Home  ---\\   Tipitaka  ---\\   Sutta pitaka  ---\\  Mađđhima nikaya  ---\\  Kontekst ove sutte                buda.jpg


Mađđhima nikaya 21

Kakaćupama sutta
Poređenje sa testerom


Prevod Branislav Kovačević

Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

Onda Blaženi ovako reče: "Kada monah teži višem umu, s vremena na vreme bi trebalo da obrati pažnju na pet znakova (nimitta). Kojih pet?

Ima slučajeva kada se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- jave u monahu dok govori ili sluša o nekoj temi i tada bi on trebalo da se okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno. I kada se on okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno, tada one loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što vešti drvodelja ili njegov pomoćnik koristi mali klin da izbije, istera i izvuče onaj veći, na isti način ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- jave u monahu dok govori ili sluša o nekoj temi, tada bi on trebalo da se okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno. I kada se on okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno, tada one loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu iako se okrenuo nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim što je korisno, tada bi on trebalo da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista, ove su moje misli štetne, ove moje misli zaslužuju prekor, ove moje misli donose na kraju patnju'. I dok tako analizira nedostatke tih misli, te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što će devojka -- ili mladić -- sklona kićenju biti zgrožena, ponižena i zgađena kada bi joj neko leš zmije, psa ili čoveka obesio oko vrata, na isti način, ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaj u monahu iako se on okrenuo nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim što je korisno, tada bi on trebalo da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista, ove su moje misli štetne, ove moje misli zaslužuju prekor, ove moje misli donose na kraju patnju'. I dok tako analizira nedostatke tih misli, te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok analizira nedostatke tih misli, on treba da prestane da se obazire, da obraća pažnju na te misli. I dok se on ne obazite, ne obraća pažnju na njih, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što će čovek oštroga vida, ne želeći da vidi oblike što su mu ušli u vidno polje, zatvoriti oči ili okrenuti glavu na drugu stranu, na isti način, ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok on analizira nedostatke tih misli, on treba da prestane da se obazire, da obraća pažnju na te misli. I dok se tako ne obazire, ne obraća pažnju na njih, te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok se ne obazire, ne obraća pažnju na te misli, on treba da se pobrine da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni) izvor tih misli, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što čoveku koji hoda brzo padne na um misao: 'Zašto ja hodam brzo? Zašto ne usporim?' I on uspori svoj korak. Pa mu na um padne misao: 'Zašto ja idem sporo? Zašto ne stanem?' I on se zaustavi. Pa mu na um padne misao: 'Zašto stojim? Zašto ne sednem?' I on sedne. Pa mu na um padne misao: 'Zašto sedim? Zašto ne legnem?' I on legne. Tako on, odustajući od grublje gpoložaja, on se priklanja rafiniranijem. Na isti način, ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok se ne obazire, ne obraća pažnju na te misli, on treba da se pobrine da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni) izvor tih misli, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok nastoji da ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- trebalo da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnošću. I dok on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- pobeđuje, ograničava i savlađuje svoj um sopstvenom svesnošću, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što bi snažan čovek, zgrabivši slabijeg čoveka za glavu, vrat ili ramena, oborio ga, sputao ga i savladao, na isti način ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok nastoji da ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- trebalo da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnošću. I dok on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- pobeđuje, ograničava i savlađuje svoj um sopstvenom svesnošću, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Dakle, kada monah... okrenuvši se nekoj drugoj temi...  analizirajući nedostatke svojih misli... prestavši da se obazire, da obraća pažnju na te misli... pobrinuvši se da ukloni (misaoni) izvor tih misli... pobedivši, sputavši i savladavši svoj um sopstvenom svesnošću... učvrsti, smiri svoj um, pa on postaje jedinstven i skoncentrisan: on se tada naziva monahom koji je ovladao svojim mislima. On misli koju god misao želi da misli i ne misli bilo koju misao koj une želi da misli. On je iskoreni oželju, odbacio okove i -- potpuno uvidevši obmanu -- došao na kraj muke i patnje."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

27/3/2009
www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn21.html