perioda od ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju do 1939. godine, ''kada se narod pitao zašto Kraljica Majka nije postala regent'', osvetljavajući i njen odnos sa regentom Pavlom.

Promociji knjige prisustvovali su Princ Aleksandar i Princeza Katarina, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i diplomatskog kora, kao i brojni ugledni kulturni poslenici.

 

POLITIKA, 30. 10. 2002.

Predstavljena knjiga

''Marija Karađorđević – Kraljica majka''

-Uveren sam da u našoj istoriji ima malo ličnosti koje zaslužuju veću zahvalnost i pažnju naroda nekadašnje Jugoslavije, a kojima je manje zahvalnosti i pažnje ukazano no što je slučaj sa blaženopočivšom kraljicom Marijom Karađorđević – rekao je Dragomir Acović sinoć, u Biblioteci grada, na promociji knjige ''Marija Karađorđević – Kraljica majka''. Tom prilikom je izrazio zahvalnost izdavaču – Arhivu Jugoslavije – i autorima Danici Kaći Čolović i Srđanu Čoloviću – majci i sinu.

O knjizi koja ''rasvetljava deo nepravedno zapostavljene'' istorije govorili su još i Milić Petrović i profesor Slobodan Vitanović, dok je u pauzama izlaganja svoj repertoar izvodio Beogradski gudački kvartet – sastavni deo ansambla Kraljevski gudači ''Svetog Đorđa''. Među brojnim posetiocima na promociji knjige ''Marija Karađorđević – Kraljica majka'' bio je i Princ Aleksandar, unuk blaženopočivše Kraljice.


SRPSKA ZASTAVA, juli-septembar 2002.

Oličenje skromnosti i dobrote

To se s' pravom može reći za našu Kraljicu Majku – Mariju Karađorđević. Kao dete isticala se svojim vrlinama i plemenitost je uvek krasila to divno stvorenje.

Rođena je 9-og Januara 1900 godine u zamku male varošice Tota od majke vojvotkinje od Sake-Koburt-Tota, ćerke ruskog cara Aleksandra trećeg i rumunskog kralja Ferdinanda. Na krštenju je dobila ime Marija kao i njena majka, pa su je s'toga zvali Minjon, a ne Marija.

Naša kraljica Marija bila je vrlo lepa. Kažu na majku koja je bila izvanredne lepote, Jelisaveta i Ideana, druge dve kćeri i Majka naše Kraljice volele su da teraju modu, dok je naša Kraljica u svemu bila skromna pa i u oblačenju. Ona je znala koji put da obuče i staru haljinu na prigovor svoje majke.

Kao deca, princeze Jelisaveta i Marija imale su zajedničku sobu u kojoj su veći deo vremena provodile u njoj u igri i radu. Jednom su se igrale u očevom kabinetu i Jelisaveta se naljutila na Mariju, dograbila joj lutku i bacila kroz prozor. Marija je pogledala u oca i briznula u plač. Kralj videvši to rekao je Mariji: ''Uzmi ti sada njenu lutku i baci kroz prozor''. Suznih očiju Marija je gledala u oca. ''Šta čekaš?''bodrio je otac. Na to je Marija prišla sestri, zgrabila je i poljubila u znak pomirenja.

Plemenita, skromna i pravična nikada nije mislila na sebe. Govorila je da se nikada neće udati. Jednog dana kada joj je Ministar spoljnih poslova rekao da bi poželjno bilo da se vidi sa jednim mladim čovekom, jer je usamljen. Da živi u svom dvoru povučen u sebe bez oca i majke. Da se ranije nije ženio, jer je lično vodio svoju vojsku kroz pobede. Da ne traži kraljicu za svoj narod, već druga, koji će mu učiniti život srećnim.

Razneženo plemenito srce princeze Marije je želelo da vidi tog mladog heroja. Kralj Aleksandar je o Božiću došao u Sinaju – kraljevskom zamku na Karpatima duboko skrivenom u sumi. Dvoje mladih izašli su u šetnju i po povratku Marija je rekla majci da su se njih dvoje zaručili. To je bila u istini ljubav na prvi pogled. Već idućeg dana kralj Aleksandar je zaprosio njenu ruku i na dan njenog 22 rođendana proslavili su veridbu u zamku Kotročeni, a venčanje je obavljeno 8-og juna 1922 godine. Venčani kum je bio vojvoda od Jorka, sin engleskog kralja. Venčanje je bilo veliki politički događaj kome je prisustvovalo na stotine hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva.

Zbog svoje skromnosti nije volela publikaciju. O njoj se vrlo malo pisalo. –Sećam se da je o ''Matericama'' na prvoj strani Politike sa velikom grupom siromašne školske dece, koju je odenula od glave do pete, da bi se ''odazvala'' po na šem divnom srpskom običaju, bila velika slika. Toga dana deca su došla u dvor da je ''vežu'' i slika je bila kako Ona sedi sa vezanim nogama. Naša Kraljica Majka Marija je osnivala velike dobrotvorne organizacije ''Kolo srpskih sestara''.

Za devojke sa sela otvarala je Domaćinske škole gde su učile kuvati, šiti, vesti i sve u vezi domaćinstva. Mnogi siromašni đaci su uživali stipendije i postali ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem. Sve je to Ona izdržavala od svoje lične apanaže, a ne o državnom trošku, dok je za sebe bila isuviše skromna.

Često je bila viđana u parku dvora gde sedi i krpi deci čarape, dok su Petar, Andrej i Tomislav igrali oko nje. Volela je da oblači našu narodnu nošnju. Kad je odlazila sa decom na Oplenac, decu je puštala da se igraju sa seoskom decom, a ona zalazila u seoske kuće i sa ženama se ponašala kao da su ravne njoj. Nije se libila da sa decom pomaže i radi poljske radove. Išla je u običnim ''Batinim'' patikama, koje su mnoge naše žene nosile. Kad je čovek sretne ne bi rekao da je kraljica. Ljudi su se divili njenoj skromnosti. Obožavana je bila od sviju. Gde god bi se pojavila narod bi je sa oduševljenjem dočekivao kad je putovala sa kraljem i decom. Volela je da vodi decu po starim manastirima da gledaju freske. Kralj i deca bili su ceo njen život.

Nažalost, njihova sreća bila je kratkog veka. Zločinačka ruka ubila je Kralja Aleksandra Prvog 9. oktobra 1934. godine i zavila u duboku tugu i crninu to plemenito srce. Ona je herojski izdržala vest o ubistvu, ali je nekoliko minuta kasnije izgubila svest. Dve godine je nosila crninu za voljenim suprugom, a i ceo narod je zaista duboko žalio za svojim kraljem.

1939. godine Kraljica Marija sa Andrejom i Tomislavom je napustila Jugoslaviju i otišla u Englesku. U narodu se pričalo, da se nije slagala sa knezom Pavlom i princezom Olgom. Povod verovanju u to je svakako, što se o princezi Olgi vrlo često pisalo u novinama, a o našoj Kraljici Mariji gotovo nikako. Narod je svoju kraljicu obožavao i bolelo ga što je otišla iz zemlje, pa je tražio opravdanje za njen odlazak. Međutim, ona je otišla radi lečenja. Imala je zapaljenje zglobova i kao unuka kraljice Viktorije uživala je velike simpatije kod Engleza, te je u Londonu tražila lek svoje bolesti.

Kraljica Marija nije živela u Londonu, već je kupila malu seosku kuću u Tardedenu stotinu kilometara udaljenu od Londona. Svoju kuću je imala u Eton. Tande br. 12 u Londonu, koju je odmah posle rata poklonila našoj crkvi. Veliko imanje od oca je prodala i podelila sinovima.

Sa velikom tugom je pratila događaje u Jugoslaviji i žalila je što je bila bolesna u to vreme te nije mogla da se vrati u svoju zemlju i podeli sudbinu svoga naroda.

Ona je našim zarobljenicima u Nemačkoj slala pakete iz svojih ličnih primanja kao Marija Đorđević, namerno izostavila ''Kara'' ispred prezimena. Želela je da ostane kao anonimna dobrotvorka da Nemci ne znaju da su ti paketi od strane kraljevske porodice.

Kraljica Marija nije prisustvovala venčanju svoga prvenca 20. marta 1944. godine, jer Kralj Petar Drugi nije poslušao njen savet da se ne ženi dok se rat ne završi. Bila je očajna i govorila je: ''Bože moj, to kao da nije Sandrin sin. Na koga li je? Pre bi ličio na moga oca pa na Sandru''. Savetovala je princa Andreju i Tomislava da prisustvuju venčanju, jer im je on brat. Kasnije se pomirila s njim i mnogo brinula o njemu.

 

 

 


 

 

 

 

 

webmaster@royalfamily.org 
Copyright © 1998 NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II
Sva prava pridržana